|
25.авг (12.авг)
Понедељак |
Свети мученици Фотије, Аникита и други са њима |
- Цар Диоклецијан посети једном град
Никомидију са злим умишљајем, да ту потпуно истреби хришћане. Па
када поче бездушно истјазавати и мучити хришћане, појави се пред
њим свети Аникита, један од градоначалника, и дерзновено исповеди
пред царем своју веру у Христа Господа, Бога ваплоћеног у телу ради
нашег спасења. Уз то још Аникита изобличи идоле као глуво и немо
камење, којима клањати се недостојно је разумна човека. Разјарен
цар нареди, те му језик одсекоше. Но Аникита силом Божјом и даље
говораше. Тад пустише лава на њега, но лав се умиљаваше око њега.
У том часу Херкулов храм паде. Фотије, сродник Аникитин, видећи
удеса и трпљења Никитина, пољуби Никиту, објави себе за хришћанина
и довикну цару: "О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!"
Цар нареди, да га одмах мачем посеку. Но џелат, дигнувши руку на
Фотија светог, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише
их обојицу у тамницу, где тамноваху три године. Тада их изведоше,
зажарише огромну пећ и бацише у огањ. Многи други хришћани, људи,
жене и деца својевољно уђоше с њима у огањ. И из огња чу се молитва
хришћана, којом благодараху Богу за смрт мученичку. Пострадаше сви
око 305. године. Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама
при јелеосвећењу и водоосвећењу. |
25.авг (12.авг)
Понедељак |
Свештеномученик Александар, епископ комански |
- Као прост угљар живљаше у граду Коману
близу Неокесарије. Када умре епископ комански, тада би позват свети
Григорије Неокесаријски Чудотворац (в. 17.
новембар) да председава сабору за избор новог
епископа. У сабору беху и клирици и мирјани. И никако се не могаху
бирачи сагласити на једну личност. При оцени кандидата сви се махом
задржаваху на оцени њихове спољашњости, спољашњег достојанства и
понашања. Свети Григорије тада рече, да не би требало толико гледати
на спољашње одлике колико на дух и духовне способности. Тада неки
насмешљивци подругљиво узвикнуше: "Онда да изберемо за епископа
Александра ћумурџију!" И наста општи смех. Свети Григорије упита,
ко је тај Александар? Па мислећи, да његово име није у сабору поменуто
без Божјег Промисла, нареди те га доведоше у сабор. Угљар као угљар,
беше сав гарав и исцепан. Његова појава опет изазва смех у сабору.
Тада га Григорије изазва на страну и закле га, да му рече истину
о себи. И Александар му рече, да је он био грчки филозоф, да је
уживао високу част и положај, но да је све одбацио, понизио се,
направио се јурод Христа ради од онда откад је прочитао и разумео
Свето Писмо. Григорије нареди те га опраше и обукоше у ново одело,
па са њим уђе у сабор, и пред свима поче га испитивати из Светог
Писма. Сви се удивише мудрости и речима благодати Александровим,
и једва могаху познати у том мудрацу бившег ћутљивог угљара. Једногласно
би изабран за епископа. Својом светошћу, мудрошћу и добротом задоби
љубав пастве своје. Сконча мученички за Христа у време Диоклецијана. |
|
