 - Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: "Поштуј оца
свога и матер своју" (5. Мојс. 5, 16) показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју.
Висећи на крсту у мукама, Он се сети Матере Своје и показујући на
апостола Јована рече јој: "Жено, ето ти сина! Потом рече ученику:
Ето ти мајке!" (Јн 19, 26-27) И тако збринувши Своју Мајку, Он издахну. Јован имаше дом на Сиону
у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја
својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу
и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. Углавном
све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она
места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела
Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору
Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета светом
Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета светом Лазару четвородневном,
епископу кипарском, посета Светој Гори коју је она благословила,
и бављење у Ефесу са светим Јованом за време великог гоњења хришћана
у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу
своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре
узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил,
и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел
Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу.
С великом радошћу она се врати дому пожелевши у срцу, да још једанпут
у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову
жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се
сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете
апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; потом мирно предаде дух
свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег
с телом њеним, од кога излажаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва
хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу светих Јоакима и Ане.
Од злобних Јевреја заклањаше их облак по Промислу Божјем. Неки свештеник
јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури,
али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима
за помоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа.
Апостол Тома беше изостао, опет на Божјем Промислу, да би се тако
опет открила једна нова и преславна тајна о Пресветој Богородици.
Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Пресвете Пречисте.
Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не
беше у гробу. Те вечери она се јави апостолима - мноштвом ангела
окружена, и рече им: "Радујте се, ја ћу бити с вама навек". Не зна
се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али
преовлађује мишљење, да је била прешла шездесет година свога земног
века. |
