- Хришћани из Персије; пострадали у
време цара Сапора (Саворија), 355. године. Прва тројица беху слуге
на двору истога цара, но тајно служаху Христу Господу своме. Када
беху оптужени и на суд пред цара изведени, упита их цар, откуда
су. На то они одговорише: "Отечество наше и живот наш јесте Пресвета
Тројица, јединосуштна и неразделна, Отац и Син и Дух Свети, један
Бог". Цар их удари на велике муке, но они све јуначки отрпеше са
псалмопјенијем и молитвом на устима. За време мучења и тамновања
јављали им се ангели Божји више пута, а једном и сам Господ Христос
као човек "са лицем светлим као сунце". Када један од мучитеља,
Афтоније, виде чудо, како олово кипеће не нашкоди мученицима, поверова
и Христа и узвикну: "Велики је Бог хришћански!" За то одмах би посечен.
И многи други видеше и вероваше. Тада цар нареди, те зашише у кожане
мехове Акиндина, Пигасија и Анемподиста, и вргоше их у море. Но
јави се из онога света свети Афтоније са три светла ангела, изведе
свете мученике на сухо и ослободи их. Елпидифор беше царев велможа.
Када изјави да је хришћанин и изобличи цара за убијање невиних хришћана,
цар га осуди на смрт. И би посечен Елпидифор и око седам хиљада
других хришћана с њим. А она тројица првих мученика беху најзад
бачени у пећ огњену, са двадесет осам војника и са мајком царевом,
пошто и ови вероваше у Христа - и тако у пламену предадоше душе
своје праведне у руке Господа свога. |
