- Осамдесетогодишњи старац Акепсим,
испуњен сваком врлином хришћанском, сеђаше једнога дана у дому своме
са гостима својим. Утом дете неко испуњено благодаћу Духа Божјег
притрча старом епископу, целива га у главу и рече: "Благо овој глави,
јер ће за Христа примити мучење!" Ово пророчанство ускоро се обистини.
Цар Саворије подиже љуто гоњење хришћана по свој Персији, те и свети
Акепсим би ухваћен и изведен пред некога кнеза жречевског. Ухваћеном
и везаном епископу приступи неко од његових домаћих и упита, шта
заповеда у погледу дома. Светитељ му одговори: "То више није дом
мој, ја бесповратно одлазим у дом вишњи". После великих истјазања
буде бачен у тамницу, где сутрадан буду доведени и Јосиф, презвитер
и старац од седамдесет година, и Аитал ђакон. После трогодишњег
тамновања и многих мука Акепсиму одсекоше главу, а Јосифа и Аитала
укопаше до бедара у земљу, и наредише бездушници хришћанима, да
их ударају камењем. Тела Јосифова Промислом Божјим нестаде те ноћи,
а над телом Аиталовим израсте дрво "марсина", које исцељиваше сваку
болест и сваку муку на људима. И тако трајаше пет година, па онда
злобни и завидљиви незнабошци посекоше то дрво. Пострадаше ови Христови
војници у 4. веку, у Персији, а за време незнабожног цара Саворија. |