Устав СПЦ

[витез]

Устав
Српске православне цркве

друго издање

СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА
БЕОГРАД
1957

обнародован је први пут у „Гласнику", службеном листу Српске православне цркве
бр. 7—8 од 1 августа (19 јула) 1947 год.

Штампарнја »САВА МИХИЋ« — Земун
12 VI/30 V 1947.год

САДРЖАJ:

I   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 1 — чл. 41)
II   УСТРОЈСТВО ВЛАСТИ, ТЕЛА И ОРГАНА
III   СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (чл. 42— чл. 213)
1. Патријарх (чл. 42 — чл. 55)
2. Свети Архијерејски сабор и Свети Архи јерејски синод
а) Опште заједничке одредбе (чл. 46 —чл. 68)
б) Делокруг Светог архијерејског сабора (чл. 69)
в) Делокруг Светог архијерејског синода(чл. 70)
3. Велики црквени суд (чл. 71 — чл. 80)
4. Патријаршиски савет (чл. 81 — чл. 90)
5. Патријаршиски управни одбор (чл. 91 — чл. 101)
6. Епархиски Архијереј (чл. 102 — чл. 114)
7. Епархиски црквени суд чл. 115 —чл. 135
8. Епархиски савет (чл. 136 — чл. 143)
9. Епархикаси управни одбор (чл. 144 —чл. 158)
10. Архијерејски намесник (чл. 159 — чл. 163)
11. Парох (чл. 164 — чл. 178)
12. Црквеноопшггински савет и Црквено оп штински уцравни одбор
а) Црквеноопштински савет (чл. 179 —чл. 193)
б) Црквеноопштински управни одбор (чл.104 — чл. 202)
в) Заједничхе одредбе за Црквеноопштински, савет и Црквеноопштински управни одбор (чл. 203 — чл. 207)
13. Настојатељ и братстао манастира (чл.208 — чл. 313)
III   ЦРКВЕНЕ КРИВИЦЕ И КАЗНЕ (чл. 214 —чл. 224)
IV   ЦРКВЕНА ПРОСВЕТА (чл. 226 — чл. 234)
V ЦРКВЕНА ИМОВИНА (чл. 235 — чл. 266)
VI ПРЕЛАЗНА НАРЕЋЕЊА И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 267 — чл. 269)
ОДЛУКЕ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА У ВЕЗИ ПОЈЕДИНИХ ПРОПИСА ОВОГ УСТАВА

[витез]

УСТАВ CРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

„Пошто су извесни прописи и одредбе Устава Српске православне цркве од 16 новембра 1931 године стављени ван снаге променама у односима Српске цркве према држави, a с обзиром на тешке последице рата и на прилике које су настале у животу и paдy Српске цркве, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве учинио је измене и допуне у овом Уставу, које се због хитности уводе одмах у живот, са даном обнародовања у Гласнику, службеном листу Српске Патријаршије с тим да се преко Патријаршиског управног одбора у подесно време прикажу Патријаршиском савету".

У С Т A В СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Српска православна црква је једна, недељива и аутокефална. Она своје верско учење јавно исповеда, своје богослужење јавно врши и самостално управља и уређује црквеноверске послове.
Српска православна црква одржава догматско и канонско јединство са осталим православним Црквама.

Члан 2

Српска православна црква има достојанство Патријаршије.

Члан 3

Српска православна црква има овакав свој грб:
На патријарашком плашту порфирне боје, украшеном двоструким крстом с десне и архијерејским жезлом с леве стране, у средини штит са златном архијерејском круном над њим; на плавој горњој половини штита с десне стране кула светог Саве у Хиландару, с леве црква манастира Пећске патријаршије, обоје беле боје; на белој доњој половини у средини златан крст са четири једна ка крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.

Члан 4

Службени језик Српске православне цркве је српски са писмом ћирилицом. У изузетним, оправданим случајевима, може се отступити од ове одредбе у погледу језика за унутрашњу употребу, у којим случајевима доноси специјалну одлуку Свети архијерејски синод на основу ове одредбе.
Застава Српске православне цркве је тробојка: црвено плаво бело, са златним крстом и огњилима.

Члан 5

У Српској православној цркви правна су лица: Патријаршија, епархије, црквене општине, манастири, задужбине, самосталне установе или такви фондови и према црквеној намени, поједини храмови.
Ова правна лица способна су да по прописима закона стичу и држе како покретна тако и непокретна добра, и врше сва права и обавезе које им као таквима припадају.

Члан 6

Српска православна црква самостално управља и слободно располаже црквеном имовином, црквеним фондовима и задужби нама (закладама), у границама овога Устава и државних закона.
Црквене власти самостално одлучују о примању задужбина које су намењене цркве ним задацима.
Српска православна црква самостално врши контролу својих прихода и расхода.
Имовина Српске православне цркве служи само циљевима Цркве, и не може се ни под којим видом од ње одузимати ни на друге циљеве употребљавати, осим случаја експропријације предвиђене законом.

Члан 7

Српска православна црква управља се на основу:

а) Светог писма и Светог предања према учењу свете православне Цркве;
б) правила васељенских сабора и од њих признатих правила апостолских, помесних сабора и светих Отаца;
в) одредаба помесних сабора и патријаршиских синода, уколико их је усвојила Српска православна црква;
г) на основу прописа овога Устава;
д) уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

Члан 8

Уређење Српске православне цркве је црквенојерархиско и црквеносамоуправно.
Црквена власт духовна, црквенодисциплинска и црквеносудска, по канонима и уређењу Српске православне цркве, припада само јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих јерархиских претставника и органа.
Епископска власт у заједници са свештенством и народом преко својих самоуправних претставника и органа, уређује и управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим пословима који се овим Уставом предвиђају.
Имовинско правне интересе Цркве пред државним властима и пред другим лицима заступају они црквени органи који су одре ђени овим Уставом.

Члан 9

Црквена кривична дела и казне су оне које су прописане овим Уставом у духу канона православне Цркве.

Члан 10

У Српској православној цркви ове су црквенојерархиске и самоуправне власти, тела и органи:

1) Патријарх, Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод, Велики црквени суд, Патријаршиски савет, Патријаршиски управни одбор;
2) епархиски Архијереј, Епархиски црквени суд, Епархиски савет, Епархиски управни одбор;
3) архијерејски намесник;
4) парох;
5) Црквеноопштински савет и Црквено општински управни одбор, и
6) настојатељ и манастирско братство.

Члан 11

Све црквене власти, тела и органи Српске православне цркве имају своје печате са црквеним грбом1 у средини и натписом унаоколо, и то:

1) Архиепископ пећски, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски
2) Свети архијерејски сабор Српске пра вославне цркве;
3) Свети архијерејски синод Српске пра вославне цркве;
4) Велики црквени суд Српске право славне цркве;
5) Патријаршиски савет Српске право славне цркве;
6) Патријаршиски управни одбор Српске православне цркве;
7) Православни Епископ (Митрополит) Епархије Н. у Н.;
8 ) Црквени суд православне епархије Н. у Н.;
9) Епархиски савет православне епархије Н. у Н.;
10) Епархиски управни одбор православне епархије Н. у Н.;
11) Православно архијерејско намесни штво Н. у Н.;
12) Српска православна парохија Н. у Н.;
13) Српска православва црквена општи на у Н.;
14) Српски православни манастир у Н.

У случају потребе могу се називи под тач. 12, 13 и 14 овог члана мењати. О овоме одлучује Свети архијерејски синод на предлог надлежног Архијереја.
Епархије, манастири и друге установе, које имају своје историске печате, могу их задржати и даље у употреби.

Члан 12

Српска православна црква је епископална; њена главна административна подела је на епархије, како у црквенојерархиском тако и у црквеносамоуправном погледу.

Члан 13

На челу Српске православне цркве је Патријарх српски, као њен врховни погла вар.
Титула је Патријарха: Архиепископ пећски, Митрополит београдско карловачки и Патријарх српски.
На челу сваке епархије стоји епархиски Архијереј, као њен непосредни поглавар. Он је, по црквеноканонским прописима, главни претставник и руководилац свега црквенодуховног живота и црквеног поретка у епархији, и управља епархијом уз помоћ свога свештенства и народа.

Члан 14

У Српској православној цркви ове су епархије:;

1) Београдско карловачка архиепископи ја, са седиштем у Београду;
2) банатска епархија са седиштем у Вршцу;
3) бањалучка епархија, са седиштем у Бањалуци;
4) бачка епархија, са седиштем у Новом Саду;
5) браничевска епархија, са седиштем у Пожаревцу;
6) будимљанско полимска епархија, са седиштем у Бијелом Пољу;
7) горњокарловачка епархија, са седи штем у Плашком, односно у Карловцу;
8 ) дабробосанска епархија, са седиштем у Сарајеву;
9) далматинска епархија, са седиштем у Шибенику, односно Сплиту;
10) загребачка епархија, са седиштем у Загребу;
11) захумско херцеговачка епархија, са седиштем у Мостару;
12) зворничко тузланска епархија, са се диштем у Тузли;
13) злетовско струмичка епархија, са се диштем у Штипу;
14) жичка епархија, са седиштем у Кра љеву (Жича);
15) нишка епархија, са седиштем у Нишу;
16) охридско битољска епархија, са седиштем у Битољу;
17) пакрачка епархија, са седиштем у Па крацу;
18) рашкопризренска епархија, са седиштем у Призрену;
19) скопљанска епархија, са седиштем у Скопљу;
20) сремска епархија, са седиштем у Срем. Карловцима;
21) тимочка епархја, са седиштем у За јечару;
22) црногорско приморска епархија, са седиштем на Цетињу;
23) шабачко ваљевска епархија, са седи штем у Шапцу;
24) шумадиска епархија, са седиштем у Крагујевцу.

Архијереји епархија: црногорско при морске, скопљанске, дабробосанске и загребачке имају по свом положају титулу Митрополита. Сем побројаних у претходном члану епархија, под Српску православну цркву у духовном и јерархиском погледу потпадају и ове епархије у иностранству:

1) Српска православна црква у Сједињеним Државама Америке и у Канади, са седиштем у Чикагу, односно у манастиру Св. Саве  код  Либертивила;
2) Српска православна епархија будимска;
3) делови епархије вршачке и темишварске ван граница Југославије, са седиштем у Темишвару;
4) православна епархија чешко моравска у Чехословачкој;
5) Српски православни викаријат скадарски, са седиштем у Скадру;
6) и српске православне цркве, црквене општине и парохије ван граница Југославије (цркве у дијаспори).

[витез]

Члан 15

Питања организационе, материјалне и друге природе која проистичу из досадањег односа Епархије будимске (т. 2) и делова Епархије темишварске и вршачке ван граница Југославије, као саставних делова бивше Карловачке митрополије, решаваће Свети архијерејски сабор по потреби уз саслушање Патријаршиског управног одбора, а и у споразуму са другим надлежним факторима.

Члан 16

Одлуке о оснивању, називу, укидању, арондирању и седишту епархија и о установљењу и укидању положаја викарних еписхопа доноси Свети архијерејски сабор, споразумно са Патријаршиским саветом.

Члан 17

Епархију у црквеноадминистративном погледу чине архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Члан 18

Архијерејско намесништво сачињава одређени број црквених општина и парохија под надзором архијерејског намесника.

Члан 19

О оснивању и називу, укидању и променама архијерејских намесништава одлучује епархиски Архијереј у споразуму са Епархиским црквеним судом и Епархиским управним одбором, о чему извештава Свети архијерејски синод и Патријаршиски управни одбор.

Члан 20

Црквену општину сачињавају припадници Српске православне цркве са свештеником на једној одређеној територији која може обухватити једно или више места, a у циљу старања о потребама цркве. Одлуку о оснивању црквене општине доноси епархиски Архијереј у споразуму са Црквеним судом и Епархиским управним одбором, о чему извештава Свети архијерејски синод и Патријаршиски управни одбор.

Члан 21

Црквену општину сачињава једна или више парохија.
Парохије у једном месту сачињавају једну црквену општину. Изузетно, где је преко 50.000 православних душа може се образовати и више црквених општина.

Члан 22

Парохија је заједница православних лица која стоје под духовним руководством једног парохиског свештеника.
У једном месту може бити више парохија, и више места могу сачињавати једну парохију и једну црквену општину.

Члан 23

Парохију чине најмање 300, а највише 500 православних домова. Изузеци могу бити у оним местима и крајевима где теренске и друге прилике не допуштају такво груписање парохије.
Дом је свака засебна православна породица: супрузи са децом или без ове, или уопште породична задруга, која има једног старешину, а и пунолетна инокосна лица, која воде засебно домаћинство.

Члан 24

Епархиски Архијереј у споразуму са Епархиским црквеним судом и Епархиским управним одбором доноси одлуке о образовању нових и укидању и регулацији старих парохија. О овоме се извештава Свети архијерејски синод и Патријаршиски управни одбор.

Члан 25

Сваки православни хришћанин припада као члан оној парохији у којој је стално настањен:

Члан 26

Парохија имa своју парохиску цркву. Више парохија могу имати једну заједничку цркву. Ако у једној парохији има више цркава, само је једна од њих парохиска, а остале су њој подручне.

Члан 27

Изузетно и привремено, a no решењу епархиског Архијереја, парохије које немају своје цркве могу се служити манастирским храмом као парохиском црквом. У том случају црквена општина дотичне парохије дужна је снабдевати храм свима потребама, уколико он служи као парохиска црква. У оваквим општинама старешина манастира улази по положају у Црквеноопштински управни одбор.

Члан 28

Парохија има своје надлештво са посебним својим матицама, црквеним протоколима и осталим прописаним књигама и свој печат.
Ако су при једној цркви више парохија, једно је парохиско надлештво са једним матицама и службеним књигама и једним печатом.

Члан 29

Манастир је свештено место, са храмом и другим здањима, као обитељ лица монашког реда, која су удружена у једну духовну братску заједницу свечаним обетима уздржљивости, сиромаштва и послушности, и посвећена молитви и раду.
Манастири служе одређеним духовним и добротворним сврхама.

Члан 30

Оснивање нових манастира, као и спајање постојећих врши епархиски Архијереј и извештава Свети архијерејски синод који даје коначно одобрење.
За оснивање нових манастира морају се претходно осигурати материјална средства за опстанак и правилан живот обитељи.

Члан 31

Метоси су одвојена манастирска имања, са црквом или без цркве. Они су саставни део својих манастира и под њиховом су управом.

Члан 32

Све одредбе за манастире по овом Уставу важе како за мушке тако и за женске манастире.

Члан 33

Свих јавних дажбина ослобођавају се зграде намењене служби Божјој, црквеним надлештвима, црквенопросветним и добротворним установама, заводи за црквене потребе, архијерејски, манастирски и парохиски домови, православни културно историски споменици (манастиришта, црквишта итд.), православна гробља и дворишта свих побројаних установа.

Члан 34

Свети архијерејски синод издаје службени лист Српске православне цркве. Ближе одредбе о томе доноси Свети архијерејски синод у споразуму са Патријаршиским управним одбором

Члан 35

За подношење допуштених жалби против решења и пресуда црквених власти одређује се уколико овим Уставом није други рок одређен, рок од 14 дана, рачунајући од дана који долази после дана уручења.
Ако je у одређеном року жалба предата пошти на повратни рецепис или препоручено, сматра се да је благовремено предата. Жалбе се предају преко оне власти која је издала пресуду или решење.

Члан 36

Лица монашкога реда не могу имати никаква непокретна добра. По смрти монашкога лица манастиру чији је сабрат припадају и његова покретна добра, уколико тим добрима није још за живота расположио.

Члан 37

Архијереј може само оно имање за своје сматрати, држати га и њиме за живота располагати, које је сам стекао. Од таквог свог имања Архијереј. може тестаментом завештати једну трећину слободно према своме нахођењу; другу трећину дужан је завештати за потребе своје епархије; а трећу трећину дужан је завештати на задужбине или самосталне фондове за опште потребе Цркве.
Архијереј, који није епархиски епископ, другу трећину своје имовине, дужан је да завешта којој било епархији.

Члан 38

Ако Архијереј умре без завештања, из његове заоставштине, покретне и иепокретне, исплатиће се погребни трошкови и све оно што је дужан остао, а остатак разделиће Свети архијерејски синод према потребама Цркве.
Окрути архијерејски, библиотека и друге црквене утвари припадају после смрти Архијереја његовој епископији.

Члан 39

Сви чланови Патријаршиског, Епархиских и Црквеноопштинских савета, осим свештених лица, затим секретари и писари свих црквених надлештава, кад ступају у своја звања, полажу ову заклетву:
„Ја Н. Н. (име и презиме) заклињем се Свемогућим Богом да ћу светој православној Цркви веран бити, да ћу се светих канона, Црквеног устава и осталих црквених уредаба савесно придржавати, да ћу своје дужности тачно вршити, службене тајне чувати и интересе Српске православне цркве увек заступати и бранити. Како ја ово чинио тако мени Бог помогао и овога и онога света".
Чланови Црквених судова (архијерејски заменици, црквеносудски тужиоци, судски секретари, почасни чланови, као и чланови заменици), осим Архијереја, полажу ову зa клетву:
„Ја Н. Н. (име и презиме) заклињем се Свемогућим Богом да ћу светој православној Цркви веран бити, да ћу дужности своје тачно вршити и службене тајне чувати, и да ћу се при изрицању правде, без обзира на лица, придржавати закона Божјега, светих канона, Црквеног устава и осталих црквених уредаба. Како ја ово чинио тако мени судио и помогао Господ Бог".
Сва именована лица полажу заклетву пред претседником дотичних надлештава, односно његовим замеником, и потписану предају њему у руке, који је оверава и оставља у архиву.

Члан 40

Црква подмирује своје потребе:
1) приходима од црквене имовине свих врста, као и од хартија од вредности;
2) црквеним таксама;
3) разрезивањем на црквене општине и манастире;
4) добровољним прилозима и завештањима, и
5) приходима од црквених завода и установа.

Члан 41

За званичне радње црквених власти и у јерархиском и самоуправном делокругу, плаћа се само она такса коју црквене власти пропишу.

II УСТРОЈСТВО ВЛАСТИ, ТЕЛА И ОРГАНА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

                              1. Патријарх

Члан 42

Патријарх се бира између српских активних епархиских Архијереја, који управљају епархијама. најмање пет година.

Члан 43

Избор Патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети архијерејски сабор Српске православне Цркве, у седници на којој је присутно најма ње 2/3 епархиских Архијереја, под претседништвом најстаријег члана Сабора, Митрополита, односно ако овога нема. најстаријег Епископа, члана Светог архијерејског сабора. Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети архијерејски синод.

Члан 44

Изборни сабор сачињавају:

1) сви активни епархиски и викарни Архијереји Српске православне Цркве;
2) декан Православног богословског факултета у Београду;
3) ректори Српских православних богословија;
4) претседник Главног савеза епархиских свештеничких удружења;
5) архијерејски намесници градова: Београда, Скопља, Цетиња, Загреба, Сарајева, Пећи и Сремских Карловаца;
6) настојатељи манастира: Жиче, Студенице, Дечана, Пећске Патријаршије, Св. Наума, Милешева, Св. Василија Острошког, Крушедола и Крке;
7) управник монашке школе и
8 ) сви чланови Патријаршиског управног одбора и сви потпретседници Епархиских савета, уколико већ нису чланови Патријарши ског управног одбора.
Свештена лица поменута у овом члану могу бити чланови Изборног сабора ако нису под истрагом или канонском забраном.

Члан 45

Изборни сабор састаје се у престоници Београду или у другом месту које Свети архијерејски сабор одреди, ради избора новог Патријарха најдаље у року од три месеца од дана кад се Патријарашки престо упразни.
Изборни сабор сазива Свети архијерејски синод писменим актом, у коме се тачно одређује дан, час и место састанка Изборног сабора. Позив се шаље члановима уз достав ницу на двадесет дана пред састанак Изборног сабора.

Члан 46

Изборном сабору претседава најстарији члан Сабора митрополит, односно, ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу епископ.
Претседавајући отвара Изборни сабор. На позив претседавајућег Изборни сабор бира из своје средине два секретара од којих је један свештено и један световно лице и два оверача записника од којих је такође један свештено а један световно лице; са овима претседавајући прегледа пуномоћја присутних чланова и руководи пословима избора.
Затим претседник позива секретара да прочита решење Светог архијерејског синода о сазиву Изборног сабора и списак позватих и присутних чланова Сабора.

Члан 47

Кад се утврди да је присутно најмање 2/3 чланова Светог архијерејског сабора и надполовична већина свих чланова Изборног сабора, Изборни сабор приступа призивању Св. Духа. У противном случају избор се одлаже и предмет враћа Светом архијереј ском сабору да одреди време новог избора,
Пре приступања избору чланови Изборног сабора, осим Архијереја, полажу у Сабору ову заклетву:
„Ја Н. Н. (име и презиме) заклињем се Свемогућим Богом и свим што ми је најсветиje и на овоме свету најмилије, да ћу при саветовању о избору српског Патријарха имати у виду само добро и интересе наше свете православне цркве, српског народа и отаџбине и да ћу свој глас дати само ономе кандидату за кога сам уверен да ће најсавесније и најбоље вршити дужност српског Патријарха. Како искрено будем радио тако ми Господ Бог помогао и на овоме и на другом свету".
После призивања Светог Духа и заклетве претседник Изборног сабора чита акт Светог архијерејског синода, којим се саопштавају имена тројице кандидата, предложених од стране Светог архијерејског сабора за избор новог Патријарха.

[витез]

Члан 48

У избору српског Патријарха могу присуствовати и учествовати само чланови предвиђени овим Уставом.
Од отсутних чланова оправдано спречених да лично присуствују, само Архијереј може писмено овластити кога од присутних Архијереја да место њега гласа.

Члан 49

Избор једног од тројице кандидата предложених од стране Светог архијерејског сабора, врши се тајним гласањем листићима, које ћe претходно секретар разделити присутним члановима Изборног сабора.
Секретар прозива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на столу претседавајућег.
Бројање гласова врши претседавајући заједно са двојицом оверача записника (чл: 46). Претседавајући узима по један листић из кутије и гласно чита записано име кандидата, потом листић предаје другој двојици чланова који такође читају гласно имена кандидата. Секретар одмах записује у записник колико je листића предато и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића, ако их је било.
Гласови који нису дати за кандидате по члану 43 овога Устава сматраће се неважећима.

Члан 50

За Патријарха изабран је онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова.
Ако од предложених кандидата ни један не добије апсолутну већину гласова, онда се приступа одмах ужем избору између двојице кандидата са највећим бројем гласова. У слу чају да код првог гласања два кандидата добију једнак број гласова, у ужи избор улазе: кандидат, који је добио највећи број гласова, и један од друге двојице, који су добили једнак број гласова, који је чином или епископском хиротонијом старији. Ако су сва тројица добили једнак број гласова у ужи избор улазе она два кандидата, који су по чину или епископској хиротонији старији. У случају да и приликом ужег избора оба

кандидата добију једнак број гласова, онда се избор између ове двојице врши жребијем.

Члан 51

Име изабарног Патријарха објављује претседник Изборног сабора и закључује седницу Сабора.

Члан 52

Записник Изборног сабора потписују претседник, секретари и оверачи записника, изабрани по чл. 46 овог Устава.
Акта и записници о раду Изборног сабора чувају се у архиви Светог архијерејског синода, а оверени препис у архиви Патријаршиског управног одбора.

Члан 53

Сутрадан на свечаној Архијерејској св. литургији, Патријарх се устоличава на начин који прописује Свети архијерејски сабор.
После овога чина новоизабрани Патријарх ступа у права и дужности врховног по главара и старешине Српске православне цркве.

Члан 54

Патријарх има у својој архиепископији сва права и дужности епархиског Архијереја, и њом управља уз помоћ својих викарних епископа.

Члан 55

Патријарх, као врховни поглавар Српске православне цркве, сем права која му дају канони и црквени прописи, има још и ова:

1) претставља Српску православну цркву пред осталим аутокефалним црквама;
2) претставља Српску православну цркву на црквеним, државним и народним све чаностима;
3) одржава јединство у јерархији Српске православне цркве;
4) посвећује по црквеним прописима, лично или преко овлашћених Архијереја, лица изабрана за епархиске и викарне епископе;
5) освећује свето миро за целу Српску православну цркву;
6) даје отсуство епархиским Архијерејима изван њихових епархија;
7) носи, као нарочито црквено одличје, белу панакамилавку с крстом и панагију свих српских светитеља, даровану од стране државе првом српском Патријарху обновљене Српске патријаршије, која остаје као наслеђе свих Патријараха;
8 ) првенствује при богослужењу, и ословљава се са „Свјатјејши" и „Светости";
9) помиње се на архијерејским литургијама од Архијереја у целој Српској православној цркви; 
10) даје црквена одликовања и одличја, по уредби коју прописује Свети архијерејски сабор;
11) поставља декретом службенике по том Уставу;
12) управља црквама и мисијским подручју у иностранству, где нема организоване српске православне епархије.

2. Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод

а) Опште и заједничке одредбе

Члан 56

Свети архијерејски сабор састављају сви епархиски Архијереји под претседништвом Патријарха.

Члан 57

Свети архијерејски сабор, као највише јерархиско претставништво, црквенозаконо дана је власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка (дисциплине) и унутрашњег уређења Цркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности (чл. 69 т. 28).

Члан 58

Свети архијерејски синод састављају Патријарх, као претседник и четири епархиска Архијереја, као чланови.
Чланове Светог архијерејског синода бира Свети архијерејски сабор на две године и то сваке године по двојицу.
Седнице Светог архијерејског синода одржавају се у ужем саставу са 2 члана под претседништвом Патријарха и у ширем саставу са пуним бројем чланова.
Чланови Светог архијерејског синода имају право на путне трошкове и дневнице кад су на раду.

Члан 59

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом делокругу (чл. 70 т. 35).
Свети архијерејски синод одлучује, под претседништвом Патријарха, о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора.

Члан 60

Свети архијерејски сабор може доносити пуноважне одлуке, изузев избора Архијереја (чл. 105), кад је присутна надполовична већина свих епархиских Архијереја.
Свети архијерејски сабор и Свети архијерски синод доносе своје одлуке једногласно или већином гласова. При једнакој подели гласова одлучује глас претседника.

Члан 61

Кад је Патријарх ма због којег узрока привремено спречен да врши своју претседничку дужност у Сабору, односно Синоду, замењује га, по његовом овлашћењу, најстарији по производству митрополит члан Сабора, односно Синода, а ако овога нема, нај старији по епископском посвећењу епископ члан Сабора, односно Синода.

Члан 62

Ако је спреченост Патријарха у вршењу његових дужности дужег и трајнијег карактера, или кад се патријарашки престо упразни, власт Патријархову врши Свети архијерејски синод, који то објављује епархиским Архијерејима и саопштава државној власти, ради знања. Претседничке дужности Патријархове у Светом архијерејском сабору и Светом архијерејском синоду врши тада најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит, односно најстарији по посвећењу епископ, ако митрополита нема.
У овим случајевима не могу се по правилу доносити црквенозаконски прописи, уредбе и начелне одлуке.

Члан 63

Ако би Свети архијерејски сабор, односно Свети архијерејски синод, због хитне и неодложне потребе, изузетно у случајевима поменутим у чл. 61 и 62 морао да донесе неки црквенозаконски пропис, уредбу или начелну одлуку за Цркву, има се то накнадно поднети Патријарху на увиђај и сагласност. У случају несагласности, предмет се доставља на расправљање и коначну одлуку Светом архијерејском сабору, под претседништвом Патријарха.

Члан 64

Све одлуке Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода, канонске и црквене природе, које се односе на веру, богослужење, црквени поредак и унутрашње уређење Цркве, пуноважне су и извршне.

Члан 65

Све одлуке Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода записују се у нарочити записник (протокол). Тај записник потпиcyjv сви чланови који су присуствовали и решавали.

Члан 66

Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод врше своје послове непосредно или преко подручних им надлештава и органа.

Члан 67

Патријаршиска канцеларија обавља послове Светог архијерејског сабора, Светог архирхијерејског синода и канцеларије Патријархове, све под непосредним надзором Патријарха.

Члан 68

Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод могу у своје седнице позвати, ради стручног мишљења, и свештена и световна лица која нису чланови тих тела.

б) Делокруг Светог архијерејског сабора

Члан 69

Свети архијерејски сабор, чији је задатак обележен у члану 57 овог Устава:

1) тумачи православно црквено учење, држећи се при томе одредаба које је света црква на основу Светог писма и Светог предања утврдила;
2) уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вере и чистоте хришћанског морала; установила за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удру жења;
3) прописује наставни план и програме веронауке и стара се о верско моралном васпитању младежи и верних;
4) прописује квалификације кандидата за све редовне, изванредне и мисионарске црквене службе;
5) оснива богословске и монашке школе;
6) уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима, a у духу православне вере;
7) оснива установе и заводе: за израду црквеног живописа и свих црквених утвари за издавање богослужбених књига, за неговање црквеног појања, као и друге црквене потребе; прописује правила за оснивање црквених музеја, за чување и обнављање црквених старина и споменика;
8 ) канонизује светитеље и прописује службу за њихово светковање;
9) објашњава канонскоцрквене прописе, опште обавезне и посебне и издаје њихове зборнике;
10) одређује дужности и доноси дисциплинске уредбе за свештенство и остале црквенојерархиске органе и службенике;
11) прописује одело за више и ниже свештенство оба реда;
12) прописује црквеносудски поступак за све Црквене судове;
13) издаје прописе у црквено брачним пословима;
14) доноси правила за живот манастирског и придворног монаштва;
15) прописује упутства за исповедничку службу;
16) оснива у споразуму са патријаршиским саветом установе за сирочад и незбринуту децу свештеника, као и установе задруге васпитне и добротворне сврхе;
17) настојава да се однос Цркве и Државе и међусобни односи вера и вероисповести у Држави правилно и без штете по православну Цркву уреде;
18) урећује и води званичну листу кандидата за архијерејски чин, и бира између ових достојна лица за епархиске и викарне епископе;
19) бира ректоре православних богословија и управнике монашхих школа;
20) бира у споразуму са Патријархом између свештених лица главног секретара Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода;
21) води надзор над радом Светог архије рејског синода;
22) прописује правила Синодалног фонда (чл.259) и одобрава његове годишње пред рачуне расхода и прихода и завршне рачуне;
23) доноси одлуке о разрезу на црквене општине, манастире и епархије у свом делокругу у споразуму са Патријаршиским саве том a у смислу члана 40 т. 3 и чл. 263 и стаpa ce y споразуму ca Патријаршиским саветом за подмирење свих потреба Српске пра вославне цркве;
24) одобрава правила удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удруже ња која раде на корист пра вославне Цркве, и води над овима надзор .преко Светог архијерејског синода;
25) прописује свој пословник, и одобрава пословнике и правила за црквенојерархиске органе, уколико није овим Уставом друкчије наређено;
26) решава сукобе надлежности између јерархиских и црквеносамоуправних органа;

27) суди:
A) у првој и последњој инстанцији:
а) несугласице између Архијереја и Светог архијерејског синода, између Архијереја и Патријарха;
б) канонске кривице Патријарха;

Б) у другој и последњој инстанцији:. све предмете о којима је Свети архије рејски синод у првој инстанцији судио;

28) ублажава по молби осуђеног и на образложен предлог надлежног епархиског Архијереја,, казне изречене од Великог црквеног суда, пре њихова извршења, и то: на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина и на лишеље све штеничког чина са искључењем из црквене заједнице;
29) врши и друге послове који му по овом Уставу и по црквеноканонским прописима спадају у надлежност, а нису овде побројани.

[витез]

в) Делокруг Светог архијерејског синода

Члан 70

Свети архијерејски синод по својој надлежности која је обележена у члану 59 овог Устава:

1) одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним Црквама;
2) чува и брани чистоту учења право славне цркве о вери и моралу, сузбија свако неправилно учење, верске и моралне предрасуде, празноверице и штетне обичаје;
3) стара се о ширењу православне вере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
4) стара се о зближењу и уједињењу хришћанских Цркава;
5) оцењује, одобрава, и према нахођењу награђује уџбенике веронауке, и књиге верско моралне садржине уопште;
6) бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље, и стара се за њихову спрему, поставља га и разрешава од дужности;
7) стара се за унапређење црквене књижевности; бира стипендисте за изучавање појединих предмета и. одређује награде за писце;
8 ) бира уредника и управља службеним листом Српске православне цркве и другим званичним издањима;
9) руководи пословима око превода и из давања Светог писма, дела светих Отаца и радова васељенских и помесних црквених сабора;
10) бди да се свете тајне најтачније врше и одржава благољепије, правилност и једно образност у вршењу црквеног богослужења;
11) оцењује и издаје богослужбене књиге и њихове преводе;
12) оцењује и одобрава израду икона за црквену и приватну употребу;
13) издаје упутства за градњу светих хоа мом и манастира;
14) даје упутства за израду црквених у мзари, одежда и осталих црквених потреба;
15) стара се о једнсобразности и усаврша вању црквеног појања, оснива и надзирава појачке школе;
16) стара се о чувању светих моштију светаца, о иконама и о другим свештеним предметима;
17) стара се о црквеној уметности, црквеним уметничким споменицима, старина ма и црквеним музејима;
18) даје објашњење по прописима у спорним питањима о црквеном браку, и штити светињу црквеног брака;
19) води бригу о црквеним добротворним и васпитним заводима и установама;
20) води надзор над радом Архијереја;
21) води бригу о удовим епархијама и поставља администраторе епархија;
22) даје чин архимандрита и напрсни крст протојерејима, на писмени образложен предлог епархиског Архијереја;
23) рукује црквеним фондовима и задужбинама (закладама) које су његовој управи поверене;
24) стара се да ое однос Цркве и Државе и интерконфесионални односи у смислу закона тачно и без штете по православну Цркву одржавају;
25) припрема дневни ред и спрема предлоге за Свети архијерејски сабор, и извршује његове одлуке;
26) образује одборе (секције) стручних лица ради припремања градива за рад свој И Светог архијерејског сабора;
27) бира у споразуму са Патријархом чиновнике и канцелариско особље своје и Великог црквеног суда;
28) предлаже на одобрење Светом архијерејском сабору свој пословник;
29) расправља све сукобе о надлежности црквенојерархиских власти, уколико овим Уставом није друкчије наређено;
30) води врховни надзор над радом удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист вере и православне Цркве;
31) проучава извештај Великог црквеног суда и спроводи га Светом архијерејском сабору с мишљењем и предлогом;
32) подноси годишњи извештај о своме раду Светом архијерејском сабору;
33) коначно решава о оснивању, спајању и раздруживању манастира;
34) врши и све друге послове по овом Уставу које му Свети архијерејски сабор нарочито повери;
35) суди у првој инстанцији:

а) међусобне несугласице архијереја;
б) канонске кривице архијереја;
в) дисциплинске службене кривице својих органа и пресуђује њихове размирице;
г) у последњој инстанцији дисциплинске кривице наставног особља духовних школа.

3. Велики црквени суд

Члан 71

Велики црквени суд је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквено брачне спорове, као и за све црквене спорове унутарње црквене управе који не спадају у судску надлежност Светог архијерејског сабора и синода.
Седиште Великог црквеног суда је у резиденцији Патријарха.

Члан 72

Велики црквени суд је сталан и састављају га:

а) три Архијереја чланови Светог архијерејског синода које делегира Свети архије рејски синод из своје средине од којих једнога именује за претседника.
б) два почасна члана свештена лица мирског реда и два њихова заменика које бира Свети архијерејски синод на 4 године;
в) један референт свештено лице.
У случају спречености претседника или чланова Архијереја, замењују их Архијереји чланови Светог архијерејског синода које одређује Свети архијерејски синод.

Члан 73

За почасне чланове у Великом црквеном суду и њихове заменике могу бити постављена свештена лица мирског реда која су свршила више богословске и по могућности правне науке, и имају најмање 10 година црквеносудске или црквеноадминистративне, или најмање 15 година парохиске или црквенопросветне службе.

Члан 74

За референта Великог црквеног суда мо же бити постављено свештено лице које је свршило више богословске и по могућности правне науке, и провело у црквеносудској или црквеноадминистративној служби најма ње пет година.

Члан 75

Чланови Великог црквеног суда и референт не могу бити сродници, ни међусобни ни с претседником, по крви до четвртог степена завршно, a пo тазбини или крштењу до другог степена завршно.

Члан 76

Велики црквени суд доноси пуноважне одлуке у већу састављеном од претседника, четири члана и референта.
У случају отсутности референта, за деловођу претседник ће одредити једног чиновника из канцеларије Светог архијерејског синода одговарајућег ранга.

Члан 77

Члан Великог црквеног суда који је лично заинтересован, или је учествовао у ислеђењу, или је судио у нижој инстанцији, не може по том предмету судити.

Члан 78

Претседник, односно његов заменик, и чланови Великог црквеног суда при одлучивању дају своје мишљење потпуно независно.
Суд доноси одлуке већином гласова. Гла сање почиње од најмлађег члана суда.

Члан 79

Велики црквени суд у другом и последњем степену расматра, одобрава, преиначава и поништава решења и пресуде Епархиских црквених судова, по службеној дужности или по изјављеној жалби.
По службеној дужности Велики црквени суд расматра:

1) пресуде Епархиских црквених судова које гласе на поништење брака;
2) пресуде Епархиских црквених судова по кривицама свештенства оба реда, изре чене:

а) на губитак службе, односно звања;
б) на доживотну забрану свештенодејства;
в) на лишење свештеничког чина;
г) на лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице;

3) пресуде на коначно искључење светов њака из црквене заједнице, и
4) одлуке Епархиских црквених судова које надлежни Архијереј упути Великом црквеном суду.
Сва остала решења и пресуде Епархиских црквених судова разматра и суди Велики црквени суд само по изјављеној жалби.

Члан 80

Велики црквени суд решава о изузећу појединих Епархиских судова, као и о сукобу надлежности између тих судова, и у том случају одређује који ће Епархиски суд судити. Исто тако решава о изузећу претседника и чланова Великог црквеног суда.

4. Патријаршиски савет

Члан 81

Патријаршиски савет је врховно уредбодавно претставништво у пословима спољашње (материјално финансијске) црквене управе

Члан 82

Патријаршиски савет састављају:

а) Патријарх;
б) четири члана Светог архијерејског синода или њихови заменици које Свети архијерејски синод одреди;
в) декан Православног богословског факултета;
г) два претставника манастира;
д) један ректор богословије;
ђ) по једно свештено лице мирског реда из сваке епархије;
е) потпретседници Епархиских савета, и
ж) десет световних лица.

Чланове под г) и д) именује, на предлог Светог архијерејског синода, и чланове под ђ), на предлог епархиског Архијереја, Свети архијерејски сабор.
Чланове под ж) именује Патријарх на предлог Светог архијерејског синода и Па тријаршиског управног одбора донесен на заједничкој седници.

Члан 83

Патријаршиски савет сазива Патријарх и одређује место и време састанка.
Од сазива до састанка Савета мора протећи најмање месец дана.

Члан 84

Мандат члановима Патријаршиског савета траје шест година. Савет се сазива у редовно заседање сваке друге  године, a у ванредно по потреби, и то:

а) кад Патријарх са Светим архијерејским синодом и Патријаршиским управним одбором донесе одлуку о томе;
б) кад то предложи писменим путем претседнику надполовична већина чланова Caвета, означивши предмегге о којима ће се решавати. У овом случају седница се мора сазвати најдаље за тридесет дана.

Члан 85

, Претседник Патријаршиског савета је Патријарх, односно његов законити заменик (чл. 61 и 62).
Савет бира из своје средине потпретседника између чланова световњака, и четири секретара, и то два свештена и два световна лица

Члан 86

Патријаршиски савет пуноважно решава ако је на седници присутна надполовична већина свих чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних. У случају једнаке поделе гласова одлучује глас онога који претседава. Он и одлуке проглашује.

Члан 87

Ако Патријаршиски савет донесе одлуку кoja се, по оцени Светог архијерејског синода, противи црквеним правилима, или није у сагласности са начелима православне Цркве, патријарх такву одлуку задржава од извршења и враћа предмет Савету на поновно решавање. Но ако Патријаршиски савет остане при првој својој одлуци, Патријарх ћe, по оцени Светог архијерејског синода, доставити предмет Светом архијерејском сабору, који је властан да поништи такву одлуку Патријаршиског савета, ако нађе да је противна правилима и начелима православне Цркве.

Члан 88

Седнице Патријаршиског савета су јавне, сем случаја кад сам Савет одлучи да буду тајне.

Члан 89

Претседник Патријаршиског савета руководи седницама по пословнику и одржава ред за време саветског рада.

Члан 90

Патријаршиски савет, у вршењу своје власти:

1) доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбу о активним и пензиским принадлежностима парохиском свештенству, наставничком особљу богословских, монашких и других школа, особљу црквених судова, епархиским и викарним Архијерејима и Патријарху;
2) установљава положаје чиновника и осталих службеника за спољну црквену управу, и доноси уредбу о њиховим службе ним односима, као и њиховим активним и пензиским принадлежностима;
3) доноси, по претходно прибављеној са гласности Светог архијерејског сабора, уредбу о пензионом фонду Архијереја и свих осталих црквенојерархиских и самоуправних чиновника и службеника, као и о издржавању њихових удовица и сирочади;
4) прописује дисциплинска правила за службенике спољашње црквене управе;
5) доноси, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, уредбе о управи, руковању, контроли и надзору црквених фондова, задужбина (заклада) и добара;
6) стара се о материјалним средствима за покриће свих потреба целе Српске православне цркве по одредбама овог Устава, и доноси одлуке о разрезу на црквене општине и манастире, односно на епархије у смислу чл. 69 т. 24 и чл. 263.
7) доноси пословник за свој рад;
8 ) одобрава у својој надлежности уредбе, правилнике и пословнике које пропишу надлежна нижа тела и органи;
9) сарађује са Светим архијерејским сабором код измене и допуне Устава Српске православне цркве;
10) сарађује са Светим архијерејским са бором код оснивања установа и завода, чије издржавање пада на терет предрачуна расхода и прихода за опште потребе Цркве;
11) коначно решава, у споразуму са Светим архијерејским сабором, о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намењена општим потребама Цркве, и одобрава такве одлуке у погледу епархиских, манастирских и црквеноопштинских имања, у оба случаја, ако сума прелази 2,000.000 — динара;
12) прегледа и одобрава завршне рачуне за опште потребе Српске православне цркве које му подноси Патријаршиски управни одбор и врши и друге послове опште црквене управе уколико по овом Уставу не спадају у чију другу надлежност.

[витез]

5. Патријаршиски управни одбор

Члан 91

Патријаршиски управни одбор је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквеносамоуправним органима и извршни орган Патријаршиског савета.

Члан 92

Патријаршиски управни одбор састављају:

а) Патријарх, односно његов законити за меник (чл. 61 и 62) као претседник;
б) два члана Светог архијерејског синода;
в) један претставник манастира;
г) три свештеника, и
д) седам световњака.

Чланови под б), в), г) и д) имају заменике у истом броју и положају.
Чланове Светог архијерејског синода одређује Свети архијерејски синод из своје средине, а остале редовне чланове и њихове заменике Патријаршиски савет из своје срeдине, на шест година.

Члан 93

Патријаршиски управни одбор је дужан отправљати послове све док не буду одређени и у дужност уведени нови чланови Патријаршиског управног одбора.

Члан 94

Патријаршиски управни одбор бира себи из Средине својих световних чланова пот претседника, по могућству из седишта Одбора или из оближње околине.

Члан 95

Патријаршиски управни одбор може има ти за правне послове свог правног саветника.

Члан 96

Патријарх, односно његов законити заменик, сазива редовне седнице Патријаршиског управног одбора у седиште Патријарха сваке године у пролеће и у јесен, а ванредне када то он сам одлучи, или када то писмено затражи најмање половина чланова Патријаршиског управног одбора, означивши тачно предмет ради кога се тражи сазив ванредне седнице.

Члан 97

Ако је Патријарх уверен да се нека одлука противи одредбама црквених правила или постојећим прописима, или је у опреци са начелима православне Цркве, властан је обуставита извршење одлуке и наредити нову расправy. Ако се ни овом расправом не би постигла сагласност, Патријарх упућује предмет Патријаршиском савету на одлуку. У случају да и Патријаршиски савет заузме становиште као и Патријаршиски управни одбор поступа ое по чл. 87 овог Устава. Ако је предмет хитне природе, Патријарх има право изузетно упутити га Светом архијерејском сабору, који је властан, ако нађе да хитност постоји, донети по њему коначну одлуку.

Члан 98

Патријаршиски управни одбор пуноважно решава, ако је на седници присутна надполовична већина свих чланова. Одлуке се доносе већином гласова присутних. У случају једнаке поделе гласова одлучује глас онога који претседава. Он и проглашује донесене одлуке.

Члан 99

У случајевима потребе, а нарочито где се тражи сагласност Светог архијерејског синода и Патријаршиског управног одбора, може Патријарх или његов заменик сазвати заједничку седницу оба тела ради саветовања и решавања.

Члан 100

Предмети који не трпе одлагања решавају се президијално, или пак у ужем извршном одбору који сачињавају претседник или његов заменик (чл. 61 и 62), два свештена и три световна лица. Ове чланове бира из своје средине Патријаршиски управни одбор, по могућству из седишта Патријаршије или најближе околине. Президијалне одлуке и одлуке овог ужег Одбора подносе се Патријаршиском управном одбору накнадно на одобрење.

Члан 101

Патријаршиски управни одбор по својој надлежности врши углавном ове послове:
1) објављује и извршује, уколико у његов делокруг спадају, уредбе и одлуке Патријаршиског савета;
2) контролише самоуправне црквене органе у њиховом раду, и ради тога по потреби изашиље своје нарочите изасланике;
3) доноси за опште потребе Српске православне цркве предрачун општих расхода и прихода, и саставља завршне рачуне, које подноси на одобрење Патријаршиском са вету;
4) одобрава за потребе епархија предрачуне расхода и прихода и завршне рачуне епархија и одобрава епархиски разрез приноса од црквених општина и манастира;
5) одобрава оснивање фондова, примање задужбина (заклада) и њихових правила;
6) управља фондовима, задужбинама (закладама) и добрима, која су намењена општим потребама Цркве, и врши надзор и контролу над свима црквеним фондовима, задужбинама (закладама) и добрима;
7) стара се да цркве, манастири и све друге црквеноверске установе имају законске доказе о својини својих добара;
8 ) припрема и израђује у границама свога делокруга извештаје и предлоге из области црквене самоуправе и подноси их Патри јаршиском савету;
9) објављује штампане извештаје о стању свих црквених фондова и задужбина (за клада);
10) коначно решава о задужењу и отуђењу непокретних црквених имања која су намењена општим потребама цркве, и одобрава такве одлуке у погледу епархиских, манастирских и црквеноопштинских имања, у оба случаја, ако сума не прелази 2,000.000 динара;
11) коначно решава о отписивању потра живања која припадају општој црквеној имовини Српске православне цркве, а за која се докаже да се од дужника не могу наплатити и о расходовању ствари те имовине, и одобрава такве одлуке у погледу епархиских, манастирских и црквеноопштинских потраживања и расходовања ствари, ако сума прелази, и то, код потраживања 50.000 динара, а код расходовања ствари 100.000 динара;
12) одобрава одлуке у свима случајевима узимања или давања под закуп имања црквеноопштинских, манастирских и епархиских, ако је закупна цена већа од 200.000 динара годишње, а код осталих имања без обзира на висину закупне цене;
13) решава по жалбама коначно у послед њем степену, по оним предметима кoje Епархиски савети, односно одбори решавају у првом односно другом степену;
14) бира своје сталне чиновнике и остале службенике, које Патријарх поставља и
утврђује декретом;
15) управља у споразуму са Светим архи јерејским синодом просветним и добротвор ним заводима за целу Цркву, који се издржавају на терет предрачуна расхода и прихода за опште потребе Цркве. Од овога се изузимају монашке, богословске и друге верско просветне школе и заводи, чија управа спада у надлежност Светог архијерејског синода;
16) настојава да се оснивају фондови и задужбине на корист Цркве;
17) прописује пословник за себе и за Епархиске савете, које одобрава Патријаршиски савет;
18 ) врши по потреби и друге послове ма теријалне природе, уколико по овом Уставу не спадају у чију другу надлежност.

6. Епархиски Архијереј

Члан 102

Епархиски Архијереј, по своме архипастирском позиву, сагласно православном учењу и правилима црквеним, има пуну јерархиску власт у пословима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања y својој епархији.

Члан 103

Епархиски Архијереј, као непосредни поглавар и претставник своје епархије, уз сарадњу свештенства и народа, управља и свестрано руководи целокупним, унутрашњим и спољашњим, верским и црквеним животом у епархији.

Члан 104

За епархиског и викарног Архијереја може бити изабран онај:

а) који испуњава све канонскозаконске услове предвиђене за архијерејски чин у православној Цркви;
б) који је редовно свршио православну духовну академију или православни богословски факултет;
в) који је држављанин Југославије; овај услов не важи за Архијереје српских православних епархија ван земље;
г) који је својом ревносном црквеном службом, као и својим угледним животом и преданим радом на добро Цркве и народа стекао опште уважење и показао способност за положај Архијереја.

Члан 105

Епархиске и викарне Архијереје бира Свети архијерејски сабор под претседништвом Патријарха.
Избор архијереја врши Свети архијерејски сабор кад су присутне две трећине свих епархиских Архијереја.
Код избора архијереја, ако ое не постигне једнодушност, гласа се тајно, и одлучује апсолутна већина гласова. Ако се гласови тако поделе да ниједан кандидат не добије апсолутну већину гласова, приступа се одмах ужем избору између двојице који су највише гласова добили. Који ћe кандидат доћи у ужи избор од оних који су добили једнак број гласова, одлучује Патријарх, који одлучује и код ужег избора, ако се гласови под једнако поделе. Отсутан члан Светог архије рејског сабора може поверити писмено свој глас једном од присутних чланова Светог архијерејског сабора с тим да један Архијереј може бити опуномоћен само с једним гласом. * По извршеном избору Патријарх проглашава изабраног кандидата.

Члан 106

Новоизабраним и посвећеним Архијерејима Патријарх издаје грамату, коју потписују Патријарх и чланови Светог архијерејског синода. Грамата се објављује у званичном листу Патријаршије.

Члан 107

Сва црквена надлештва и органи у епархији потчињени су епархиском АрхијереЈу.

Члан 108

Сем права и дужности по црквеним и канонским прописима, епархиски Архијереј, по својој надлежности:

1) учи и просвећује свештенство и народ у епархији речима, делима и пастирским посланицама;
2) чува, брани и одржава у народу православну веру, сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске православне цркве.
3) упућује и ободрава свештенство и народ да оснивају и организују религиозно добротворне, духовно просветне, родољубиве и уопште корисне установе за напредак вере и морала у народу;
4) стара се за редовно и правилно богослужење и уопште о црквеном поретку;
5) настојава да се цркве и манастири снабдевају светим антиминсима, светим миром, свштеним одеждама и утварама и богослужбеним књигама, и да се подмирују на време и правилно све друге потребе цркве;
6) одређује по потреби богослужења приликом изванредних црквених, народних и државних светковина;
7) даје благослов да се подижу, где је потребно, цркве, капеле, гробља и настојава да се држе у добром стању;
8 ) стара се да се цркве, манастири и капеле граде у стилу који је усвојен у Српској православној цркви и да се цркве, манастири и домови верних снабдевају иконама у православном духу;
9) води бригу о чувању црквених старина;
10) освећује крамове;
11) рукополаже достојна лица y свештенички чин, упућује их на дужност и даје им грамату о томе;
12) предлаже Светом архијерејском синоду за одликовања свештена лица која се истичу примерним животом и црквенопастирским и вероучитељским радом и сам их одликује оним што је у његовој надлежности;
13) одређује од достојних свештених лица оба реда свога заменика у свима епархи ским пословима и разрешава га и о томе из вештава Свети архијерејски синод;
14) именује епархиске проповеднике и исповеднике за свештенство у епархији;
15) предлаже, поставља и утврђује у звањима и дужностима црквене и црквеносамо управне службенике, чиновнике и послужитеље, по прописима овог Устава;
16) одређује способна лица за вероучитеље у школама у својој епархији и води надзор над њиховим радом;
17) даје на предлог манастирских настојатеља благослов достојним лицима за ступање у монашки чин;
18 ) даје у својој надлежности благослов разрешење у црквенобрачним и другим пословима по прописима црквеноканонским према одлукама Светог архијерејсхог сабора
19) суди свештеним лицима оба реда за (дисциплинске) кривице, и кажњава за ова дела: опоменом, укором, епитимијом до 15 дана и забраном свештенодејства до месец дана, а за веће кривице предаје их Црквеном суду; суди вернима и изриче казне привременог лишења појединог права или почасти у Цркви; све ове одлуке су извршне;
20) ублажава казне коначно изречене од Епархиског црквеног суда и то до половине досуђене казне;
21) по прописима овог Устава одлучује од свештенодејства свештена лица оптужена суду за кривице (чл. 219) и одређује им заменике;
22) даје свештеним лицима и службеницима у свом делокругу отсуства;
23) одређује заменике отсутним и оболелим манастирским настојатељима, архијерејским намесницима и парохиским свештени цима;
24) води надзор над радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у епархији;
25) води врховни надзор над радом и животом у црквеним заводима своје епархије, лредлаже Светом архијерејском синоду постављење и разрешење наставничког и васпитачког особља тих завода;
26) врши у својој епархији канонске посете по црквеним правилима, шаље нарочите изасланике од способних и достојних лица и даје им упутства, ради прегледа парохиских и намесничких канцеларија, манастирских у права и црквених општина;
27) настојава да се све наредбе, решења и одлуке виших црквених власти благовреме но и тачно саопштавају и извршују;
28) стара ce, уз помоћ Епархиског црквеног суда и Епархиског управног одбора, да сва црквена надлештва и органи у епархији врше своје дужности савесно и правилно и да се сви послови извршују по постојећим прописима;
29) подноси Светом архијерејском синоду извештаје са својим предлозима о своме архипастирском раду и уопште о стању епархије.

[витез]

Члан 109

Епархиски Архијереј може имати свога заменика који га замењује у границама датог му овлашћења.

Члан 110

За архијерејске заменике постављају се она свештена лица оба реда која имају услове предвиђене Уставом за чланове црквених судова.

Члан 111

Епархиског Архијереја може Свети архијерејски сабор са управе уклонити само по канонској осуди, или га разрешити по доказаној немоћи, или по установљеном престанку једнога од услова из члана 104. као и на основу оправдане молбе за пензију.

Члан 112

Упражњеном епархијом управља администратор, кога именује Свети архијерејски синод. Избор Архијереја упражњене епархије има се извршити у року предвиђеном канонима.
Док је епископска столица упражњена, не може се започињати никакав посао који би се тицао епархиске организације, нити се могу изводити какве важне промене у пословима који су за време управљања бившег епархиског Архијереја били започети.

Члан 113

Чим се ма којим начином упразни епархија, Епархиски црквени суд одређује комисију од три лица која ћe по инвентару пре гледати и примити имовину и ствари епископије. Ако што недостаје, Суд ће доставити Светом архијерејском синоду, који ћe донети решење о накнади.

Члан 114

Сва по инвентару примљена покретна и непокретна имовина епископије предаје се писменим путем администратору односно новопостављеном епархиском Архијереју.

7. Епархиски црквени суд

Члан 115

Епархиски црквени суд је орган епархиског Архијереја за црквено судство и по слове унутрашње црквене управе.

Члан 116

Претседкик Епархиског црквеног суда је епархиски Архијереј, кога по његову овлаш ћењу замењује архијерејски заменик.
Када Архијереј претседава архијерејски заменик може учествовати у суђењу као члан суда.

Члан 117

Епархиски црквени суд састављају:

а) претседник;
б) два почасна члана, који имају заменике;
в) секретар (референт) и
г) потребан број нижег особља. Све особље Црквеног суда поставља и отпушта надлежни епархиски Архијереј и о томе  извештава Свети архијерејски синод.

Члан 118

За чланове епархиских црквених судова, њихове заменике и секретаре (референте) могу бити постављена свештена лица која су свршила најмање средњу богословску школу имају најмање десет година судске, цркве нопросветне, парохиске или црквеноадминистративне службе. Првенство имају они кандидати, који имају више богословско и по могућству правно образовање.

Члан 119

За писаре епархиских црквених судова постављају се лица која су свршила средњу богословску школу, а за званичнике лица, која су свршила 4 разреда средње школе.

Члан 120

Дужност црквеносудског тужиоца врши свештено лице, које Архијереј одреди.

Члан 121

Чланови Епархиског црквеног суда, њихови заменици и секретар (референт) не могу бити ни мећусобно ни са претседником у сродству наведеном у чл. 75.

Члан 122

Црквени суд доноси пуноважне одлуке у већу састављеном од претседника, односно његовог заменика, два члана и деловође (се кретара или писара).

Члан 123

Чланове суда замењују заменици (такође почасни чланови) a no потреби и секретар Црквеног суда.

Члан 124

Члан Епархиског црквеног суда који је лично заинтересован, или који је учествовао у ислеђењу по предмету расправе, не може судити.

Члан 125

Епархиски црквени суд решава о изузећу чланова суда. У том решавању архијерејски заменик, односно секретар, замењује члана чије се изузеће тражи. Ако се тражи изузеће више од два члана, о изузећу решава Велики црквени суд.

Члан 126

Претседник и чланови Епархиског црквеног суда дају свој глас при одлучивању потпуно независно, управљајући се у томе по својој савести, a према одредбама канонско законским.

Члан 127

Епархиски црквени суд доноси одлуке већином гласова. Гласање почиње од најмлађег члана суда. Члан суда који се не би сложио са донетом одлуком има права ставити своје писмено образложено одвојено мишљење. Одвојена мишљења не достављају се парничним странама.

Члан 128

Све одлуке Епархиског црквеног суда, донесене у седницама у којима није претседавао епархиски Архијереј, подносе се њему на сагласност. Ако се Архијереј не сложи са одлуком Епархиског црквеног суда, може да упути предмет на поновну расправу Епархиском црквеном суду, а ако Епархиски црквени суд остане при својој првобитној одлуци, може Архијереј доставити предмет са образложеним мишљењем Великом цркве суду који ћe по питању ове несугласности дати своје обавезно упутство. У том случају обуставља се извршење одлука Епархиског црквеног суда до одлуке Великог црквеног суда.

Члан 129

Одлуке донесене на седницама црквених судова записују се одмах у записник и за писник потписују сви чланови који су судили или решавали а тако исто и деловођа.
Решења и пресуде које се издају по тим одлукама потписују само претседник и деловођа.

Члан 130

Предмети се решавају редом како су у суд дошли, изузимајући ова које претседник или његов заменик као хитне и од веће ва жности стави на дневни ред.

Члан 131

Претседник распоређује за рад све приспеле предмете упућене суду. Он отвара и закључује седнице и руководи пословима при расправљању и суђењу, старајући се да се послови који спадају у круг рада Црквеног суда у одређено време свршавају и отправљају.

Члан 132

У делокругу администрације унутрашњих црквених послова, Епархиски црквени суд ради по упутствима и наредбама епархиског Архијереја.

Члан 133

По кривицама свештеничким, епархиски Архијереј, пошто изврши преко својих органа потребно извиђање, доноси одлуку, ако нађе да дело долази у круг његове надлежности; у противном, предаје предмет Епархиском црквеном суду на поступак.

Члан 134

Епархиски црквени суд,

а) као судски орган:

1) суди кривице свештенства оба реда;
2) суди кривице верних које повлаче ис кључење из црквене заједнице на извесно
време или коначно;
3) суди, у својој надлежности, спорове о ваљаности, поништењу и разводу црквеног брака;
4) решава сукобе између свештеника, као и спорове због парохиских прихода и због покретног или непокретног црквеног имања које је свештенству одређено на уживање;

б) као орган епархиског Архијереја за по слове унутрашње црквене управе:

1) надзирава по упутствима Архијереја парохиско свештенство, парохиске канцеларије и архијерејска намесништва;
2) саопштава и извршује наредбе и одлуке виших црквених судских власти;
3) помаже епархиском Архијереју у свима пословима епархиске управе, и извршује његова наређења и у пословима који спадају у његову личну надлежност;
4) води бригу, према одредбама овог Устава, о инвентару епископије у случајевима премештаја, пензионисања или смрти епархијског Архијереја;
5) доноси одлуху о променама у црквеним матичним књигама.

Члан 135

Одлуке епархиских црквених судова које не подлеже расматрању виших власти извршне су, њих извршују подручни црквени органи.

8. Епархиски савет

Члан 136

Епархиски савет је претставништво у пословима епархиске црквене самоуправе.

Члан 137

У Епархиски савет улазе:

а) епархиски Архијереј или његов заменик;
б) два члана Епархиског црквеног суда;
в) један свештеномонах;
г) по једно свештено и једно световно лице из сваког намесништва;
д) пет световних лица које именује епархиски Архијереј у споразуму са Црквеним судом и Епархиским управним одбором.
Чланове свештена лица именује Свети архијерејски синод, а чланове световна лица поставља Патријаршиски управни одбор, и једне и друге на предлог надлежног Архи јереја.
Члановима под в) и г) поставља се на исти начин исти број заменика и то члановима под г) из истог намесништва.

Члан 138

Претседник Епархискот савета је епархиски Архијереј или његов заменик, ако је Архијереј спречен да уопште присуствује седницама.
Ако би Архијереј у току рада Епархиског савета био привремено спречен да седницама претседава, замењује га у претседавању пот преседник савета.
Потпретседника из редова чланова световњака и два секретара, једно свештено и једно световно лице, бира Епархиски савет из своје средине простом већином гласова.

Члан 139

Мандат члановима Епархиског савета траје шест година. Епархиски савет сазива епархиски Архијереј, односно администратор, у седиште епархије најмање једанпут годишње редовно заседање, a у ванредно по потреби.

Члан 140

Епархиски савет може пуноважно реша вати кад је присутна надполовична већина чланова и доноси одлуке већином гласова. При једнакој подели гласова одлучује глас онога  који претседава.
Записник Епархиског савета потписују претседник, секретари и за то од Савета иза брана два члана Савета.

[витез]

Члан 141

Епархиски савет, сем других послова које врши по овом Уставу, у својој надлежности

1) стара се о средствима за подмирење материјалних потреба епархије;
2) доноси за потребе епархије годишњи рачун расхода и прихода, саставља за
вршни рачун, и шаље их на одобрење Патријаршиском управном одбору;
3) установљава за потребе елархије разрез приноса на црквене општине и манастире и одлуке о том доставља Патријаршиском управном одбору, који их одобрава у сагласности са Светим архијерејским синодом;
4) доноси одлуке о задужењу и отуђењу епархиске имовине, и подноси их на одобрење до суме од 2,000.000 динара Патријаршиском управном одбору а преко те суме Патријаршиском савету;
5) коначно решава о отписивању потраживања која припадају епархији, а за која се докаже да се не могу наплатити, и расходовању ствари те имовине, и то код потражи вања до 50.000.— динара и код расходовања ствари до 100.000 динара, а преко тих сума доставља своју одлуку Патријаршиском у правном одбору на одобрење;
6) решава о вођењу и одустајању од парница, као и о поравнању у погледу епархи ске имовине, а ако је вредност парнице, односно поравнања, већа од 200.000 динара, доставља своју одлуку на одобрење Патријаршиском управном одбору;
7) издаје упутства, по одредбама које пропише Патријаршиски савет, о управи, руковању и контроли епархиских добара, фондова, задужбина (заклада) и других разних у станова;
8 ) оснива епархиске фондове и религиозне, добротворне, црквенопросвегне и друге корисне установе и заводе;
9) одређује из своје средине редовне чланове за Епархиски управни одбор, као и њихове заменике;
10) подноси вишим надлежним црквеним властима молбе, претставке и предлоге о предметима и потребама који се тичу дотичне епархије или целе Цркве;   
11) подноси Патријаршиском управном од бору извештај о своме раду.

Члан 142

У случају немогућности да се сазове Епархиски савет, може се од чланова савета затражити мишљење о најхитнијим и важним предметима и писменим путем.

Члан 143

Ако се члан Епархиског савета не одазива позиву и на две узастопне седнице не дође, Архијереј ћe на његово место предложити Светом архијерејском синоду, односно Патријаршиском управном одбору, друго лице за члана Епархиског савета, у смислу чл. 137 т. г) Устава, односно сам ћe га наименовати у споразуму са Црквеним судом и Епархиским управним одбором (чл. 137 т. д) Устава).

9. Епархиски управни одбор

Члан 144

Епархиски управни одбор је извршна (у правна и надзорна) власт у пословима спољашње црквене управе у епархији и извршни орган Епархиског савета.

Члан 145

Епархиски управни одбор састављају:

а) епархиски) Архијереј или његов заменик;
б) једно монашко лице;
в) три свештена лица;
г) шест световњака.
Чланови под б), в) и г) имају исти број за меника.

Члан 146

Редовне чланове и заменике Епархиског управног одбора бира Епархиски савет на шест година. Ови су дужни отправљати послове све док не буду одређени и у дужност уведени новоизабрани чланови Епархиског управног одбора.

Члан 147

Претседник Епархиског управног одбора је епархиски Архијереј или његов заменик.
Епархиски управни одбор бира себи потпретседника из редовних чланова световњака, по могућности из седишта Одбора или из оближње околине, а за секретара лице са потребном спремом.

Члан 148

Чланови и секретар Епархиског управног одбора не могу бити у сродству предвиђеном у чл. 78.

Члан 149

Епархиски Архијереј, односно администратор епархије, сазива редовне седнице одбора у седиште епархије полугодишње, a ванредно у случајевима: а) када то одлучи претседник; б) када то писмено затражи најмање пo¬ловина чланова Епархиског управног одбора означивши предмет ради кога се тражи сазив ванредне седнице.

Члан 150

Сваки члан Одбора који би био спречен да на позив дође у седницу дужан је то благовремено јавити претседнику, а овај ћe на место отсутног члана позвати у случају потребе заменика.
Ако члан Епархиског управног одбора, односно члан заменик, занемари своју дужност и трипут узастопце не дође на седницу, Епархиски савет ћe на првој својој седници изабрати на његово место другог члана, односно заменика.

Члан 151

За доношење пуноважне одлуке потребно је да у седници Одбора учествује преко половина његових чланова. Одлуке се доносе простом већином гласова присутних чланова. При једнакој подели гласова одлучује глас онога који претседава.
Записник Епархиског управног одбора потписујв претседник, секретар и за то од
Епархиског управног одбора изабрана два члана (једно свештено лице и један световњак).

Члан 152

Предмети који су хитне природе и не трпе одлагања, решавају се президијално или у ужем одбору, који сачињавају: Архијереј или његов заменик, једно свештено и једно све товно лице, из седишта епархије или из ближе околине, које бира Епархиски управни одбор из своје средине. Президијалне одлуке и одлуке овог ужег одбора подносе се на накнадно одобрење Епархиском управном одбору.

Члан 153

Епархиски управни одбор, сем других послова које врши по овом Уставу у својој надлежности:

1) стара се о материјалним средствима за религиозне, добротворне, духовнопросветне и друге корисне установе и заводе у епархији;
2) управља и располаже по црквеним прописима. добрима, фондовима и задужбинама (закладама) епархије;
3) саставља годишњи предрачун расхода и прихода и завршни рачун за потребе епархије и доставља Епархиском савету који предрачуне и завршне рачуне одобрава и подноси Патријаршиском управном одбору на коначно одобрење;
4) надзирава све црквеносамоуправне органе у епархији у вршењу њихових дужности и у ту сврху изашиље по потреби своје изасланике с потребним упутствима; и води надзор над оним добрима, фондовима, задужбинамa (закладама) које су на управу и руковање поверене нижим црквеносамоуправним органима у епархији;
5) прегледа и одобрава предрачунске расходе и приходе црквених општина и ма
настира;
6) настојава да се воде тачни инвентари црквене и црквеносамоуправне имовине у епархи]и, да се непокретне имовине снабдеју прописним законским доказима о својини, а здања и имања да се осигуравају од пожара и других елементарних непогода;
7) спроводи са својим мишљењем на одобрење одлуке Црквеноопштинског савета
о отуђењу и задужењу црквене имовине, и то до суме од 2,000.000 динара, Патријаршиском управном одбору, а преко те суме, Патријаршиском савету;
8 ) одобрава одлуке Црквеноопштинског савета о отписивању потраживања, која се не могу наплатити од дужника, до 50.000 динара и о расходовању ствари до 100.000 дина а преко тих сума спроводи те одлуке са својим мишљењем на одобрење Патријаршиском управном одбору;
9) коначно решава о закупу епархиске имовине до 200.000 динара и одобрава такве одлуке Црквеноопштинског савета, а преко те суме доставља своју одлуку, односно одлуку црквеноопштинског савета, на одобрење Патријаршиском управном одбору;
10) одобрава одлуке Црквеноопштинског савета о вођењу и одустајању од парница, као и о поравнању у погледу црквеноопштинске имовине, а ако је вредност парнице односно поравнања већа од 200.000 динара, доставља одлуку са својим мишљењем на одобрење Патријаршиоком управном одбору;
11) одобрава подизање нових грађевина и веће оправке у црквеним општинама;
12) поставља по потреби, у споразуму са Епархиским црквеним судом, правобраниоца за правне послове у епархији;
13) решава као првостепена власт управне спорове у епархији, уколико се односе на спољашњу управу црквену, и решава жалбе на решења подручних органа;
14) спрема и подноси Епархиском савету извештај о свом раду за Патријаршиски управни одбор;
15) одређује дан избора Црквеноопштинског савета;
16) извршује и саопштава решења, наредбе и одлуке Епархиског савета и Патријаршиског управног одбора;
17) спрема извештај и предлоге Епархиском савету;
18) решава о отуђењу и задужењу манастирске имовине као и отписивању потраживања и о расходовању ствари у смислу чл. 212 т. 2;
19) стара се, заједно са Црквеним судом, да се у манастирима развију потребне могуће привреде и занатства.

Члан 154

Свака епархија по потреби може имати свога правобраниоца са квалификацијама судије грађанског суда, који је уједно правобранилац и за послове Епархиског савета и управног одбора дотичне епархије. Епархиски правобранилац заступа интересе епархије пред властима у правним и судским пословима, а дужан је, на захтев било Епархиског црквеног суда било Епархиског савета и одбора, давати им своја правна мишљења.

Члан 155

Све одлуке Епархиског савета и Епархиског управног одбора донесене у седницама у којима није претседавао Архијереј, односно администратор, подносе се Архијереју, односно администратору, на преглед и одобрење.

Члан 156

Ако је епархиски Архијереј, односно администратор, уверен да се нека одлука Епар хиског савета и Епархиског управног одбора противи црквеним прописима, или није у сагласности са начелима учења православне цркве, властан је обуставити извршење такве одлуке и предмет вратити на поновно решавање. Ако се не би ни тада могао постићи споразум, Архијереј, односно администратор упућује дотични предмет Патријарши ском управном одбору на разматрање и одлуку с тим да се у случају потребе и овде примени одредба из чл. 97 Устава.

Члан 157

Епархиски Архијереј може у случајевима потребе за важне епархиске послове сазвати Епархиски црквени суд и Епархиски управни одбор у заједничху седницу ради саветовања и решавања.

Члан 158

Службеници Епархиског црквеног суда и Епархиског управног одбора, дужни су вршити све послове Црквеног суда и Епархиског управног одбора, које им Архијереј нареди; по потреби Архијереј може службеницима једног од ова два епархиска црквена тела поверити и послове, који спадају у дело круг једног или другог од ова два тела.

10. Архијерејски намесник

Члан 159

Архијерејски намесник може бити оно свештено лице:

а) које је редовно свршило вишу или средњу богословску школу;
б) које се показало ревносно у вршењу парохиске или које друге црквене службе;
в) које је доброг владања и примерног живота;
г) које је провело најмање десет година у парохиској или неког другој црквеној служби, а ако је са вишом богословском спремом, најмање пет година.

Члан 160

Архијерејског намесника поставља и разрешава епархиски Архијереј.

Члан 161

Архијерејском намеснику може се поставити помоћник, свештено лице, које му по потреби помаже у свим парохиским и канцелариским пословима.
Помоћника поставља и разрешава епархиски Архијереј; помоћник има своју парохију.

Члан 162

Архијерејски намесник у своме намесништву, a пo својој надлежности:

1) брине се о чистоти и снажењу православне вере, о правилном и редовном проповедању, о религиозно моралном образовању и васпитању верних;
2) сузбија све покрете и радње уперене противу православља и интереса Цркве;
3) стара се о чувању и неговању добрих обичаја и о сузбијању и искорењивању штетних навика и порока у народу;
4) настојава у свом подручју да се организују црквенодобротворне и духовнопросветне установе и с обзиром на месне прилике и потребе даје у том погледу епархиском архијереју предлоге и мишљења;
5) стара се о правилном и редовном бо гослужењу, као и благољепију и добром поретку у храмовима;
6) стара се да се храмови снабдевају по требним стварима и утварима а парохиске канцеларије званичним књигама;
7) пази да свештенство врши дужности и да се влада како свештенички позив захтева и да међу свештеницима влада љубав, слога и међусобна сарадња;
8 ) уклања сваки неспоразум међу свештеницима, расправља мање несугласице међу њима и мириих, а веће доставља вишој власти;
9) обилази обавезно најмање једанпут у години све парохије у свом подручју и том приликом брижљиво прегледа и контролише пастирски, вероучитељски и административни рад парохиског свештенства, као и рад Црквеноопштинских савета и Црквеноопштинских одбора и о резултату своје ревизије подноси са својим примедбама и предлозима, тачан и исцрпан извештај надлежној епархиској власти;
10) по наредбама епархиске власти, чини извиђаје у дисциплинским и кривичним предметима и управним пословима свештенства, парохиских канцеларија, Црквеноопштинских савета и Црквеноопштинских одбора, као и појединаца;
11) извршује и саопштава све одлуке, реше ња и наредбе епархиског Архијерејја и епархиских власти;
12) мири завађене супруге и решава о поништају предбрачних испита;
13) води старање о владању свештенства у свом намесништву и подноси о томе годи шњи извештај надлежном Архијереју;
14) опомиње свештенство за повреде службене дужности;
15) даје подручним свештеницима отсуства до десет дана у години, о чему извештава епархиског Архијереја, а молбе за дужа отсуства спроводи са својим мишљењем епархиском Архијереју;
16) одређује привремене заменике отсутним, оболелим и умрлим парохиским свештеницима до даљег наређења епархиског Архијереја;
17) по свом нахођењу или по жељи свештенства, a пo претходном одобрењу епархиског Архијереја, сазива свештенике на братске договоре, на којима се расправља и дого вара о потребама и бољитку Цркве, пастирским дужностима, као и о томе како ће се код верних јачати православна вера, рели гиозно морално осећање, међусобна љубав, родољубље, духовна просвета и хришћанске врлине;
18) подноси годишњи извештај са својим мишљењем и предлозима епархиском Архијереју о стању цркава и црквенопастирском раду свештеника, као и о своме сопственом раду.

Члан 163

Архијерејски намесник може отсуствова ти од своје дужности само са знањем и по одобрењу надлежног Архијереја који му у том случају одређује заменика.