Аутор Тема: Акатисти  (Прочитано 17850 пута)

0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #24 послато: мај 08, 2009, 17:11:53 »

                                        АКАТИСТ СВЕТОМЕ И ПРАВЕДНОМЕ ОЦУ ЈОВАНУ КРОНШТАТСКОМ ЧУДОТВОРЦУ



Кондак 1.

Изабранога и вернога међу јерејима Божијим, хвалимо те, богоносни оче Јоване! Следујући за Еванђелском Истином, ти си се сараспео Христу и изливаш исцелења свим вернима, ка спасењу их упућујући. Ми пак, молитвама твојим у вери, нади и љубави укрепљени, благодарно ти кличемо: Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Икос 1.

Као ангела молитве и проповедника покајања знамо те, блажени оче; заступаш нас пред Престолом Божијим, да бисмо у познање истине дошли и живот свој на пут спасења усмерили, кличући ти:

Радуј се, благодати Божије, сасуде изабрани!
Радуј се, Премудрост Божију, као материно млеко, слатко си испијао!
Радуј се, за Ангелом чуваром својим, као Товија негда, свом душом следовао си!
Радуј се, богољубивих родитеља целомудрени и беспрекорни плоде чистоте!
Радуј се, у покоравању родитељима својим благослов си Божији стекао!
Радуј се, од младости своје руководству Духа Светога предао си се!
Радуј се, свим срцем Бога си заволео!
Радуј се, у меру раста Христова богомудро си узрастао!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 2.

Предвиђајући да многе несреће и саблазни иду на Цркву Руску и да ће чеда Божја сметена бити, као пастир добри, спреман да душу положиш за овце, људима си говорио: Бежите од саблазни, стојте у вери Православној, храбрите се и снажите се, и славите Господа, кличући Му: Алилуја!

Икос 2.

Разумом Божанским просвећен, богословља животочне струје си излио, свеблажени оче Јоване, у посту и молитви речи Божије са сузама у срца верних сејући, ка светлости истинског богопознања чеда земље наше призивао си. Они ти, пак, у љубави Божијој укрепљујући се, певаху овако:

Радуј се, Еванђелске Истине огњени ревнитељу!
Радуј се, речи живота вечнога неућутни благовесниче!
Радуј се, равноангелним животом својим достојно украшени!
Радуј се, пред Престолом Божијим верни заступниче људи!
Радуј се, од младости Цркви Христовој свим срцем приљубљени!
Радуј се, свом душом си се разгорео да себе саразапнеш са Христом!
Радуј се, љубављу Христовом срце си своје, као њиву доброплодну, обрадио!
Радуј се, људима који у тузи и невољи изнемогавају, састрадањем и молитвом олакшање си даровао!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 3.

Силом Божанствене благодати, као пламеним угљеном крај жртвеника Божијег ужежен, светилником многосветлим у граду Кронштату си засјао, отаца наших похвало, оче Јоване. Зато буром витлане у тами грехова и тамом богоборства поколебане, зором Божанског разума си просветлио, научивши их да певају: Алилуја!

Икос 3.

Имајући велику љубав према људима, Крвљу сина Божијега искупљенима, похитао си ка онима који немају побожности, трезвеноумља и страха Божијег и витланима буром очајања, пастиру Божији Јоване. Покоривши се кротошћу и смиреномудријем Христу, научио си их да ти благодарно кличу ово:

Радуј се, оних у тами и сенци смрти премудри просветитељу!
Радуј се, за спасење људи које витла бура на пучини греха, благосни стараоче!
Радуј се, оних који не знају Бога и окамењених срцем на покајање будиоче!
Радуј се, Божанственом премудрошћу у списима нас својим облиставаш!
Радуј се, срдаца сурових и злонаравних благо умекшање!
Радуј се, лењих и дремљивих савешћу свесажаљиви разобличитељу!
Радуј се, Речи Божије и правде Његове проповедниче неустрашиви!
Радуј се, живљењем добронаравним ,замке духова злобе поднебесне разорио си!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 4.

Буру покварености која бесни против наше свете Цркве препознао си, оче Јоване, као верни чувар дома Господњег, учио си овце Христове да ходе у истинитој вери и у заповестима Његовим да непорочно пребивају, да чистим срцем и устима непрекидно кличу победничку песму: Алилуја!

Икос 4.

Слушајући о теби, да си сасуд изабрани и благодтних дарова препун, подвига милосрђа и сиромахољубља ревнитељ, удовица и сирочади, страдалника и обремењених утешитељ и за непокајане грешнике сузни молитвеник, не само из Кронштата, него и са свих страна земље похиташе ти људи Божији и исцељења од тебе добијаху. Са њима ти ми, кајући се за грехе своје, као нашем топлом заступнику пред Богом, са умиљењем кличемо:

Радуј се, сејачу правде, који си сузама својим земљу нашу освештао!
Радуј се, разобличитељу неправде, душе си верних од прелести греховне ослободио!
Радуј се, светлости срдаца кротких и разумних, пут си ка Богу показивао!
Радуј се, учењем си нас својим, као хранитељка кротка, грејао и хранио!
Радуј се, свих тужних и оптерећених нелажна узданицо!
Радуј се, болесних и од злих духова страдалника благодатно излечење!
Радуј се, сасуде изабрани, дарове Духа Светога вернима си бесплатно источио!
Радуј се, милосрдни не само према људима, но и према животињама!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 5.

Као небосветла звезда свештенокрасним животом својим засијао си, пастиру Христов, Јоване! Богом ти даровано наслеђе од вукова душегубних речју си Божјом штитио, пастирски позивајући: Узмите Крст Господњи, на коме Христос, Цар Славе, рукописаније грехова наших уништи, у Коме је вечно спасење свету. А ми, њиме се знаменујући, с тобом Богу певамо победничку песму: Алилуја!

Икос 5.

Видевши те руски народ како дивно блисташ на свећњаку Цркве, Правду Божију тражећи, теби прибегаваху, и као пријатељу Христовоме исповедаху грехе своје. Ми пак, многим гресима обремењени, теби, блажени Јоване, притичемо и овако говоримо:

Радуј се, јер се силом благодати, која је у теби, немоћни духом у љубави божијој укрепљују!
Радуј се, јер се твојом молитвом покајници од ропства греховног ослобађају!
Радуј се, јер се трудовима твојим гладни и жедни правде Христове насићавају!
Радуј се, благовештењем твојим непријатељи се Христови посрамљују!
Радуј се, од молитава твојих све силе ада дрхте и тресу се!
Радуј се, дизањем руку твојих двери се небеске вернима отварају!
Радуј се, као умилостивљење за народ наш молитву си, попут добромирисног када, херувимски Богу приносио!
Радуј се, покренуо си нас да се молимо за оне који не знају правду и љубав Божију!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 6.

Као проповедници чудесних дела Божијих, блажени Јоване, јавише се многи: богати и убоги, стари и млади. Свима си љубав своју изливао. Стога не само православни, него и иноверни, силом молитава твојих милост Божију налажаху, певајући Богу: Алилуја!

Икос 6.

Засијао си животом својим у Цркви Православној блиставије од поларне светлости, светлошћу Еванђеља Христова Отачаство наше просвећујући и од замки вражијих чеда његова ограђујући. Стога и сада молимо Господа сила да се света љубав његова утврди у срцима нашим, да нас ни невоља, ни тескоба, ни смрт не могу раздвојити од љубави Божије. И да, достигавши ово, теби кличемо:

Радуј се, Божијим смотрењем прорекао си оно што на нас долази!
Радуј се, научио си нас да тесним путем ходимо по заповестима Божијим!
Радуј се, онима који су у тугама и невољама извор радости у Бога показао си се!
Радуј се, у десници и левици оружје правде Божије си држао!
Радуј се, у речи истине и љубави нелицемерној Сину Грома уподобио си се!
Радуј се, у порфиру покајања све си оденуо!
Радуј се, дијадемом благодати славно увенчани!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!
Кондак 7.
Хотећи Свеблаги Господ да спасе људе земље наше и да их очисти, као злато у огњеној топионици, стави у уста твоја, блажени, духа премудрости и даде ти разум провидилачки, да их кроз срдачно покајање и сакрушење са сузама, у вери непоколебиве, припремиш на жртвено служење, да са свима светима, у земљи руској заблисталим, ангелски вапију Богу: Алилуја!

Икос 7.

Видевши те као новог изабраника Божијег, свеблажени Јоване, како се у олтару сузном молитвом за све Христу сараспињеш, богољубиви људи са вером теби притицаху и душевно и телесно се исцељиваху. Стога и ми, немоћни, приљежно те молимо: подигни руке своје и заступај нас пред Господом, као отац децу своју, да умножи Господ милост Своју према нама, који ти ово приносимо:

Радуј се, пред Престолом Божијим приљежни наш сузарниче и заступниче!
Радуј се, покајања са сузама усрдни заговорниче!
Радуј се, узоре непрестаног подвизавања, који нас упућујеш да Христу Богу приљежно служимо!
Радуј се, који нас утврђујеш на божанственој стражи вере апостолске!
Радуј се, образац уздржања и целомудрености дивно си показао!
Радуј се, празноверја, јереси и хуле од стада си свога одсецао!
Радуј се, славни просветитељу оних у тами незнања!
Радуј се, мудри отимачу душа људских од свакодневне таштине!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 8.

Велико чудо на теби остварено видимо, предивни пастиру Христов Јоване! Јер сама Пречиста Матер Божија блаженим назива тебе и следбенике твоје и са радошћу свима вама објави благовољење Божије: О, најмилија децо Оца Небеског! Тако радост Цркве Небеске због подвига оне земаљске наговести. Стога и ми, загревани надом на заступништво за нас Мајке Господа Сила, вапијемо Цару свих векова: Алилуја!

Икос 8.

Сав Божанском чежњом разбуктан, као носилац љубави Христове јавио си се, пастиру добри. У њој се милост и истина сретоше, правда и мир целиваше, свака лаж би сатрвена, јеретичко злонаравије, попут трулежи, спаљено, невоље се људске јелејем милосрђа твога ублажише. Ми пак, ленивци, не стекосмо ризнице ове, по праведном суду Божијем многих невоља и јада достојни постадосмо. Али, знајући те као помоћника неуспављивога, са умиљењем те призивамо:

Радуј се, љубави Христове неуморни носиоче!
Радуј се, ревносни сејачу мира и правде!
Радуј се, непоколебиви чувару вере православне!
Радуј се, побожности и вере православне засадитељу!
Радуј се, за сав свет брижниче и сузни молитвениче!
Радуј се, отаца наших похвало, а нама надо и тврђаво!
Радуј се, Богом изабрани пастиру, Свете Русије благодатни украсе!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 9.

Свима који су у невољама и бригама животним на радост подиже Господ пастира и чудотворца предивног Јована, да хроме, раслабљене, слепе и од злих духова мучене исцели, оне који су у погубноме пијанству и брачном неверству да непостидан живот проживе, и оптерећене бригама ка Богу приведе и тако у душама верних царство правде Божије засади, да сви запевамо спасоносну песму Богу: Алилуја!

Икос 9.

Многоречити говорници не умеју да објасне силу молитве твоје Јоване предивни, када си три младића, која су се усудила да се изругују теби и молитви твојој, казнио на спасење. Видевши их како се кају и са сузама моле, исцелење си хулитељу од Бога испросио. Они, пак, познавши чудодејствену силу молитве твоје и љубави твоје најтоплије милосрђе, као Божијег прозорљивца, блаженим те назваше, похваливши те овако:

Радуј се, добро икономство чина свога богомудро си сачувао!
Радуј се, дати ти залог, Тело Христово, цео и недирнут до последњег даха си сачувао!
Радуј се, Богонаписане таблице оба Завета достојно си проповедао!
Радуј се, Цркву Христову си просвећивао побожношћу доброга пастира!
Радуј се, грешника који се кају, сиротих и убогих милостиви покровитељу!
Радуј се, истинске просвете и хришћанске побожности ревносни градинару!
Радуј се, мудри путовођо, стазе си правде младима показивао!
Радуј се, судијо нелицемерни, оне који зло умују са љубављу си корио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!


Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #25 послато: мај 08, 2009, 17:14:54 »

Кондак 10.

Желећи да спасеш душе ближњих својих, изложене олујама јереси и маловерја, против сплетки ђавољих уздржањем и смирењем наоружао си се, оче Јоване, апостолско и светоотачко исповедање вере чврсто си сачувао. Жртвеном се љубављу сараспињући Христу, душу си своју за спасење народа Божијег положио и Царство Небеско досегао где са ангелима и хоровима светих непрекидно славословиш Бога, па помени и нас који славни спомен твој празнујемо и Богу певамо: Алилуја.

Икос 10.

Чврста је ограда била љубав твоја према Господу, у којој се утврди срце твоје, богоносни оче Јоване. Стога си се свима који ти са вером притичу открио као прибежиште и утврђење, да све Христу приведеш. Стога и нама, који ти припадамо, буди силна ограда и неодољива заштита, да нам се не подсмевају они који нам зло желе, да бисмо у миру и љубави Христовој пребивали и овакве ти похвале приносили:

Радуј се, светилниче неугасиви, огњем Духа Светога ужежени!
Радуј се, крине свагда мирисави, росом благодати божије напојени!
Радуј се, росо богоплодна, која благодатним даровима вере оживљујеш!
Радуј се, соли земље која нас чуваш од труљења греховног!
Радуј се, тихо пристаниште онима које витла бура на мору живота!
Радуј се, јер помоћ Божију измољаваш душевно и телесно изнемоглима!
Радуј се, срцезналче предивни, верне од лажних мудровања ограђуеш!
Радуј се, силом молитве чисте, супружанске верности ојачаваш!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 11.

Песму достојне похвале приносимо ти, свеблажени оче Јоване, који си читавим животом својим прославио Бога. И као што те видесмо доле на земљи крај Престола Господњег где за све и сва Владику света умољаваш, тако и сада горе на Небесима узнеси молитву своју, да Црква наша непоколебива буде, да се из покољења у покољење у Отачаству нашем благочестиво слави Име Тријединог Бога међу онима који Му певају: Алилуја!

Икос 11.

Као светлозарну свећу онима који су у тами живота видимо те, Богом изабрани оче Јоване, јер нас ти на Небесима пред Престолом Божијим у збору светих и Сила Небеских свагда заступаш. Погледај на нас, чеда своја, олакшај нам невоље и исцели болести наше, да ти кличемо:

Радуј се, јер се у подвигу твоме Име Пресвете Тројице дивно прослави!
Радуј се, јер се побожношћу вере твоје Црква Христова украси!
Радуј се, јер се састрадањем твојим према ближњима невоље и болести и сваковрсне боли утапају!
Радуј се, јер се молитвама твојим покајани грешници за Царство Божије припремају!
Радуј се, спасоносних добара земаљских и небеских штедри даваоче!
Радуј се, од непријатеља видљивих и невидљивих пунонадежни избавитељу!
Радуј се, јер си у земном Едему, Цркви Христовој, подвигом добрим заблистао!
Радуј се, јер си красоте рајске, праведницима спремљене, добио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 12.

Као кладенац препун благодатних дарова Духа Светога објави те Господ, оче наш Јоване, да њихови причасници и ми будемо тобом и тако познамо милост Божију према нама, да не одступи од нас нити да нас посрами Господ, када Му, благодарним устима и чистим срцем, надајући се милости доброте Његове, запевамо: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући похвале достојно живљење твоје на земљи, и славу коју си на небесима стекао, молимо те, блажени Јоване узнеси за нас молитве Богу, да будемо помиловани у дан Суда и да ти, спасени молитвама Твојим, овако кличемо:

Радуј се, Богоизабрани и Богопрослављени пастиру земље руске!
Радуј се, јер си запевао име Божије као свирала милозвучна!
Радуј се, слично пророцима и апостолима ревновао си!
Радуј се, за Отачаство и народ наш топли молитвениче!
Радуј се, вере православне истински исповедниче!
Радуј се, пресветла лучо, која пут ка животу вечном обасјаваш!
Радуј се, ти који нам благост Божију откриваш!
Радуј се, трпезо свеобилна, са које се монаси и мирјани хране!
Радуј се, учитељу правде Божије, којим се и стари и млади украшавају!
Радуј се, јер си оне које ти Господ даде на радост Божију изградио!
Радуј се, јер си од житеља небеса у Господу целив примио!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Кондак 13.

О, свеблажени оче Јоване, сверуски блистави светилниче и предивни чудотворче! Прими ову похвалну песму и умоли Христа Бога да у миру и побожности утврди Цркву Своју, а нас да од свих несрећа избави и у једномислију вере и савезу љубави Христове сачува, да једним устима и једним срцем запевамо с тобом Богу: Алилуја!

(чита 3 пута)

Кондак 1.

Изабранога и вернога међу јерејима Божијим, хвалимо те, богоносни оче Јоване! Следујући за Еванђелском Истином, ти си се сараспео Христу и изливаш исцелења свим вернима, ка спасењу их упућујући. Ми пак, молитвама твојим у вери, нади и љубави укрепљени, благодарно ти кличемо: Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!

Икос 1.

Као ангела молитве и проповедника покајања знамо те, блажени оче; заступаш нас пред Престолом Божијим, да бисмо у познање истине дошли и живот свој на пут спасења усмерили, кличући ти:

Радуј се, благодати Божије, сасуде изабрани!
Радуј се, Премудрост Божију, као материно млеко, слатко си испијао!
Радуј се, за Ангелом чуваром својим, као Товија негда, свом душом следовао си!
Радуј се, богољубивих родитеља целомудрени и беспрекорни плоде чистоте!
Радуј се, у покоравању родитељима својим благослов си Божији стекао!
Радуј се, од младости своје руководству Духа Светога предао си се!
Радуј се, свим срцем Бога си заволео!
Радуј се, у меру раста Христова богомудро си узрастао!
Радуј се, Јоване, земље руске молитвениче предивни!


Молитва прва светом праведном оцу Јовану Кронштатском

О велики угодниче Христов, свети праведни оче Јоване Кронштатски, пастиру дивни, брзи помоћниче и милостиви заступниче! Узносећи славословље Триједином Богу, молитвено си вапио:
Име Ти је-Љубав: не одбаци ме заблуделога. Име ти је-Сила: оснажи ме, јер изнемажем и падам. Име Ти је-Светлост: просветли душу моју, помрачену животним страстима. Име Ти је-Мир: умири пометену душу моју. Име Ти је-Милост: не престани да ме милујеш. Христоименити и праведни угодниче Божији!
Љубављу својом озари нас, грешне и немоћне, удостој нас да принесемо плодове покајања, и да се неосуђено причешћујемо Светим тајнама Христовим. Силом својом веру у нама оснажи, у молитви нас подржи, немоћи и болести исцели, од искушења и непријатеља видљивих и невидљивих избави. Светлошћу лика свога, служитеље и предстојатеље Олтара Христовога на свете подвиге пастирског Апостолској Цркви. Милошћу својом бракове у миру и једнодушности сачувај, монасима у добрим делима напредак и благослов даруј, малодушне утеши, оне који страдају од нечистих духова ослободи, оне који су потребити и у тешким околностима помилуј и све нас на пут спасења усмери. У Христу живи, оче наш Јоване, приведи нас Невечерњој Светлости Живота Вечног, да се удостојимо с тобом вечног блаженства, делања покрени, деци даруј васпитање, младост упути, старост подржи, светиње храмова и свете обитељи обасјај! Умири, чудотворче и прозорљивче најизврснији, народе земље наше, благодаћу и даром Духа Светога избави од међусобне борбе, расејане сабери, обмануте обрати и приведи Светој Саборној и хвалећи и преузносећи Бога у све векове. Амин.


Молитва друга

О, велики чудотворче и предивни угодниче Божији, богоносни оче Јоване! погледај на нас и добросрдно почуј мољење наше, јер те великих дарова Господ удостоји, да заступник и свагдашњи молитвеник за нас будеш. Јер, гле, страстима греховним узвихоравани и злом нагрижени, заповести Божије пренебрегосмо, покајање од срца и уздисање сузно не принесосмо и невоља се достојни јависмо. Ти, оче праведни, имајући велику смелост пред Господом и састрадање према ближњем, умоли свештедрог Владара света да пројави велику милост Своју према нама и да потрпи неправде наше, да нас не погуби због безакоња наших, него да нам време за покајање милостиво дарује. О, свече Божији, помози нам да веру православну непорочну сачувамо и заповести Господње побожно извршимо, да нама не овлада неко безакоње, да се не посрами Правда Божија у неправдама нашим, него да се удостојимо достићи хришћанску кончину, без бола, непостидну, мирну и да се Тајнама Божијим причестимо. Још те молимо, оче праведни, да Црква наша света буде утврђена до краја века. Отачаству нашем мир и опстанак испроси и од свих зала га сачувај, да тако народи наши, Богом штићени, у једномислију вере и свакој побожности и чистоти, у лепоти духовнога братства и сагласју сведоче да је са нама Бог! У Њему се крећемо, и живимо, и јесмо, и бићемо заувек. Амин.

Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #26 послато: мај 08, 2009, 17:16:37 »


             АКАТИСТ СВЕТОМ АПОСТОЛУ И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЈОВАНУ БОГОСЛОВУ



Кондак 1

Изабрани од рибарских мрежа на проповедање Еванђеља, и од ловљења риба на ловљење људи за светлост истинског богопознања, о велики апостоле, учениче, пријатељу и љубимче Христов, моли јединог истинитог Човекољупца, кога си серафимском љубављу заволео, да се смилује на нас који иштемо твоје посредовање код Њега и који ти кличемо:
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Икос 1

Творца Анђелских Сила и сваке твари, Владара и Господа, који је примио на себе тело наше и јавио се на земљи спасења нашег ради, угледавши где ходи покрај Мора Галилејског и позива у звање апостолства тебе и твога брата, Јоване Блажени, ти остави мреже рибарске и оца свога у лађи, и од тада си непоколебљиво ишао за Спаситељем. Тога ради кличем ти овако:
Радуј се, јер си из љубави према Христу оца по телу оставио!
Радуј се, јер си Христом Оца небеског нашао!
Радуј се, јер си свет и све његове чари презрео!
Радуј се, јер си небеска блага у накнаду добио!
Радуј се, јер си тело духу потпуно потчинио!
Радуј се, јер си дух свој преслатком учитељу твом Исусу покорио!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 2

Видећи беспрекорну чистоту срца твога, неукаљану телесним сластима, Христос Господ нађе да си достојан созерцања тајанствених откривења, помоћу којих понирући у дубину богословља, ти ћеш моћи проповедати богословље да сав свет чује. Ради тога назва те сином грома који Му кличе: Алилуја!

Икос 2

Обасјавајући душу своју духом истинског богопознања, ходио си за благим Учитељем твојим учећи се премудрости што излажаше из уста Његових, и због савршене безазлености твоје и девственичког целомудрија заволе те Христос Господ. Стога чуј нас који те славимо:
Радуј се безазлености љубитељу!
Радуј се девствености и чистоте чувару!
Радуј се божанске љубави учитељу!
Радуј се добрих нарави васпитачу!
Радуј се смиреноумља огледало!
Радуј се божанске благодати светило!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 3

Силу Божанства Христова, сакривену под облаком немоћне природе људске, познао си очигледно, када Господ, васкрсавајући Јаирову кћер и потом преображавајући се на Тавору, удостоји једино тебе са друга два ученика да будете сведоци таквих преславних чудеса; и ти, познавши Христа, да је истинити Бог, из дубине срца свог ускликну Њему: Алилуја!

Икос 3

Имајући велику слободу према Христу Сину Божјем који те љубљаше, ти се у току Тајне Вечере наслони на прси Његове; и када Господ претсказиваше о издајнику Свом, тада се ти једини усуди да упиташ ко је то. Тога ради ми ти кличемо:
Радуј се љубљени Христов учениче!
Радуј се присни Његов пријатељу!
Радуј се, јер си слободно на прсима Господњим отпочинуо!
Радуј се, јер си смело о тајни издајства запитао!
Радуј се, јер си ближи Христу од других ученика!
Радуј се, јер теби више него другим апостолима Христос божанске тајне откриваше!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 4

Када олуја јарости и зверског беса тврдовратих и незахвалних Јевреја удари на Христа Сина Божија, тада сви ученици Његови, обузети страхом, побегоше; али ти, испуњен већом љубављу према Господу Христу него други, гледајући све муке Његове, остао си неотступно и до самог распећа, свим срцем састрадавајући Дјеви Мајци Божјој која је плакала и ридала, и дивећи се крајњем милосрђу и дуготрпљењу Божјем, клицао си Пострадаломе за род људски: Алилуја!

Икос 4

Спаситељ света, висећи на крсту прикован за грехе наше, и видевши тебе и Матер Своју где крај крста стојите, усини те Преблагословеној Дјеви Богородици, говорећи јој: "Жено, ето ти сина!" и теби затим: "ето ти матере!" А ми, достојно оцењујући такву част, указану теби, кличемо ти овако:
Радуј се, јер си се удостојио усиновљења Божјој Матери!
Радуј се, јер си се тиме, као неким духовним сродством, нарочито ородио са Христом!
Радуј се, јер си Матери Божјој на достојан начин послужио!
Радуј се, јер си је за све време живота њена на земљи издржавао!
Радуј се, јер си и при Успенију њеном пратио до гроба чесно и света тело њено!
Радуј се, јер си испред ковчега њеног ишао са блиставом граном, донесеном Архангелом Гаврилом!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 5

Као боговођена звезда јавио си се у Асији, отишавши тамо, коцком одређен, ради проповедања речи Божје. Али пре тога Господ допусти да те прогута море; но благодат Божја, која је свагда била с тобом, сачува те жива у дубинама морским, и после четрдесет дана нареди валу морском да те избаци на обалу. Када то угледа твој ученик Прохор који је већ оплакивао смрт твоју, он громким гласом ускликну чудотворном Богу: Алилуја!

Икос 5

Када житељи Ефеса видеше преславно чудо које ти учини васкрснувши младића Домна, умртвљеног демоном који је боравио у бањи, громко прославише силу Бога кога им ти проповедаше, и избавивши се од гадног идолослужења, клицаху теби овако:
Радуј се истинитог Бога служитељу!
Радуј се демона прогонитељу!
Радуј се, јер силом Христовом мртваце оживљујеш!
Радуј се, јер том истом силом ти живот и здравље повраћаш!
Радуј се, јер помрачене умом к светлости истине призиваш!
Радуј се, јер просвећујући правом вером ти ка врлини упућујеш!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 6

Боравећи у Ефесу као богоносни проповедник речи Божје и ревнујући за распрострањење благодати еванђелске, ти си учење своје потврђивао чудесима страшним и тешко схватљивим: јер си једном молитвом срушио Артемидин храм, да би идолопоклоници, видевши то, познали Бога јединога, коме ми кличемо: Алилуја!

Икос 6

Светлост вере Христове, коју си ти проповедао, већ блисташе у Ефесу пуним сјајем, када злочестиви Домицијан подиже гоњење на хришћане; тада и тебе, као ревносног исповедника имена Христова, посла епарх у Рим окована, где ти и претрпе страшна мучења. Њих ради ми те сусрећемо овим поздравима:
Радуј се, јер си ради исповедања Христа бијен!
Радуј се, јер ти испијена чаша смртоносног отрова ништа није нашкодила!
Радуј се, јер се у котлу кипећег уља ниси скувао!
Радуј се, јер си се у љутим мукама силом Христовом читав сачувао!
Радуј се, јер си ћесара који те је мучио надприродном неповређеношћу уплашио!
Радуј се, јер си том истом надприродном неповређеношћу уверио народ у величину Бога кога хришћани верују!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 7

Када мучитељ виде да те ни најљуће муке, које он беше измислио, не могоше умртвити, он, сматрајући да си бесмртан, осуди тебе на прогонство на острво Патмос; а ти, потчињавајући се таком промислу Божјем, са захвалношћу си певао Богу који све на добро устројава: Алилуја!

Икос 7

Нова чудеса ти показа идолопоклоницима, иштући да их обратиш спасоносној вери Христовој, када пловећи у прогонство своје, по заповести твојој море избаци живог на лађу младића који се беше утопио, бура престаде, вода се слана претвори у слатку, војник се исцели од чира у стомаку; и по доласку твом па Патмос, демон гаталачки би изгнан из Аполона. Тада сви који гледаху таква несхватљива збивања, долажаху к познању Триипостасног Бога, а ми те величамо овако:
Радуј се, јер мору и бури заповедаш!
Радуј се, јер сатанске духове из људи изгониш!
Радуј се, јер једном речју болести исцељујеш!
Радуј се, јер свима што су у невољама помоћ указујеш!
Радуј се, јер си младића од дављења у мору избавио!
Радуј се, јер си невернике у истинитој вери утврдио!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 8

Необично беше жрецима Аполонова храма видети како ти дом његов, кога они безумници сматраху за бога, једном речју сруши на земљу; и они, чудећи се и уједно беснећи на такву дрскост твоју, одоше к врачу Кинопсу, ревносном заштитнику демона, да одмазди за осрамоћење бога њиховог, а он, слеп душом, не знајући силу што је у теби, покуша да те утварама и разним привидима застраши, и да народ дигне против тебе; но потом он сам, бедник, уздајући се у своје чини, зарони у море, и тамо утону, јер демони беху немоћни да га спасу, пошто им ти забрани именом Исуса Христа Сина Божија; народ, сведок овога чуда, прослави Христа, запевавши: Алилуја!

Икос 8

Свега себе напунивши божанском љубављу, сав си постао обиталиште Светога Духа; прорицао си будућност, говорио си о ономе што је далеко као о нечем блиском, исцељивао си болесне, жени царског намесника која је била у порођајним мукама олакшао си патње чим си ступио на праг дома њихова. Стога прими од нас грешних ове похвале:
Радуј се благодати Божје боравиште!
Радуј се Духа Светога обиталиште!
Радуј се реко чудотворна, пуна лековите силе!
Радуј се громе који бијеш стародревну змију и њене анђеле!
Радуј се, јер лукавство злог Сатане изобличаваш!
Радуј се, јер верне од његових замки заштићаваш!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 9

Ревносно искорењујући свако безакоње међу људима, којима си био послан, ти једном речју разори Бахусово идолиште; Нукијана мага убедивши чудесима, ти од вука начини кротко јагње и приведе Христовој вери; и изобличивши матер због безумне блудне похоте према сину, ти је обрати к покајању; и они, обративши се од греха ка спасењу, неућутно клицаху Богу: Алилуја!

Икос 9

Красноречивост људске философије није у стању изразити, нити ум телеснога човека схватити оно што си нам ти објавио о беспочетном бићу Триипостасног Бога; јер слично Мојсију ти си у громовима и муњама на гори примио од Бога тајну богословља, и објавио си свету: да у почетку беше Логос, одискони нераздвојан од Оца, да је Он узрок свему што постоји, да је Он светлост живота коју тама обузети не може. Озаравани таквим блистањем светлости Божанске Истине, ми те почитујемо као тајника беспочетне Тројице, и славимо те као најсавршенијег богослова:
Радуј се орле који си узлетео до самог пламеноликог престола Божјег!
Радуј се трубо која си објавила свету предвечног и беспочетног Бога!
Радуј се ти који нам недостижне тајне Божије откриваш!
Радуј се ти који нам човечанство и Божанство Христово објашњаваш!
Радуј се ти који нас љубави према Богу и ближњему учиш!
Радуј се ти који нам за ту љубав присуство Божје обећаваш!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 10

Желећи спасти душе људске, ти си свесрдно поучавао људе да верују у Христа Сина Божија, да имају савест чисту, и да љубе један другог, како би не само овде него и у насељима праведних усхићено певали свемогућем Богу: Алилуја!

Икос 10

Видевши у откривењу горњи Јерусалим, ти си нам предао пророштво о ономе што већ јесте и што ће бити до краја света, казујући нам то тајанственим речима и препуштајући разумевање тога онима који имају божански ум. Дивећи се таквој премудрости, дарованој ти од Бога, ми те величамо овако:
Радуј се, јер си познањем Алфе и Омеге превазишао природу људску!
Радуј се, јер си постао обиталиште тајанстава, необухватних за ум људски!
Радуј се, јер си видео неисказана откривења Божја!
Радуј се, јер си их вернима предао!
Радуј се, јер си радости светих још у овом животу познао!
Радуј се, јер сада те радости у највишој мери несметано уживаш!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 11

Благодарну жртву хвале принесе теби, свети апостоле Јоване, онај хришћанин који, пошто осиромаши и не имађаше чиме исплатити дуг својим повериоцима, паде у очајање и намераваше извршити самоубиство, али ти човекољубиви, желећи га избавити и од временске и од вечне смрти, крсним знаком претвори сено у злато и даде томе сиромаху, да тим златом и дугове врати повериоцима и дом свој прехрани, а да Богу, који му преко тебе учини добро, пева: Алилуја!

Икос 11

Лучезарна душа твоја, достигавши у меру раста висине Христове и у човека савршена, осети да се приближило време неопходне промене човекове: да трулежно наследи обећану нетрулежност, и смртно обећану бесмртност. Тада ти нареди ученицима својим да те сахране жива; а кад сутрадан дођоше на гроб твој, и откопаше га, они у њему ништа не нађоше. Познавши у томе да промена твоја би извршена необичним људским смртним уснућем, они ти узнеше хвалу овако:
Радуј се орле који обнови своју младост несметаним узлетом ка сунцу славе Божје!
Радуј се, јер си таквом променом превазишао све законе људске природе!
Радуј се, јер си по обећању благог Учитеља свог сео на један од дванаест престола!
Радуј се, јер твориш на њему суд и правду усред људи Божјих Израиља!
Радуј се,јер се ти сада наслађујеш гледајући лице оног преслатког Исуса, на чије си се прси наслонио пре Његова страдања и васкрсења!
Радуј се, јер нам ти од Његова милосрђа измољујеш сва блага!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 12

Благодат би дана од Бога оном месту где тело твоје беше предато земљи, да на дан сахране твоје пушта ситан прах на исцељење болесника, показујући тим чудом како Бог прославља оне који Га љубе, да бисмо сви, гледајући ово, непрестано срцем и душом дању и ноћу клицали Њему: Алилуја!

Икос 12

Хвалећи труде твоје у апостолству, и чудеса и исцељења која си изливао и изливаш благодаћу Духа Светога који у теби обитава, ми славимо Бога што нам је даровао таквог путовођу који нас води путем спасења и пун је сажаљења према ништавности нашој. Стога, свети апостоле, прими од нас овакве похвале:
Радуј се свеодлични учениче Христов!
Радуј се свеизврсни учитељу Цркве Христове!
Радуј се почетку и темељу богословља!
Радуј се откривење Божанских тајни!
Радуј се примеру девствујућих и охрабрење к целомудрију!
Радуј се брза помоћи и заштито свима вернима који прибегавају твоме заступништву!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Кондак 13

О, преславни и свехвални апостоле и еванђелисте, љубимче Христов, возљубљени Јоване, својим свемоћним посредовањем код свемоћног Учитеља твог и нашег Владара и Господа, измоли нам сва временска и вечна блага, и хришћански крај живота нашег, да бисмо с тобом у насељу праведних, и са хоровима Анђела запевали Триипостасном Богу: Алилуја!

(3 пута)

Кондак 1

Изабрани од рибарских мрежа на проповедање Еванђеља, и од ловљења риба на ловљење људи за светлост истинског богопознања, о велики апостоле, учениче, пријатељу и љубимче Христов, моли јединог истинитог Човекољупца, кога си серафимском љубављу заволео, да се смилује на нас који иштемо твоје посредовање код Њега и који ти кличемо:
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

Икос 1

Творца Анђелских Сила и сваке твари, Владара и Господа, који је примио на себе тело наше и јавио се на земљи спасења нашег ради, угледавши где ходи покрај Мора Галилејског и позива у звање апостолства тебе и твога брата, Јоване Блажени, ти остави мреже рибарске и оца свога у лађи, и од тада си непоколебљиво ишао за Спаситељем. Тога ради кличем ти овако:
Радуј се, јер си из љубави према Христу оца по телу оставио!
Радуј се, јер си Христом Оца небеског нашао!
Радуј се, јер си свет и све његове чари презрео!
Радуј се, јер си небеска блага у накнаду добио!
Радуј се, јер си тело духу потпуно потчинио!
Радуј се, јер си дух свој преслатком учитељу твом Исусу покорио!
Радуј се, Јоване апостоле, љубимче Христов и богослове!

МОЛИТВА СВЕТОМ АПОСТОЛУ И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЈОВАНУ БОГОСЛОВУ

О, велики апостоле, громогласни еванђелисте, преизврсни богослове, недостижних откривења тајновидче, девствениче, и мили љубимче Христов Јоване, прими са својственим ти милосрђем нас грешне који прибегавамо твојој моћној заштити и покровитељству. Измоли у свемилосрдног човекољупца Христа и Бога нашег, који пред твојим очима проли Своју свескупоцену крв за нас непотребне слуге Своје, да не помене безакоња наша, него да се смилује на нас, и да поступи са нама по милости Својој, да нам дарује душевно и телесно здравље, сваку благодат и изобиље, учећи нас да све то употребљавамо у славу твога Творца, Спаситеља и Бога нашег; и да по завршетку привременог живота избегнемо, свети апостоле, немилосрдна истјазавања која нас очекују на ваздушним митарствима, и да под твојим руководством и покровитељством стигнемо у небески Јерусалим, чију си славу ти видео у откривењу, а сада се наслађујеш оном радошћу која је обећана избраницима Божјим. О, велики Јоване, сачувај све градове и земље хришћанске, и све православне хришћане, од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца и међусобног рата; избави нас од сваке невоље и напасти, и молитвама својим одврати од нас праведни гњев Божји, и измоли нам Његову милост. О, велики и недостижни Боже, Алфо и Омего, изворе и уворе вере наше! ево за молитвеног посредника свог ми Ти предлажемо Светог Јована, кога си Ти удостојио да путем неизрецивих откривења позна Тебе, неисказаног Бога: прими посредовање његово за нас пред Тобом, испуни молбе наше на славу Твоју; но сврх свега усаврши нас духовним савршенством, да бисмо уживали бесконачни живот у небеским обитељима Твојим. О, небески Оче, Творче свега, свемоћни Царе! прстом Својим додирни срца наша, и она ће се као восак растопити и разлити пред Тобом, и земљана твар постаће духовна, у част и славу Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #27 послато: мај 08, 2009, 17:18:28 »


               АКАТИСТ СВЕТОМ АПОСТОЛУ И ЕВАНЂЕЛИСТИ ЛУКИ




Кондак 1

Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Икос 1

Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу:
Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља !
Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења !
Радуј се, благовеститељу Благе Вести !
Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста !
Радуј се, у тајне Божије духом узнесени !
Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену !
Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио !
Радуј се, утемељитељу Новога Завета !
Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 2

У младости својој зажелевши се светске мудрости, Лука премудри, ти изучи философију, медицину и сликарство. Прешавши из Антиохије у Јерусалим у време када је Господ Исус Христос сејао Своје Божанско семе по Земљи, једно добро зрно паде и у твоје срце, и ти, испуњен небеском радошћу, запева велегласно Богочовеку Христу: Алилуја !

Икос 2

То зрно Божије љубави донесе у теби стоструки род, јер ти слушајући Његову науку и чудесна дела гледајући, испуни се божанске мудрости и знања, које ти не дадоше јелинске (грчке) и египатске школе. Због тога те Господ изабра међу Седамдесет апостола и посла на проповед Благе Вести оспасењу рода људског. А ми, који кроз твоје Свето Еванђеље и данас пијемо ту Божију премудрост, певамо ти овако:
Радуј се, Христовом благодаћу у срце рањени !
Радуј се, јер научену светску мудрост, замени Божјом премудрошћу !
Радуј се, јер си оставивши све за Христом Господом пошао !
Радуј се, весниче Господњи !
Радуј се, темељу и осниватељу вере Христове !
Радуј се, сведоче Онога Кога су народи чекали !
Радуј се, неуморни ратниче за Истину Христову !
Радуј се, изврсни ловче људских душа !
Радуј се, сејачу доброг семена које стоструко рађа !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 3

И ти, Свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповедаш Еванђеље и чиниш чудеса, са осталим апостолима иђаше "пред лицем" Господа Христа, припремајући Му пут и проповедајући народу да је на свет дошао одавно обећани Месија, коме сви треба као Богу, од сада па до века да кличу: Алилуја !

Икос 3

У последње дане земаљског живота Господа Исуса Христа, када неправедне судије осудише Праведног Судију, и на Крст Га разапеше, ти, Свети Лука, борављаше у Јерусалиму и са сузама гледаше како се невина крв твога Учитеља излива на грешну Земљу. Плачући заједно с тобом, ми ти тужно говоримо:
Радуј се, јер си описао страдања Христа Спаситеља !
Радуј се, верни слуго Свецара Христа !
Радуј се, јер си славу Божију објавио !
Радуј се, лучо небеска у тами света овог !
Радуј се, кладенче са кога се појимо Водом Живом !
Радуј се, јер си радосно и без страха реч Божју преносио !
Радуј се, добри грозде винограда Господњег !
Радуј се, јер си лицем у лице Бога кроз Христа гледао !
Радуј се, јер Га и сада у Царству Небеском гледаш !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 4

Али се твоја жалост окрену на радост, а радост Богоубица на жалост, јер шта смрт могаше Извору Живота, и зар гробни камен могаше да задржи Камен од угла. Твој Господ устаде из мртвих, и свету дарова Живот Вечни. А ти и твоји другови, Њему Васкрсломе, од свесилне радости ускликнусте, да се до Неба чуло: Алилуја !

Икос 4

Јер када са Клеопом у недељу Васкрсења иђаше у оближњи Емаус, приђе вам Господ и пође са вама. И мада вам је срце горело и душа трептала док вам је Он причао о Себи тумачећи Пророке и Писмо, ви Га нисте познали, него тек када увече за трпезом Он преломи хлеб и благослови, вама се отворише очи, и ви схватисте да то беше Он, Васкрсли Господ. Читајући те речи у твоме Еванђељу, и нама данас затрепери нешто у души, па ти радосно због тога појемо:
Радуј се, сведоче Васкрсења Христовог !
Радуј се, јер ти је Христос отворио разум да разумеш Писма !
Радуј се, јер ти је срце горело, када си Га слушао на путу за Емаус !
Радуј се, јер те је тада Христос Својим рукама причестио !
Радуј се, јер си испивши чашу премудрости, многе напојио познањем Христа Спаса !
Радуј се, јер си свима проповедао Еванђеље Васкрслог Христа !
Радуј се, јер си нам открио Извор спасења !
Радуј се, светлости Разумнога Сунца !
Радуј се, јер си нас научио вери у Свету Тројицу !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 5

Када Васкрсли Господ ради нашег спасења осниваше Цркву Своју и по обећању, посла у Педесети дан по Васкрсењу Духа Светог на Апостоле, чиме их запечати да буду непоколебљиви сведоци вере хришћанске, и ти , Свети Лука, борављаше у Јерусалиму. Заједно са осталим апостолима верно сведочаше Богочовека Христа и певаше Му као Истинитом Богу: Алилуја !

Икос 5

Затим се упути у свој завичај у Антиохију, где је већ било доста Хришћана, али се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. Ту почиваше нетљене мошти Светог Јована Претече. Полазећи одатле, ти зажеле да их понесеш, али тамошњи Хришћани не хтедоше да остану без тако драгоцене светиње. Ипак ти дадоше десну руку Јованову, под коју је и Сам Господ приклонио Божанску главу на Крштењу. Ти је радосно понесе са собом, а ми дивећи се твојој љубави према Светима, кличемо ти овако:
Радуј се, сведоче силаска Духа Светога !
Радуј се, јер си нам описао рађање Цркве !
Радуј се, јер си се као роса небеска јавио и свет просветио !
Радуј се, јер је Дух Свети прстом писао Нови Закон на срцу твоме !
Радуј се, јер си Духом Светим свету пројаснио Божанску истину !
Радуј се, Господара свих светова благовеститељу !
Радуј се, од Бога изабрани тајнопишче !
Радуј се, јер си срце своје очистио светлошћу Духа Светога !
Радуј се, јер многи тебе као заступника пред Богом имају !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 6

Са том руком Јовановом као скупоценим, бесцен благом, стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских Хришћана, које ти и даље утврђиваше у Речи Божијој и радости Христовог Еванђеља. Говораше им као онај који је својим очима гледао чудесна дела и ушима слушао науку Сина Божијег, Спаситеља света. Слушајући твоје премудре речи, они су радосно певали Богу: Алилуја !

Икос 6

И ти би у Антиохији док те не позва апостол Павле да му будеш сарадник и сапутник на путу Божијем. Тада ви отпутовасте на проповед Еванђеља у Грчку. Свети Павле те остави у македонском граду Филиби, да утврдиш и уредиш Цркву. Ту остаде неколико година проповедајући и ширећи хришћанство. Дивећи се твоме труду, ми ти узвикујемо:
Радуј се, неуморни сапутниче апостола Павла !
Радуј се, са Павлом мудрим изабрани за учитеља многобожаца !
Радуј се, јер неизречено просвећујеш сву Васељену !
Радуј се, свих уцвељених утешитељу !
Радуј се, лекару који силом Врховног Лекара лечиш !
Радуј се, јер си нас твојим Еванђељем избавио из смртоносне дубине !
Радуј се, јер нам тугу из срца изгониш !
Радуј се, молитвениче наш пред Богом !
Радуј се, јер си многе ка светлости Живота узвео !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 7

Када Свети Павле при крају свог трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он те посла, Свети Лука, у Коринт да сакупљаш милостињу за сиромашне Хришћане у Палестини. Од тада се ти више не одвајаше од великог апостола, непрестано певајући заједно са њим Свемогућем Богу: Алилуја !

Икос 7

Обилазећи у радости све Цркве у Малој Азији и Јудеји, ви дођосте у Палестину у град Кесарију. Тада побеснели Јевреји оптужише Светог Павла код римских власти, али он затражи да иде на суд ћесару у Рим. Ти уз њега неодступно стајаше на том опасном путу, подвргавајући се многим опасностима и на мору и на копну. Захвални на томе понизно ти кличемо:
Радуј се, Павлов помоћниче у сужањству !
Радуј се, јер си описао његова проповедања !
Радуј се, јер си горку со безбожја Божанском сољу осладио !
Радуј се, стрело благочестија Христова !
Радуј се, јер нас појиш Еванђељем Христовим !
Радуј се, трубо Божије благодати !
Радуј се, тајни неизречених проповедниче !
Радуј се, свих немоћних укрепитељу !
Радуј се, од демона избавитељу !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 8

Дошавши у Рим ти си заједно са апостолом Павлом, Марком, Аристархом и другима проповедао Христа, прво Јеврејима, али кад они створише расправу међу собом, не верујући вашим речима, ви се окренусте незнабошцима, који кад чуше реч спасења, просвећени Духом Светим, радосно ускликнуше Оваплоћеном Христу Господу: Алилуја !

Икос 8

И тада у Риму, ти Свети Лука, учини оно за шта те Бог изабра од вечности: написа Свето Еванђеље у коме описа живот и рад Господа Исуса Христа, не само на основу онога што си сам видео и чуо, него и оно што ти предаше "очевици и слуге Речи". У овом светом послу те руковођаше апостол Павле, који затим и одобри твоје Свето Еванђеље. У Риму ти написа и Дела апостолска, по налогу апостола Павла. Не знајући како да ти другачије захвалимо, ми ти узвикујемо:
Радуј се, јер си безбожни свет напојио Божјом благодати !
Радуј се, Духом Светим запечаћени !
Радуј се, верни учениче неизречених тајни Христових !
Радуј се, догмата црквених утемељитељу !
Радуј се, јер си се знањем Вишњим обогатио руком Владичином !
Радуј се, јер си од апостола Павла многе тајне Христове чуо и записао !
Радуј се, јер твоје благовјешчаније иде по свој Земљи !
Радуј се, јер си нам вином Божије премудрости срца увеселио !
Радуј се, јер си једини покајање благоразумног разбојника у Еванђељу описао !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 9

Када после двогодишње тамнице апостол Павле би пуштен на слободу, и пође из Рима да обиђе раније основане Цркве, ти га, Свети Лука, као верни сапутник на том путу пратише. Али кад Нерон у Риму подиже жестоко гоњење Хришћана, ви се вратисте да ободрите и подржите гоњену Цркву, која је и у сузама и крви радосно певала Богу: Алилуја !

Икос 9

Али побеснели незнабошци тада ухватише апостола Павла и бацише га у окове. Ти и даље, Свети Лука, уз њега верно и неодступно пребиваше. И када твој учитељ мученички предаваше своју чисту душу Господу, ти си са сузама био уз њега. Саосећајући се са твојим болом, ми ти тихо појемо:
Радуј се, јер си мученичку кончину великог Павла видео !
Радуј се, Дела Апостолских изложитељу !
Радуј се, светилниче Цркве !
Радуј се, јер блистањем свога духа просвећујеш срца верних !
Радуј се, јер си обману демонску топлотом вере одагнао !
Радуј се, јер Господ кроз тебе многе добродетељи учини !
Радуј се, богата ризницо дарова Небеских !
Радуј се, благочешћа непоколебљиви стубе !
Радуј се, јер твоје свето име сви народи помињу !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 10

После мученичке смрти апостола Павла, ти, Свети Лука, проповедаше Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији и Ахаји. Свуда си мрак незнабоштва разгонио, учећи народ да само Богу Живом и Истинитом кличе: Алилуја !

Икос 10

У старости својој, ти отпутова у Египат да проповедаш Благу Вест о спасењу Господа Исуса Христа. Проповедајући, претрпе многе муке и изврши многе подвиге. Вративши се у Грчку, ти устроји Цркве, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Зато ти радосно кличемо:
Радуј се, зоро Новога Дана !
Радуј се, узводниче наш на Небо !
Радуј се, дрво добро које је многи род донело !
Радуј се, разобличитељу незнабоштва !
Радуј се, проповедниче Божијих преславних чудеса !
Радуј се, јер си нови Закон Божји написао !
Радуј се, јер боготочне воде из твојих уста теку !
Радуј се, јер си као сунце проповедањем твојим засијао !
Радуј се, јер твоја икона краси цркве хришћанске !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 11

Када ти би осамдесет четири године ухватише те злобни идолопоклоници, ударише те на муке Христа Господа ради, и обесише о једну маслину у Тиви Беотијској, где и бише сахрањене твоје свете мошти. Предајући Анђелима своју свету душу, који је однесоше Господу, коме си тако верно служио цео свој живот, ти си и у оном свету певао Господу: Алилуја !

Икос 11

Твоје свете и чудотворне мошти исцељиваше многе, нарочито болесне од очију. Чувши за то цар Констанције свечано их донесе у Цариград. Један тешко болесни евнух чувши за њихов долазак, би у постељи принесен ковчегу са твојим моштима, поклонивши им се и са дубоком вером се дотакавши ковчега, истога часа постаде потпуно здрав. Од радости он их са осталима понесе, и оне бише положене под светим олтаром крај моштију Светих апостола Андреја и Тимотеја. Због тога ти кличемо:
Радуј се, јер је и на твојој мученичкој крви Црква Христова зидана !
Радуј се, венцем мученичким овенчани !
Радуј се, јер си поругу многу због Христа понео !
Радуј се, јер си мучеништвом посведочио веру у Христа !
Радуј се, јер те муке, иако стар беше, не уплашише !
Радуј се, јер си своје добро течење страдањем запечатио !
Радуј се, јер ниси био залудни слуга Господа Христа, као многи од нас !
Радуј се, јер те и земаљска и небеска Црква слави !
Радуј се, јер се радујеш заједно са Светима у Царству Небеском !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 12

Поред Еванђеља у речи, ти нам, Свети Лука, остави и Еванђеље у слици. По жељи ондашњих Хришћана, ти живописа три иконе преблагог лика Мајке Божије, које Она и благослови. Безмерно захвални што и нас удостоји да се побожно дивимо Њеној и Њеног Сина лепоти, ми радосно Премудром Господу кличемо: Алилуја !

Икос 12

Исто тако, ти си, Свети Лука, живописао на даскама и иконе Светих апостола Петра и Павла. И тако постави почетак и темељ дивном и богоугодном делу – живописању светих икона у славу Божију, Пресвете Богородице и свих светих, које данас благољепно украшавају цркве Божије и на спасење призивају све оне који их побожно поштују. Благодарни и због тога од тебе нам дарованог блага, ми ти узвикујемо:
Радуј се, Мајке Божије на икони изобразитељу !
Радуј се, јер је Она благословила то твоје свето дело !
Радуј се, јер си Њену икону овековечио !
Радуј се, јер си нам неизмерну радост у срца због тога донео !
Радуј се, јер благи лик Мајке Божије тобом насликан тугу нам отклања !
Радуј се, јер ти је Мајка Божија о Своме Сину открила тајне које је у срцу носила !
Радуј се, јер величање Мајке Божије из твога Еванђеља певамо у Њену част !
Радуј се, јер ти је Мајка Божија Архангелски поздрав открила !
Радуј се, Мајком Божијом благословени !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Кондак 13

О, Свети еванђелисто и апостоле Лука, трубо небеска, прими ове наше немуште речи, као молитву, и измоли нам у Бога, Господа Исуса Христа, кога си тако неуморно служио, и велику милост стекао код Њега, опроштај свих сагрешења наших, миран и тих крај живота, и безопасан прелазак у свет духова, у коме сви радосно певају песму Неба: Алилуја !

(3 пута)

Кондак 1

Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

Икос 1

Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу:
Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља !
Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења !
Радуј се, благовеститељу Благе Вести !
Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста !
Радуј се, у тајне Божије духом узнесени !
Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену !
Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио !
Радуј се, утемељитељу Новога Завета !
Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви !
Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле !

МОЛИТВА

О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас. Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: "Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи". Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо. Помози нам, неукима и неразумнима да "разумемо Писмо" које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.

Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #28 послато: мај 08, 2009, 17:21:07 »

                АКАТИСТ СВЕТИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ



Кондак 1

Изабрани проповедници Невиног Јагњета, за нас закланога, Христа Бога, преславни апостоли Петре и Павле, ви богопознањем сав свет обасјасте и обилно водама благодати напојисте, и сада с љубављу погледајте на оне који усрдно штују спомен ваш: испуните нас духом премудрости, срца наша вером утврдите, да вам непрестано благодарност узносимо, са умилењем кличући: Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Икос 1

Блажени апостоли Петре и Павле, ви се на земљи показасте као ангели благовесници, јер, позвани на апостолску службу од самог Виновника спасења нашег, Господа Исуса Христа, ви сву земљу прохођасте, проповедајући Јеврејима и незнабошцима Христа распета, Божију силу и Божију премудрост. Стога и ми, обасјавани светлошћу учења вашег, срцем и устима кличемо вам ово:
Радујте се звезде светозарне, које са Истока засијасте, и свима људима пут ка Христу показујете!
Радујте се Цркве Христове стубови непоколебљиви и тврђаво!
Радујте се, јер од Христа примисте власт да свезујете и разрешавате грехе наше!
Радујте се, јер нас кроз свете посланице своје призивате све к вери и нади у Бога!
Радујте се, јер онима који греше ви животом својим постадосте примери обраћења!
Радујте се, јер нам рeчју и дeлом показасте узвишеност љубави истините!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 2

Апостоле Петре, Господ видећи те на Мору Галилејском где са братом твојим Андрејем мећете мреже у море, рече вам: Хајдете за мном, и начинићу вас ловцима људи. И ви тај час остависте мреже и за њим отидосте. Стога, красото Цркве Васељенске, молитвеним заузимањем својим учини да и ми будемо брзи на вршење заповести Божјих а спори на грех, да, детињећи злобом, достигнемо сви у меру раста човека савршена, певајући Богу: Алилуја!

Икос 2

Божански Разум обасја те, Павле, изабрани сасуде Божји, када ти, ревнујући за отачка предања, јежђаше у Дамаск да гониш Цркву Христову. Јер тада тебе изненада обасја светлост славе Господње и дође глас с неба: Савле, Савле, зашто ме гониш? А ти, иако телесним видом обневидео, духом угледа силу и славу Христа распета, који таму осветљује и љубављу Цркву Своју изграђује. То дух твој заплени, и ти са покајањем послушно рече: Господе, шта хоћеш да чиним? — После тога, примивши позив на апостолство од самог Господа и крштење водом и Духом од блаженог Ананије, ти чудесно постаде изабрани сасуд благодати и неућутни сведок Спаситеља нашег, од кога и ми просветљавани навикосмо да ти прислужујемо ово:
Радуј се светлости Цркве, на чудесан начин од Светлости Неисказане упаљена на путу, да обасјаваш незнабошце!
Радуј се, јер си у животу свом знамења силе Божије чудесно јавио, и тиме уста непокорних занавек затворио!
Радуј се изабрани сасуде, који си себе скрушено назвао најмањим међу апостолима и првим међу грешницима!
Радуј се, јер си као херувим тајновидац чак до трећега неба вером и љубављу узнесен!
Радуј се, јер си као пламени серафим ревношћу по Богу непрестано мучен и морен!
Радујте се, Павле и Петре, громогласне трубе благовешћа, које темеље старога света као други Јерихон разорише.
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 3

Сила Вишњега, која се у слабостима распознаје, изли на тебе Павле, дијаманте вере, благодат на благодат, јер си истину рекао кад си објавио: Све могу у Христу Исусу који ми моћи даје. И заиста си проповедао Еванђеље јављањем Духа и силе, творећи велике и неисказане ствари, славне и ужасне, те се незнабошци богопознању научаваху, срца тврда јелејем милосрђа натапаху, и све расејане овце у тор Једнога Пастира одасвуд стицаху, и научише се сложно Му певати: Алилуја!

Икос 3

Имајући смелу љубав ка Господу, ти си, апостоле Петре, ишао по узбурканој води као по суву. Но иако си се, уплашен и сумњом узвитлан, почео топити, ипак се ниси утопио на пучини, јер си ка Спасу пружио руке и очи, вапијући Му из дубине срца: Господе, спаси ме! — И тог часа си добио руку помоћи од Христа, Избавитеља нашег. Тако и ми у овој земаљској долини, опасностима плашени и таласима страсти потапани, упиремо очи у Тебе који нас мудро ка тихом пристаништу водиш, и с благодарношћу Ти кличемо овако:
Радуј се скупоцени камену вере, јер си од Крајеугаоног Камена изабран и утврђен!
Радуј се храме Духа Светога, јер си од Њега разноврсним даровима изванредно украшен!
Радуј се рибару препрости, мудрошћу Божјом испуњени, којој се нико од људи противити не може!
Радуј се очевидче величине Божије, јер си од Господа занавек прослављен више него сви цареви и славни земље!
Радуј се хартијо одухотворена, на којој се огњеним словима Реч Божија исписа!
Радуј се апостолу Павлу светило равно и незалазно!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 4

Буру љутих искушења подиже у старини човекоубица исконски, хотећи да Цркву Божију уништи и ученике Спасове разбаца као пшеницу, али се Господ моли за тебе, Петре, да вера твоја не престане. И тако, од Спаса просветљаван, и од Њега у немоћи укрепљаван, ти ваистину сломи чељусти врагу и обративши се утврди браћу своју, певајући Богу: Алилуја!

Икос 4

Чувши, Павле премудри, да си чудесно изабран да име Господа Исуса Христа објавиш народима и царевима и синовима Израиљевим, и видевши да си ти у речи, у животу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти — светлост, постављена незнабошцима за њихово спасење, неверни се вером просвећиваху, а верни ликујући Господа прослављаху. Стога и ми, примивши заповест да се сарадујемо, приносимо ти гласом радовања ово:
Радуј се верни служитељу Христов, јер си сва блага овога света за ђубре и прашину сматрао, и свима себе Христа ради и Еванђеља потчинио!
Радуј се сјајни војниче Христов, јер си се у свеоружје Божје обукао и све народе у послушност Христу привео!
Радуј се жртво најпријатнија, Христу сараспета, јер си навикао да Христа ради сваки дан умиреш!
Радуј се сејачу са многим сузама, сужњу и исповедниче преславни, јер си ране Господа Исуса Христа на телу свом радосно носио!
Радуј се славо и похвало Цркве Васељенске, ти си гледање свету био, и за Христа си често глад, жеђ, голотињу, бијење и ругање претрпео!
Радујте се, Павле и Петре, апостола украсе, свету благовесници, Цркве тврђаво!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 5

Ти се, Павле, показа Богом вођена звезда, када течење своје славно почевши од Дамаска ти продужи све до Рима; и као што раније звезда са Истока научи мудраце да се клањају Сунцу правде, тако и ти, богомудри, показа пут ка Христу свима који желе да достигну спасење, смело довикујући свима: Угледајте се на мене, као и ја на Христа. Њему си нас и научио певати једним устима: Алилуја!

Икос 5

Видевши на гори Тавору славу Јединороднога од Оца, одевеног светлошћу као хаљином, а који се ради нас хтео обући у хаљину поруге, ти си, Петре, провидећи неизрециву славу искупљених крвљу Невиног Јагњета Христа, говорио: Господе, добро нам је овде бити. Тога ради и ми, далеки нараштаји, лишени лучезарне чистоте, иако недостојни, но твојим апостолским гласом призвани к наслеђу бесмртном, чистом, неувенљивом, чуваном на небесима, као заједничари славе која ће се јавити, кликћемо ти овако:
Радуј се блажени, од Вечне Истине с правом назван блаженим!
Радуј се бисеру предивни, од Господа код језера нађени и Светлошћу од Светлости обасјани!
Радуј се од самог Искупитеља рода људског на проповед Еванђеља послани!
Радуј се, ти се показа истински ловац људи, јер ти, као и раније, благодаћу одводиш душе помрачене у чудесну светлост Христа Бога!
Радуј се, изворе животворни, јер си из извора вечнога живота потекао, и од богатства дарова Духа Светога жедне душе напајаш!
Радујте се, Петре и Павле, јер ви као шестокрили серафими крај престола Цара славе лебдите и на светлост тајни Божјих гледате!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 6

И по смрти својој, богоносни Петре, ти се показа неућутљиви проповедник, јер са неба мисленога, као гром тајанствени, ти на разне начине потсећаш хришћане на њихово звање. А ми, знајући љубав твоју која никад не престаје и молитву коју ти код престола Божјега непрестано за нас твориш, певамо срцем узбуђеним: Алилуја!

Икос 6

Откако ти Дух Свети нареди у Антиохији, Павле великоименити, да почнеш превелику службу апостола за незнабошце, ти засија знамењима и чудесима. Затим, дошавши на Кипар, ти Елиму врачара ослепи и Сергија проконзула светлошћу истине обасја. Удостој и нас, заједничаре те светлости, да дивна дела твоја прославимо у песмама духовним и појању, и да ти кличемо ово:
Радуј се светлости кротких и разумних срца, која као дојилица грејеш и васпитаваш својим богонадахнутим списима!
Радуј се жезле карања, који сасуде лажи и обмане разбијаш, а срца скрушена на непомични камен вере у Христа подижеш!
Радуј се, јер си Христово Еванђеље у себи оваплотио, и због тога изнад свега видљивог узнесен и прослављен!
Радуј се, ти медоточивим устима својим објави велику радост апостолима и вернима, јер тобом Господ отвори свима незнабошцима врата спасења!
Радуј се ревнитељу по Богу, Илијо нови, јер не зидаш на туђем темељу, и ревношћу својом далеке земље проходиш!
Радујте се Павле и Петре, ви цео свет поделисте између себе: да један буде апостол незнабошцима, а други да проповеда народу изабраном.
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 7

Хотећи да истину утврдиш и мир Цркви осигураш, ти си апостоле Павле, поборниче правде, дошао у Свети Град. Тамо си на Сабору светих апостола и верних сведочио заједно са Петром и Варнавом: да Дух Свети дише где хоће, обилно дарујући благодат Јеврејима и незнабошцима, обрезанима и необрезанима, спасавајући све и сва вером а не мртвим делима старога закона. И тако сви верни, стварно добивши слободу и мир, везивани савезом љубави, благодарно певају Богу: Алилуја!

Икос 7

За новог архангела, весника тајне од века сакривене, изабра те Господ, апостоле Петре, када упита ученике своје: А ви шта велите ко сам ја? — Тада ти, Небеским Оцем просвећиван, објави несумњиву основу вере наше говорећи Господу: Ти си Христос, Син Бога живога. Тога ради и ми, штујући те што си наду спасења нашег отворено исповедио, кличемо ти овако:
Радуј се Синају нови, јер ти људима јасно показа таблице спасења и објави слободу у Христу!
Радуј се, од Неимара Небеског прво постављени камен вере и исповедања, на коме се Црква Христова необориво заснова!
Радуј се, јер Господ прво тебе постави за вратара раја, обећавши ти дати кључеве Царства небескога!
Радуј се судијо праведни, јер имаш са осталим апостолима судити над дванаест колена Израиљевих!
Радуј се, јер блажене очи и уши твоје видеше и чуше на земљи у телу Христа Спаса нашег, кога пророци пламено жељаху видети!
Радујте се Петре и Павле, имајући срца освећена и красне ноге благовешћа, ви Еванђељу послужисте и еванђелски поживесте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 8

Необично и тешко схватљиво чудо ти се показа, апостоле Петре, за оне који земаљски умују, јер тебе, незнатног и ништавног у очима света, Господ изабра, и ти мудраце посрами, царства победи, многе и многе помрачене к Истинитој Светлости приведе; и све до сада, као огњени стуб, ти обасјаваш све земнородне, показујући сигуран пут у блажено отачаство. Тога ради, дивећи се богатству благодати у теби, ми певамо Богу: Алилуја!

Икос 8

Свима си био све, богославни Павле, љубављу обухватајући све, речју спасења достижући даљне и ближње, вером побеђујући све: јер и у Филиби благовестећи мир, иако си штаповима љуто био бијен и у тамницу окован бачен, ипак си тамо заједно са Силом певао чудесну песму хвале и благодарности Богу, који и одговори слугама својим земљотресом великим, те се и темељи тамнички уздрмаше и врата се отворише. А ми, видећи где ти, премудри, таму тамнице светлошћу богопознања осветљујеш и слободу у Христу сужњима дајеш, кличемо ти ово:
Радуј се сужњу Христов, јер си тамницу у храм претворио, и узама својим ланце демона са људи раздрешио!
Радуј се, јаки јер си слабости слабих понео, хотећи угодити не себи већ ближњима!
Радуј се, предивни, јер си се узама и невољама хвалио, и радовати се с радоснима и плакати с онима који плачу поучавао!
Радуј се, ти си умро греху али си увек жив Богу, јер је теби Христос живот а смрт добитак!
Радуј се, примере недремљивог делања, који што је остраг заборавља, а за оним што је напред сеже се, и свим умом трчи к почасти вишњега звања!
Радујте се, Павле и Петре, јер мученички послужисте Господу све до смрти, и њоме као венцем подвиг свој овенчасте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 9

Све ка Христу приводећи, славни апостоле Павле, ти си у Атини онима који сматраху себе за мудре објавио мудрост што силази одозго, да они, знајући ништарије, одсада познаду непознатог им Бога и да Га опипају, јер у Њему и живимо и крећемо се и јесмо. Стога и ми, благодаћу неисказаном примивши познање истине и срцем истински осетивши да је Господ благ, певамо Њему, вером чврстом, као од Томе прстом, опипаном: Алилуја!

Икос 9

Језик људски говорити не могаше, када Господ сила слугама својим ноге омиваше и убрусом отираше. А ти, Петре, захваћен страхом, ма да си повикао: Господе, никада Ти нећеш опрати мојих ногу, — одмах си се сав претворио у послушност када ти Господ рече: Ако те не оперем, немаш удела са мном. И свим си срцем узвикнуо: Господе, не само ноге моје, него и руке и главу. Ми пак, знајући да си се у томе као злато у огњу очишћавао и да си се смирењем до послушности уздигао, клањамо се тајанству Божјег промишљања и смиреним срцем кличемо ово:
Радуј се Петре, очи орлове, којима си Сунце правде, Христа Бога, гледао где Јуди ноге пере, и где Га овај потом пољупцем лукавим издаје!
Радуј се, ти си душу своју занавек уневестио Христу, јер си следујући Јагњету Невином као јагње, до заклања свога верност сачувао!
Радуј се жару неугасиви, са жртвеника небеског огњем љубави божанске непрестано обузети!
Радуј се светилниче који гориш и светлиш, светлошћу правде озаравајући нараштаје и нараштаје!
Радуј се богати грозде чокота Христова, на радост многотужном свету однеговани!
Радујте се Петре и Павле, јер ви Христа Бога у себи верно уобличисте!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!


Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже Наташа

  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1142
  • Жива вода Духа Светога нека угаси жеђ срца мога
    • http://pravoslavna-srbija.com/
Одг: Акатисти
« Одговор #29 послато: мај 08, 2009, 17:21:43 »


Кондак 10

Неиспитљиву пучину спасења у Христу, и огромну силу покајања показао си у себи, Петре, када си се, по претсказању, трипут одрекао Господа: „Не знам тога човека!" када си се клео и преклињао у двору поглавара свештеничког; али си одмах, опоменувши се речи Исусове, похитао напоље, и горко плакао. А ми, с умилењем гледајући на овај пресветли пример скрушености, који нам је дарован за поуку и изобличење окамењених срца наших, певамо Господу који те је опет дивно узвеличао: Алилуја!

Икос 10

Тврђава и оружје непобедиво био си, Павле, противу управитеља таме овога света, јер си разорио њихово царство у Коринту, Ефесу и другим градовима васељене, одгонећи таму многобожја, и утврђујући познање истине; јер си се истински показао као слуга Божји у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у тескобама, у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту, тако да ни ум наш није у стању исказати богатство доброте твоје, даноноћне подвиге са многим сузама. Тога ради, гледајући море љубави твоје, ми смело молимо: услиши нас убоге који грешним устима својим говоримо ово:
Радуј се непобедиви благовесниче који си умро греху, јер најпре победивши у себи старога човека, ти си се саразапео Христу!
Радуј се многоплодни учитељу и грабљивих вукова изобличитељу, јер ти собом показа вернима пример увек стражећи и поучавајући нас двоструко: речју, и животом према речи!
Радуј се свих обогатитељу, јер осиротевши и ништа немајући — ти си све имао!
Радуј се пламени ревнитељу за хришћане, који си их заручио Христу као девојку чисту, беспрекорну невесту!
Радуј се срце многонапаћено, ти си био у страшним мукама због деце своје док се у њима не уобличи Христос!
Радујте се Павле и Петре, јединице сложна у духу, јер у истом граду верност Христу запечатисте крвљу!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 11

Право је певати и величати окове и страдања твоја, Павле многострадални, јер си окове, претсказане ти од пророка Агава, примио не само са великим трпљењем него и с радошћу, и то си Цркви Кесаријској потврдио овим својим речима: Ја не само свезан бити хоћу, него и умрети у Јерусалиму готов сам за име Господа Исуса. Њему, дивноме у светима Својим, и ми певамо песму: Алилуја!

Икос 11

Светлошћу радости неисказане и божанске љубави ти би обасјан, богокрасни Петре, када се Господ по васкрсењу Свом јави теби уцвељеноме пре него осталим апостолима. И после тога опет јавивши се, Господар живота упита те три пута: Симоне Јонин, љубиш ли ме? А ти, огњем божанске љубави распламћиван, одговарао си топло: Господе, ти знаш да те љубим. Тога ради и ми, осиротели духом, опомињући се потока суза твојих и љубави твоје, због којих те Господ поново позва у пређашње звање апостолства, побожно ти кличемо ово:
Радуј се, учитељу покајања, јер си горким сузама задобио висину смирења и Васкрслим из гроба уведен занавек у радост неисказану!
Радуј се премудрости дубино, смиреноумља висино, љубави пламену, ти си свима вернима пример живота показао!
Радуј се пријатељу Господа Исуса, ти си јарам благовешћа ревносно носио, над наслеђем Божјим владати ниси хтео, него си научио послушности властима!
Радуј се апостоле Христов, јер си мудрост змијињу и чистоту голубију у себи сјединио и врстом смрти своје на крсту крајње смиреноумље показао!
Радуј се верни слуго Господа, јер си дани ти талант умножио и у радост Господа ушао!
Радујте се Петре и Павле, јер срца Ваша љубављу сав свет у себи сместише и све крајеве васељене просветише!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 12

Благодат Духа Утешитеља која се у виду огњених језика изли на главе верних, одмах се из уста твојих, богонадахнути Петре, изли речју огњеном, да би са силом великом благовестио Христа распета не само изгубљеним овцама дома Израиљева, него и бесплодној цркви незнабожачкој, те да и она донесе род Богу: бесмртни крин чистоте и покајања. Измоли и нама, блажени апостоле, милост од Господа, који тобом чини велике и дивне ствари, руком твојом васкрсавајући мртве и смрћу твојом на крсту распламћујући замрлу љубав нашу, да бисмо Му непрестано певали: Алилуја!

Икос 12

Славећи пресветлу успомену твоју, богомудри Павле, ми с правом величамо неисказане подвиге, патње и трудове, које си поднео у бдењима, у глади и жеђи, у посту, у зими, у голотињи. Јер ко ће набројати ране, туге и невоље твоје у градовима, у пустињи, на мору, опасности од разбојника, опасности од сродника, опасности од незнабожаца и лажне браће? Ко је сличан теби? Потрудио си се више од свих апостола. Стога молимо: не узгнушај се нас грешних који ти се молимо, него као што си свима био све, тако и сада услиши ово што ти немоћним гласом приносимо:
Радуј се сужњу Христов, јер си из тамнице светлост раширио речју и посланицом и у оковима се много потрудио, пошто се реч Божја заиста не веже!
Радуј се неистражљива пучино љубави, јер си искрено желео да ради браће своје будеш одлучен од Христа!
Радуј се подвижниче предивни, јер си се добрим подвигом подвизавао, течење завршио и крвљу својом Цркву украсио!
Радуј се, ти изливаш море чудеса, јер мараме и убрушчићи твоји болести исцељиваху и ђаволе изгоњаху!
Радуј се нераздвојни заједничару љубави Божје, ти о небеском мислиш а не о земаљском, зато си и узажелео да се од тела ослободиш и са Христом будеш!
Радујте се Павле и Петре, вере Христове засадитељи, водом побожности напојитељи и ка пристаништу вечноме вером водитељи!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Кондак 13

О, свехвални благовесници Петре и Павле, молећи се за нас, чујте уздахе срца наших, јер молитва праведних може много пред Богом. Похитајте и сада да нас потсетите на небеско звање и на хришћански крај живота нашег; привуците нас к сладости еванђелске истине; свежите нас узама љубави Христове, да бисмо сви ми, одрекавши се безакоња и светских жеља, ушли у радост Господа нашег, певајући Му са Анђелима и са зборовима Светих: Алилуја!

(3 пута)

Кондак 1

Изабрани проповедници Невиног Јагњета, за нас закланога, Христа Бога, преславни апостоли Петре и Павле, ви богопознањем сав свет обасјасте и обилно водама благодати напојисте, и сада с љубављу погледајте на оне који усрдно штују спомен ваш: испуните нас духом премудрости, срца наша вером утврдите, да вам непрестано благодарност узносимо, са умилењем кличући: Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

Икос 1

Блажени апостоли Петре и Павле, ви се на земљи показасте као ангели благовесници, јер, позвани на апостолску службу од самог Виновника спасења нашег, Господа Исуса Христа, ви сву земљу прохођасте, проповедајући Јеврејима и незнабошцима Христа распета, Божију силу и Божију премудрост. Стога и ми, обасјавани светлошћу учења вашег, срцем и устима кличемо вам ово:
Радујте се звезде светозарне, које са Истока засијасте, и свима људима пут ка Христу показујете!
Радујте се Цркве Христове стубови непоколебљиви и тврђаво!
Радујте се, јер од Христа примисте власт да свезујете и разрешавате грехе наше!
Радујте се, јер нас кроз свете посланице своје призивате све к вери и нади у Бога!
Радујте се, јер онима који греше ви животом својим постадосте примери обраћења!
Радујте се, јер нам рeчју и дeлом показасте узвишеност љубави истините!
Радујте се, свети првоврховни апостоли Петре и Павле!

МОЛИТВА СВ. ПРВОВРХОВНИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ

О, Преславни апостоли Петре и Павле, ви сте сав еванђелски пут од земље до неба незадрживо прешли, јер вас на њему не могаше зауставити, нити са њега скренути: никаква невоља, никаква мука, никаква туга, никаква патња, никакво страдање, никакво гоњење, никаква претња, никаква опасност, никакав страх, никакав мач, никакво мучење, никаква смрт. Помозите и нама грешнима да тај свети пут непостиђено пређемо и у Царство Небеско уђемо. Ради Господа Христа ви сте све оставили, али сте зато Њега добили, Њега — Јединог истинитог Бога неба и земље, а са Њим и сва богатства Његова: Вечну Божанску Истину, Вечну Божанску Правду, Вечну Божанску Љубав, Вечни Божански Живот. Уделите и нама грешнима коју мрвицу од Његове Божанске Истине, од Његове Божанске Правде, од Његове Божанске Љубави, од Његовог Божанског Живота, да би од нас безобзирце бежала свака лаж, свака неправда, свака мржња, свака злоба, свака пакост, свака охолост, свака похота, сваки гњев, свака јарост, свака завист, свака лукавост, свака страст, свако зло, сваки грех, свака смрт, сваки ђаво, сваки пакао.
Херувимски неболетни Првоапостоли, ви сте нам Еванђељем својим објавили дивну благовест: да је живљење наше на небесима. О, погледајте с неба на нас: ево, ми се ваљамо у блату грехова наших, и давимо у муљу страсти наших, — молимо вас: пружите нам милостивно свете руке своје, извадите нас из смрада нашег и поведите од земље ка небу; измолите нам од Господа покајање еванђелско, љубав еванђелску, молитву еванђелску, пост еванђелски, смиреност еванђелску, доброту еванђелску, милосрђе еванђелско, трпљење еванђелско, све врлине еванђелске, да би те небочежњиве врлине еванђелске божанском силом што је у њима пренеле душе наше са земље на небо, и ми, иако телом на земљи, живели душом на небу. Ми знамо, и ми осећамо: сваки грех наш је воденични камен о врату душе наше, и тежином својом стално нас вуче наниже, и одвући ће нас у вечно царство греха — пакао, ако нам ви, о свети Првоапостоли, не притекнете у помоћ и не ослободите нас грехова наших, воденичних каменова наших, који нас потапају у таму, у мрак, у духовну смрт.
О, свемилостиви Апостоли Бога љубави: научите нас молити се — на спасење душа наших; научите нас постити се — на спасење душа наших; научите нас волети — на спасење душа наших; научите нас еванђелски живети и еванђелски умирати, те да ниједан од нас не живи себи и не умире себи, него и да живимо Господу и да умиремо Господу, еда бисмо се удостојили вечног живота у Небеском Царству Његовом, и тако се и на нама испунила ваша еванђелска истина, свети Првоапостоли: Ако живимо, ако умиремо — Господњи смо.
О, превелики Благовесници Спасови, ви сте нас научили еванђелској истини: да је наш људски живот на земљи само припрема за вечни живот на небу. Зато вас молимо од све душе: подарите нам све божанствене силе које су нам потребне за побожни живот на земљи и за вечни живот на небу. Подарите нам веру: у њој је сила љубави; подарите нам љубав: у њој је сила наде; подарите нам наду: у њој је сила молитве; подарите нам молитву: у њој је сила поста; подарите нам пост: у њему је сила трпљења; подарите нам трпљење, те нека оно довршује у нама дело свете вере и свих светих врлина, како бисмо и у овом и у оном свету радосно и свесрдно живели Господу Исусу, тој вечној нади нашој, вечној љубави нашој, вечној радости нашој, вечном животу нашем.
О, богомудри Првоапостоли, ви свети и непогрешиви вођи и руководиоци наши, молимо Вас и преклињемо: водите нас и руководите кроз овај свет и овај живот, свеосвећујућом и свепросвећујућом благодаћу вашом живећи у нама, молећи се у нама, љубећи у нама, постећи у нама, мислећи у нама, осећајући у нама, делајући у нама, творећи еванђелске заповести у нама, и тако нас многогрешне, немоћне и слабе уведите у Царство Небеско, да бисмо и овде и тамо свим срцем, свом душом, свом мишљу, свом снагом својом вечито служили чудесном и чудотворном Господу и Спаситељу нашем — Исусу Христу, коме нека је и од нас преко вас хвала, част и слава, сада и увек и у векове векова. Амин.

Господе име Ти је -Љубав:
не одбаци ме заблуделу:
Име Ти је - Сила:
оснажи ме јер изнемогавам и падам.
Име Ти је  - Светлост:
просветли душу моју,помрачену животним стрaстима.
Име Ти је  - Мир:
умири пометену душу моју.
Име Ти је  - Милост:
не престани никад да ме милујеш. Амин!

Ван мреже ВЛАДАН

  • Каплар
  • **
  • Поруке: 52
  • Пол: Мушкарац
  • ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ
Одг: Акатисти
« Одговор #30 послато: мај 08, 2009, 18:51:44 »
АКАТИСТ СВЕТОМ КРАЉУ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ


Кондак 1, глас 8:

Теби, богославни Великомучениче, изврсноме заштитнику, приноси по-бедне и благодарне песме Црква, коју ти избављаш од зала. И ти, имајући сло-боду пред Богом, ослобађај нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!


Икос1

Који је језик у стању описати тебе, славни Великомучениче царе, тебе -рођенога брата и сажитеља светих Ангела, Апостола и Мученика? Какву речитост треба имати, па то достојно урадити? Какве похвале написати, па их без снебивања поднети теби, неисказани чудотворче? Зато збуњени, ми ти овако кличемо: Радуј се благочестивога корена благочестиви изданче! Радуј се цвете миомирисни, јер си као палма процветао! Радуј се пребогати Богом, јер си се као кедар на Ливану умножио! Радуј се дивна ружо српска, крвљу страдања свог чудесно обојена! Радуј се прекрасна градино еванђелских врлина, христоче-жњивом ревношћу савршено обрађена! Радуј се дијамантска оградо обитељи своје Дечанске! Радуј се, јер си низашта сматрао сва блага овога света! Радуј се неуморни неимару добрих дела! Радуј се еванђелски украсе васељене! Радуј се слаткомирисни крине духовни усред трња грехова наших! Радуј се поуздана надеждо безнадежних и утехо неутешних! Радуј се брзи помоћниче наш у сваком добром делу нашем! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 2

Виђења светих ти си још за живота имао, богомудри царе, увек разми-шљајући о блаженству вечнога живота у Небеском царству Христовом. Тога ради обасјаван светлошћу преславних чудеса, ти си се поучавао у заповестима Христа Бога, и кличеш к Њему: Алилуја!

Икос 2

Устремивши духовни разум срца свог к небеским световима, ти си, небочежњиви Мучениче, хитао од пролазног к непролазном, свагда пребивајући у заповестима Господњим и чврсто се уздајући у Господа. Зато и од нас чуј клик-тање наше: Радуј се небеског семена Богом одгајени класу! Радуј се тврђаво верних! Радуј се Тросунчаног Божанства гледаоче! Радуј се безбожних варвара победиоче! Радуј се, јер си презрео све што је пролазно! Радуј се вечних блага наследниче! Радуј се цркве своје чаробни украсе! Радуј се оштри мачу против не-пријатеља! Радуј се јеретика прогониоче! Радуј се Свете Тројице поборниче! Радуј се, тобом се украси Запад! Радуј се, тобом блиста Исток! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 3

Укрепивши тебе силом Светога Духа, ти си, богознаменити царе и Мучениче, разбио духовне непријатеље; и поучавајући се увек у закону Господ-њем, непрестано стражиш умом к Њему, кличући свагда: Алилуја!

ИкосЗ

Свети царе, изградивши у души својој обиталиште за Бога, зеница срца твога постаде пребивалиште недељивог Божанства, и ти утврди срце своје у Богу. Стога ти овако зборимо: Радуј се милости даваоче! Радуј се сиротана утешиоче! Радуј се добротвору убогих! Радуј се превасходни лекару болесних! Радуј се ђавола прогонитељу! Радуј се противника страшни казнитељу! Радуј се Светога Духа обиталиште! Радуј се брзи у невољама избавитељу! Радуј се светитеља прекрасни украсе! Радуј се монаха истинска похвало! Радуј се надо свих који се у тебе надају! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 4

Имајући у себи буру помисли, ти си, христочежњиви царе, одлучио живети целомудрено; и сав устремљен ка будућој слави, познао си Траженога, и кличеш Му: Алилуја!

Икос 4

Свети благовесниче, ти си убедљиво проповедао Христа Господа дошавшег у телу; и идући стопама светог Првомученика Стефана, заволео си душом венац мучеништва. Тога ради ми ти кличемо: Радуј се богопријатни посредниче наш пред Богом! Радуј се, јер се мноштво неверника стиди тебе! Радуј се неосвојива тврђаво нејаких и немоћних! Радуј се девственика целомудрије! Радуј се изнемоглих стараца потпоро! Радуј се богомудри васпитачу младежи! Радуј се ангелоподобни чувару деце! Радуј се, јер се тобом избављамо од многих зала! Радуј се избављење наше у напастима и искушењима! Радуј се непресушни изворе чудотворне силе Божије! Радуј се бездани поноре милости Божје! Радуј се брзи помоћниче наш у невољама и тугама! Радуј се непоколебљива надо и узданице наша! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 5

Радосним страдањем својим за Господа Христа, ти као неболетна птица узлете ка небу, Мучениче христочежњиви, и достиже Недостижног, кличући Му с Ангелима: Алилуја!

Икос 5

Очима душе своје, очишћеним вером и молитвом и постом, ти си, Мучениче славни, видео будућа вечна блага небеска; зато си свега себе принео на жртву Божанском Страдалцу - Господу Христу, Једином Дародавцу свих вечних блага, и заблистао си раскошним чудесима. Стога ти од срца молитвено кличемо: Радуј се свети изданче земаљски небеске Истине Христове! Радуј се многоплодна лозо на Богочовечанском Чокоту-Христу! Радуј се непобедиви војниче Цара Христа! Радуј се христоносни победитељу иноплеменика! Радуј се српском роду богода-ровани чудотворче! Радуј се неућутна ластавице Христове Цркве! Радуј се харфо милозвучна! Радуј се славују милогласни! Радуј се пастиру добри, јер си душу своју положио за овце! Радуј се вечна похвало и неувенљива славо земље српске! Радуј се знаменита драгоцености светих Дечана! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 6

Одајмо хвалу неуморном ревнитељу Божанске Истине и богонадахнутом проповеднику животворне вере Христове, који утврди Православље и одагна јереси, кличући к Богу: Алилуја!

Икос б

Богоозарени Христов страдалче, ти ново сунце вере на небу земље Српске, засијао си неугасивом светлошћу светих врлина еванђелских, и озараваш душе наше животворним озарењем распетог и васкрслог Господа нашег. Стога ми, обасјавани и загревани чудотворном светлошћу светих моштију твојих, кличемо ти захвално: Радуј се, јер нас божанском љубављу храниш и обесмрћујеш! Радуј се, јер нас са земље на небо узводиш! Радуј се многомирисна реко Истине Хрис-тове! Радуј се, јер свемилостиво дарујеш исцељења болнима! Радуј се непоколе-биви стубе Цркве Христове! Радуј се, јер си пребогат светом смиреношћу и кротошћу! Радуј се, јер светим молитвама својим васкрслом Господу Христу оживљујеш душе наше умртвљене гресима! Радуј се, јер нас из отровне таме земаљске узносиш ка Сунцу свих сунаца - Господу Христу! Радуј се, јер нас испу-њујеш свемоћном силом свете вере, те се не бојимо оних који убијају тело а душе не могу убити! Радуј се, јер нам тобом страдање за Христа постаде мило и многожељно! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 7

Када си се хтео преставити из видљивог света овог, Мучениче христољу-биви, теби се по трећи пут јави свети Николај Чудотворац, пошто си угодио Богу као проповедник и поборник Истине. И ми дивећи се светој ревности твојој за Цркву Христову, од срца кличеш Богу твом и Богу нашем: Алилуја!

Икос7

Свети царе, многострадални и богоугодни живот твој и Мученичка смрт твоја, заувек су неућутљива и громовита благовест о Једином Истинитом Богу и Господу свих светова: Исусу Христу Богочовеку, који је у исто време и једини Истинити Човекољубац у свима световима, видљивим и невидљивим. Стога ти ми са благодарношћу и радошћу кличемо: Радуј се, јер си живећи Христом и ради Христа апостолски посведочио да је Христос - Једини Истинити Бог и Господ! Радуј се, јер си мученички радосно умирући за Христа показао да је Он васкрсење наше и бесмртност наша! Радуј се, јер си христоликом свемилости-вошћу својом доказао да је Господ Христос постао човек, да би смо ми људи постали милостиви као што је Он милостив! Радуј се, јер си страх од смрти и муку од смрти победио васкрслим Господом Христом! Радуј се, јер си од Јединог Човекољупца научио да човека волиш и у греху његовом: мрзећи грех, волећи грешника! Радуј се, јер си нам оставио свети наук: да све жртвујемо за Христа, а Христа низашта! Радуј се, јер си нас надахнуо, царе, да од срца својих правимо олтаре! Радуј се, јер си нас на сву вечност обогатио непролазним богатствима неба! Радуј се, јер си нам дао и само небо, подигавши небосличан храм Дечански! Радуј се, јер је сав живот твој на земљи био непрекидно богослужење Једином Истинитом Богу и Господу Исусу Христу! Радуј се, јер си и самом смрћу својом за Христа претворио смрт у победу над смрћу! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 8

Видевши да је страсна приврженост земаљском свету погибија за душу, ти богочежњиви царе, сав ум свој устреми к небу. И ум се твој испуни херувимским смиреноумљем, и душа ти се сва запали жељом да и ти са Небеским Силама певаш Богу свих светова: Алилуја!

Икос8

Богољубљени царе, сав си се предао чистоти и целомудрију, као Јосиф у Египту, и пролазне ствари овога света ниси сматрао ниушта. Зато те Господ и украси раскошним и неувенљивим венцем мучеништва. И ми сада са вером хи-тамо, и ево ти од срца кличемо: Радуј се пребогата ризнице божанских дарова! Радуј се, јер небеско ти претпостави земаљском, и Божанско људском! Радуј се,ј ер сва блага овога света ти одбаци као плеву о пригрли бисерје небеских ри-зница! Радуј се, јер си светлошћу Христове вере прогнао свезлог поглавара све-колике греховне таме! Радуј се, јер си муњама Христове Истине разбио безбро-јне пукове вражје силе! Радуј се, јер си свепобедним оружјем Христове Правде поубијао многобројне духове безбожничке неправде! Радуј се, јер си огњеном си-лом Христове Љубави одагнао из душа наших многе смрти, рођене од мржње, те прве кћери Сатанине! Радуј се, јер нас ти богомудро учиш како да Христом побеђујемо антихристе! Радуј се, јер нам ти дајеш свете силе, да у мукама и у гоњењима радосно исповедамо Христа Бога, и још радосније умиремо за Њега! Радуј се, јер лишен телеснога вида, ти очима своје свете душе усхићено гледаш неисказане красоте Тросунчаног Бога и Господа! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 9

Ангели се с неба удивише трпљењу Твога царског слуге, Господе, који по угледу на Тебе кротко ношаше свој тешки крст, са надом на васкрсење, и при-друживши се светим Ангелима он Ти и у мукама клицаше са њима: Алилуја!

Икос9

Смерно страдање твоје, свети царе Великомучениче, и христочежњиво ћутање твоје у страдању, речитије је од сваке красноречивости најдаровитијих говорника. А ми, дивећи се твом смерном и кротком трпљењу у страдању, кличемо ти: Радуј се, јер си од детињства смерно ишао путем Господњим! Радуј се, јер си кротким страдањем за правду Божију победио гордост гордих и безумље безумних! Радуј се, јер си светом мудрошћу својом изложио руглу учење јеретика! Радуј се непресушни изворе исцељења од свих духовних и телесних бо-љки! Радуј се сажитељу богоносних Апостола и христочежњивих Пророка! Радуј се дико светих Мученика и славо светих Исповедника! Радуј се свети брате и бесмртни сабрате светих Ангела и Архангела, Херувима и Серафима! Радуј се правило монаха и обрашче подвижника! Радуј се свети узоре испосника и не-лажна утехо страдалника! Радуј се непобедиви победниче у свима биткама са вражијим силама! Радуј се, јер богочежњивим страдањем својим на земљи ти задоби небо! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 10

За тебе, свети неболетни Мучениче, земља бејаше подножје неба. Под-вигом вере, љубави и наде; подвигом смирења, кротости и трпљења; подвигом освећења, преображења и обожења, ти узиђе на небо. И увршћен Господом међу Ангеле и Светитеље, ти заједно са њима певаш Господу и Богу нашем: Алилуја!

Икос 10

Свеблажени царе Великомучениче, ти си тврђава и заштита своје свете обитељи Дечанске. Твоје свете мошти су богомдано чудотворно лечилиште, које лечи од свих душевних и телесних болести оне који ти са вером, молитвом и надом прибегавају. Јер се Творац неба и земље усели у тебе, очишћена и освећена светим тајнама и светим врлинама, и тако претвори у обиталиште Свете Тројице. Стога ти са молитвеним страхом и трепетом кличемо: Радуј се свето и миомирисно обиталиште Пресвете Тројице! Радуј се небо на земљи, пуно светих Ангела и Архангела који с радошћу служе спасењу нашем! Радуј се самилосни исцелитељу болних, укрепитељу немоћних, утешитељу ојађених, прогонитељу демона! Радуј се, јер си од Господа примио многе дарове за многе трудове своје! Радуј се, јер крвљу својом, за Христа проливеном, ти обагри царску порфиру своју! Радуј се, јер христоликим подвизима својим ти побуђујеш верне на еванђелска дела! Радуј се, јер кроз свете подвиге своје ти узиђе к светлости бесмрћа! Радуј се, јер се светим врлинама својим ти удостоји живети у прекрасним насељима Христовим на небу! Радуј се, јер миомирисним мирисима испуњујеш свет! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 11

Сви напори наши нису у стању достојну благодарност узнети теби, бого-славни царе Мучениче. Но молимо те: по великом милосрђу свом прими од нас, иако муцаву, благодарност нашу као пријатан дар, јер долази из благодарне душе наше. Предвођени тобом ми кличемо Господу: Алилуја!

Икос 11

По дару Божјем, свети царе Великомучениче, ти си због христочежњивих подвига својих постао лучезарни светионик духовни, упаљен огњем невешта-ственим, који све озарава спасоносним богопознањем, и светлошћу Духа Светога вади из понора страсти и греха. Стога ти кличемо: Радуј се, јер си удостојен за Господа Христа пострадати, и зато у Царству Вечне Светлости и Неизразивог Блаженства обитавати! Радуј се, јер светлошћу христовске бесмртности сијаш на небу Српске цркве! Радуј се, јер си животворним Крстом Христовим сатро јединог творца смрти - Сатану, и сав ушао у бесмртност и живот вечни! Радуј се, јер те Господ десницом Својом овенча венцем бесмртности! Радуј се, јер си подизање палих, вид слепих, слух глувих, ход хромих, памет обеспамећених! Радуј се, јер свемоћним молитвама својим ка Господу просвећујеш помрачене грехом, васкрсаваш умртвљене страшћу, исцељујеш оболешћене пороком! Радуј се, стубе огњени који преводиш људе обновљене Христом! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 12

Просветивши ум благодаћу Пресветога Духа, моли се ка Господу, свети Великомучениче, да нам подари опроштај грехова, и тиме победу над сваком духовном смрћу. Јер свемилостиви Господ дође на земљу и сатре грех и кроз грех смрт, и кроз смрт ђавола. Зато му од свег срца кличемо: Алилуја!

Икос 12

Славимо те, свети Христов бесмртниче, и хвалимо те, блажени царе Великомучениче, јер си нада наша у грешном животу нашем. Ревносно си свом душом ишао стазама свештених и богоносних предака твојих, и украсивши себе божанским врлинама побуђујеш све нас да ти кличемо: Радуј се, свети громобране наш, јер нас штитиш од Сатане који као муња устрељује душе наше! Радуј се свештеника Христових радовање и монаха молитвено тиховање! Радуј се Мученика красото и земаљских владара небеска лепото! Радуј се, јер си људе своје упутио пристаништу спасења и милинама обожења! Радуј се, јер си сатро мрачне силе које нас вребају кроз сласти и страсти! Радуј се, јер си потопио духовног фараона, да он нас не би потопио у мртвом мору греха и незнабожја! Радуј се, јер душе наше покајничким сузама нашим умиваш од прљавштине греха и порока! Радуј се, јер си смрћу за Христа обрео бесмртност у Христу и Његовом Небеском Царству! Радуј се, јер си помоћу пролазног достигао непролазно, по-моћу временог вечно! Радуј се, јер нас по милости својој озараваш светлошћу Духа Светога који живи у теби кроз свете врлине твоје! Радуј се, царе Стефане, Мученика украсе!

Кондак 13

О, велики пред Христом Богом, свети царе и христочежњиви Мучениче, снисходљиво прими од нас ова молитвена муцања наша, и умоли сладчајшег Го-спода Христа, Јединог свежалостивог Човекољупца, да нас увек спасава од вид-љивих и невидљивих непријатеља душа наших, спасења нашег, вечности наше, да бисмо Му вавек радосно кликтали: Алилуја! (три пута)

И опет: Икос 1: Који је језик... и Кондак 1: Теби, богославни...

ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ

Ван мреже ВЛАДАН

  • Каплар
  • **
  • Поруке: 52
  • Пол: Мушкарац
  • ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ
Одг: Акатисти
« Одговор #31 послато: мај 08, 2009, 18:51:59 »
МОЛИТВА СВЕТОМ СТЕФАНУ

Свети царе и христољубиви Великомучениче, од раног детињства волео си Господа Христа и страдања за Њега, научи и нас многогрешне волети Њега и ра-досно страдати за Њега, јер би нас то обновило, очистило, осветило и за Царство Небеско припремило. Греси наши одбацише нас далеко од Бога нашег, но ти нас богопријатним молитвама својим приведи Богу, што пре приведи, да нам се душе не угуше у гресима и страстима. Свега си себе привео незаменљивом Богу и Го-споду нашем Исусу Христу живећи Њега ради и страдајући Њега ради, - научи и нас живети Њега ради и страдати Њега ради. Знамо, Истина Његова ослобађа од греха, и од робовања ђаволу кроз робовање греху. Ти нас, самилостиви Светитељу, молитвеним посредовањем својим ка Господу научи и загреј љубити Истину Његову и живети њоме, еда бисмо се ослободили робовања ђаволу кроз наше ситне и крупне грехе. Сваки грех је лажов; обећава мед а даје отров и јед, обећава рај а ствара пакао, обећава сласти а производи страсти. Кроз сваки грех ми лажемо себе. Зато те молимо, богољубиви царе, научи нас мрзети грех, јер се и у најмањем греху крије ђаво; и одушеви нас свом душом волети Господа Христа, јер Он једини спасава људе од греха и од ђавола.
Твој живот на земљи, свети царе, би је молитвено стајање пред Господом и свесрдно служење Господу; научи и нас молитвено стајати пред Господом и свес-рдно му служити у све дане живота нашег. Многа искушења нападају на нас; но ти нас, самилосни Праведниче, спасавај од њих, да не погину душе наше од ле-њости наше, од лакомислености наше, од сластољубивости наше, од празн-ословља нашег, од среброљубља нашег, од похотљивости наше, од властољубља нашег, од гордости наше, од гневљивости наше, од човекоугодништва нашег, од неразумног страха нашег, од маловерја нашег, од полуверја нашег, од неверја нашег. Спасавај нас од свега тога, утврђујући нас благодатном помоћу својом: у еванђелској љубави, у еванђелској вери, у еванђелској нади, ревности посту, смирености, кротости, трпљењу, исповедништву, у еванђелској Истини, Правди, Неустрашивости и у сваком добру еванђелском.
О, Богочежњиви царе, ревновао си за Истину Христову мученички, и по-страдао за њу великомученички. Запали и нас светом ревношћу, да и ми јуначки страдамо за њу, и кад устреба - мученички радосно пострадамо за њу, те да се и у нама грешнима и недостојнима прослави свесвето и свеспасоносно Име незаменљивог Бога и Господа нашег Исуса Христа - Вечне Светлости наше, Ве-чног Живота нашег, Вечне Радости наше у обадва света.
Ми многогрешни потомци твоји, свети царе, патимо или од маловерја, или од полуверја, или од кривоверја, или од неверја. Молимо те и преклињемо, док нам савести наше нису сасвим издахнуле, притекни нам у помоћ: молитвама и сузама својим ка Господу спасавај нас маловерне од маловерја, нас полуверне од полуверја, нас кривоверне од кривоверја, нас неверне од неверја, и утврди нас у светој и свеспасоносној вери твојој православној: да по угледу на тебе и ми њоме и ради ње живимо, њу свим срцем љубимо, у њој херувимски стојимо, њу свим бићем исповедамо, за њу радосно страдамо, жртвујући све за њу, па и саму душу своју.
Знамо, из твога живота и мученичког страдања знамо, богославни Велико-мучениче и царе, да је највиша вредност, и једина свевредност твога земаљског царства, био Једини Истинити Бог свих светова - Господ Исус Христос, и служба Њему и љубав к Њему. Свима и свему ти си претпостављао љубав к Њему; зато си и великомученички радосно пострадао исповедајући Божанску Истину Његову, Божанску Правду Његову, Божанску Веру Његову. Научи и нас, христочежњиви Исповедниче: да и ми Господа Христа претпоставимо свима и свему; да и ми Њега љубимо изнад свега; да и ми Њега неустрашиво исповедамо и пред људима и пред Анђелима, и пред ђаволима; да и нас никакво страдање за Њега, никаква смрт за Њега, не уплаши и не одвоји од Њега. О, дај нам свете силе и свете снаге да будемо Његови, само Његови у свима световима, у којима живи људска душа. Јер знамо, јер осећамо, свим срцем и свом душом знамо и осећамо, да је Он: вечна радост наша - Радост изнад свих радости; вечна истина наша - Истина изнад свих истина; вечна правда наша - Правда изнад свих правда; вечна љубав наша - Љубав изнад свих љубави; вечни живот наш - Живот изнад свих живота; вечно блаженство наше - Блаженство изнад свих блаженстава. За њега живети, за њега по хиљаду пута на дан умирати, - о! дај нам те радости, тог усхићења, тог умилења, христољубљени царе и христочежњиви Великому-чениче! Њега моли, Њега умоли да се и у нама твојим многогрешним потомцима, врши Његова света Божанска воља, сада и увек и у векове векова. Амин!
ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ

Ван мреже ВЛАДАН

  • Каплар
  • **
  • Поруке: 52
  • Пол: Мушкарац
  • ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ
Одг: Акатисти
« Одговор #32 послато: мај 08, 2009, 18:55:20 »
АКАТИСТ
СВЕТОМЕ И БОГОНОСНОМЕ
ОЦУ НАШЕМ
ВАСИЛИЈУ
Митрополиту Захумском и
Острошком Чудотворцу


Кондак 1.
Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије, похвалну песму ову приносимо Ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увек милосрдан за децу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз векове.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Икос 1.
Анђео у телу био си међу људима. Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у песмама:
Радуј се оче отаца преподобних, научио си многе вери правој;
Радуј се неуморни служитељу Еванђеља поуком и делом Твојим спасаваш нас од зла;
Радуј се чувару и учитељу православља;
Радуј се утешитељу у жалости овога века;
Радуј се исцелитељу болести сваке;
Радуј се пастиру заблуделих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота;
Радуј се хранитељу изгладнелих душа;
Радуј се просветитељу помрачених умова;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 2.
Виде Господ побожност Твоју од детињства часно однеговану и љубав чисту за Цркву Његову. Зато Те украси лепотом непролазном и дарова Ти дар чудотворства да лечиш и спасаваш људе од сваке болести душе и тела. И као свећњак који се никад не гаси посвети Те у архијерејско служење у оне тешке дане српскога рода, да се бринеш и онда и сада за свакога који се каје и пати и с Тобом слави Бога. Алилуја!

Икос 2.
Разум се људски уразумио утопљен у таму сумње и незнања. Чудесном силом, обдарен од Светог Духа, учио си и учиш свакога подвизима својим вери православној. Зато Те хвалимо, оче преблажени:
Радуј се богомудри, умудрио си нас лакоумне;
Радуј се наставниче, просветио си нас у тами неверја;
Радуј се трубо богогласна, јавио си нам велику радост;
Радуј се, јер дајеш радости оздрављења;
Радуј се, јер си укротио лукаве духове;
Радуј се на небу и на земљи прослављени;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 3.
Сила Вишњега прослави Те у испосници Острошке обитељи и као многоплодну маслину из које тече милост чудотворства дарова Те народу српском и васељени и свима који Ти вапију и моле и славе име Господње. Алилуја!

Икос 3.
Имаш светачку моћ Христовог исповедника, јер си победио трпљењем и љубављу сва демонска мучења и злобе. Венцем од наших суза и молитава величамо Те, оче милосрдни:
Радуј се угодниче Божји небеском славом овенчани;
Радуј се верни слуго Пресвете Тројице, за своју верност примио си награду с неба;
Радуј се обновитељу Цркве намучене, у себи самом саградио си храм Творцу;
Радуј се пустиножитељу прекрасни, подвизима Твојим процветала је пустиња острошка као љиљани неувели и миомирисни;
Радуј се победниче над нечистим силама, посрамио си насиље агарјанско смиреноумљем;
Радуј се Ти који царско име у своме носиш и милост Цара славе у труду и бдењу задобијаш;
Радуј се, сузама страдања свога измио си нашу слепоћу од греха;
Радуј се боговидче небеских тајни, дајеш нам утеху и помоћ;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 4.
Буру безбожних намера си утишао која је хтела Захумље од православне вере да отуђи, учио си народ свој да се не боји смрти него искушења и насладе греха, да постом и доброчинством живи и молитвом с Тобом велича Пресвету Тројицу, у три лица једнога Бога. Алилуја!

Икос 4.
Чули су сви надалеко за Твоју побожност од младости и за духовника светог у земљи Светога Саве. Зато су те демонске слуге прогониле страшним оружјем злобе своје. Ти си се борио мачем божанске речи и послужио Христу све до скончања:
Радуј се што си се у добром делу намучио;
Радуј се, јер си у искушењима веру сачувао;
Радуј се што си овај народ крстом заштитио од робовања туђинским замкама;
Радуј се, земљу си нашу духом својим освештао;
Радуј се, увек си био бранитељ незаштићених;
Радуј се, утешио си сваку истинску сузу;
Радуј се, исцелио си сваку рану душе и тела;
Радуј се пастиру добри и непосустали, просветио си Захумље, Црну гору и Приморје и остале крајеве земље српске;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 5.
Као од Бога дарована звезда засијао си са планине духовне и обасјао све оне који седе у сенци смртној и тами греха. Хвале Те сви који славе Творца. Алилуја!

Икос 5.
Видео си све неправде и насиља како подноси Твоје рођено племе и патио си с њиме као изгнаник. Зато си дошао у острошку испосницу и предао се молитви и бдењу. Трпио си много за добро свију и славио Бога чудима посведоченога:
Радуј се, до смрти служио си свето;
Радуј се, заблистао си у светлости вечној;
Радуј се задужбинару преславни, задужбина је Твоја у свакој обраћеној души;
Радуј се неисцрпни у доброчинству;
Радуј се, јер спасаваш све који Те моле;
Радуј се што помажеш и оне који Те заборављају;
Радуј се достигао си серафимску висину;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 6.
Проповедниче славни, оче свети, желео си мир у свету и својој души. Кроз толике невоље пошао си у Гору Атонску да би избегао огањ братске мржње. И кад си се вратио из далеке самоће у врлетне стране родне земље послушао си савете мудре патријарха српског књигољупца Пајсија. Као архипастир отишао си неустрашиво да спасаваш народ од пропасти агарјанске и да тако служиш Христу Спасу. Алилуја!

Икос 6.
Засјала је у Острогу светост живота Твојега, упознаше људи многа чудеса тамо и ослободише се болести и порока прославише Бога у светима својим и Теби захвалну песму принесоше:
Радуј се владико, у патњама славни, спасаваш нас јадне небеском силом;
Радуј се у хладноћи камена љутог трпио си много ради топлоте Божје;
Радуј се што збратимљујеш многе пред кивотом Твојих прослављених моштију;
Радуј се, апостолски труд си показао;
Радуј се, анђелске си се славе удостојио;
Радуј се, силом од Бога дарованом као Илија некад твориш чуда;
Радуј се у доброти пребогати и по упокојењу своме молиш се за нас;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 7.
Кад је дошло време да напустиш браћу, да из овог света пођеш у царско вечно, учио си пастире и монахе преподобне да чувају веру у народу своме. Твоју чисту душу носили су херувими у наручју Христу с песмом: Алилуја!

Икос 7.
Новога светитеља дарова нам Господ и по смрти Твоје прослављено тело, украшено силом лечења немоћи за свачије добро и спасење душе. Због тога Ти данас пева васељена:
Радуј се ковчеже најлепших дарова;
Радуј се изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем;
Радуј се, из Тебе се као уље излива милост у жижак нашега бића;
Радуј се, у себи подиже жртвеник љубави еванђелске;
Радуј се, угасио си злоћу бујицом молитава;
Радуј се, на камену вере православне засадио си лозу побожности наше;
Радуј се, наследио си бесмртност на небу;
Радуј се, милошћу Божјом савладао си трулеж гроба;
Радуј се, мошти су Твоје ризница лекова;
Радуј се, постао си садруг бестелесних бића;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 8.
Људи се диве великој тајни како се трулежно претвара у нераспадљиво и постаје извор оздрављења и мира. Мален је наш ум да то разуме, само у вери може да доживи како се сила Божија пројавила у Твоме напаћеном и сада светом телу. Целивамо Твоје целитељне мошти уз захвалност Богу. Алилуја!

Икос 8.
Сав освећен и обдарен с неба помажеш свима заступништвом својим, не заборави ни ове молитве и молбе нас који те с вером спомињемо и Твој празник песмом прослављамо:
Радуј се непоколебљиви стубе православља;
Радуј се учитељу доброте сваке;
Радуј се смирени и незлобиви оче;
Радуј се украсе испосника;
Радуј се спасиоче на путевима погибељи;
Радуј се молитвениче увек будни;
Радуј се заступниче искрени за све људе;
Радуј се даровао си нам велику радост;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

 
Кондак 9.
Сви анђелски чинови се радују Твојим подвизима и одласку на небо. Са бестелесним силама у непролазној слави остао си с нама посвећеним телом. У кратком земаљском веку бринуо си за сваку душу и њене муке. И по смрти, која не савлада мошти, Твоја помоћ тече пребогато. Благодарни Богу на оваквом дару наше су молитве пуне величања: Алилуја!

Икос 9.
Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцелења и утеху души:
Радуј се светитељу, чудотворче;
Радуј се лекару који све ране видаш;
Радуј се, узетима си вратио снагу;
Радуј се, хромима дао си да ходају;
Радуј се, занемелима одрешио си језик;
Радуј се, обневиделима оснажио си вид;
Радуј се, глувима си отворио уши;
Радуј се што бесомучне лечиш;
Радуј се, јер малоумне умудрујеш;
Радуј се, свима болеснима дајеш оздрављење;
Радуј се, свима тугу претвараш у радост;
Радуј се, верне утврђујеш у вери;
Радуј се, малодушне учинио си да се отрезне;
Радуј се, сви се Тобом хвалимо и радујемо;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 10.
Спасити све људе жели Христос Господ, зато Те показа њима прослављена и у чудима пребогата, да им благовестиш науку Његову и кроз покајање приведеш Богу, славећи Га. Алилуја!

Икос 10.
Стена и заштита си свима који притичу Теби, о преблажени. Ти имаш веру којом се горе преносе и љубав која превазилази језике анђела. Теби се радује Црква српска и с њом сви у васељени:
Радуј се што си апостолско предање очувао;
Радуј се, јер си пророчке таланте умножио;
Радуј се што си као мученик за истину страдао;
Радуј се, јер си као Јов подносио невоље;
Радуј се, ревношћу пламеном оснажен угледао си се на оце свете и учитеље;
Радуј се што си дело богоноснога владике Саве наставио усрдно, просвећујући земљу српску;
Радуј се огледало небеске славе;
Радуј се чистим срцем видео си Бога;
Радуј се најтоплија зрако Сунца правде;
Радуј се муњо која спаљујеш демонске мреже;
Радуј се огњу који сажижеш нечисте мисли;
Радуј се, као зора си заблистао у ноћи велике патње;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 11.
Песма је наша немоћна пред химном чудеса Твојих, њима сведочиш Бога сваком покољењу. Пред Тобом речи наше се губе и свака земаљска брига нестаје. У делима Твојим јавља се небо, у сабору светих певаш: Алилуја!

Икос 11.
Свећа светлости неугасиве био си на земљи и сада прослављеним телом. У сну Си јавио монаху преподобном велику радост којом нас обрадова Господ. Дођоше браћа обитељи острошке и целиваше мошти Твоје уз молитве:
Радуј се светитељу, оче Василије, бесмртни живот си наследио и посведочио га нама нераспадљивошћу;
Радуј се, Твојом славом се и ми спасавамо;
Радуј се, праву си нам веру показао;
Радуј се, развеселио си све праведне душе;
Радуј се, многе си из пропасти вратио у живот;
Радуј се, узвисио си се на висину блаженства;
Радуј се, јер си штитом уздржљивости поломио све стреле сатанске;
Радуј се што си постом и бдењем посрамио све лажне чари света;
Радуј се богоносни, у срцу си Господа носио;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 12.
Благодат примљену од Бога ниси задржао него умножио на земљи и разделио у доброчинства међу људе. Зато долазе Теби у невољама, с врелом молитвом у срцу своме, сви Твоји, из Твога стада и многи други који то нису. И сви су пред Тобом као једно у побожној жељи и чекању дара од Премилостивога у чудима Твојим. Алилуја!

Икос 12.
Певамо сви Твоме славном упокојењу, Теби храму Божјем и станишту Духа чудотворном, и умилно покајнички молимо Те и величамо:
Радуј се, оче богомудри и милосрдни;
Радуј се сасуде животворне воде;
Радуј се дијадемо Српске цркве;
Радуј се у смирењу и кротости предивни;
Радуј се, као смртан сачувао си себе за живот вечни;
Радуј се, душу чисту предао си Створитељу;
Радуј се, Господ Те удостојио највеће славе;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

 
Кондак 13.
Угодниче Божји, Василије чудотворче, прими милостиво ово мољење наше као покајну молитву и вапај да измолиш за све нас опроштај и спасење у Христа Господа. Алилуја!
Овај кондак се чита три пута.

Затим поново Икос 1. и Кондак 1.

Икос 1.
Анђео у телу био си међу људима. Чудесном силом Духа свезао си сва искушења. Зато Те славимо у песмама:
Радуј се оче отаца преподобних, научио си многе вери правој;
Радуј се неуморни служитељу Еванђеља поуком и делом Твојим спасаваш нас од зла;
Радуј се чувару и учитељу православља;
Радуј се утешитељу у жалости овога века;
Радуј се исцелитељу болести сваке;
Радуј се пастиру заблуделих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота;
Радуј се хранитељу изгладнелих душа;
Радуј се просветитељу помрачених умова;
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.

Кондак 1.
Богоносни архијереју Цркве српске, свети и чудотворни оче Василије, похвалну песму ову приносимо Ти од грешне и уплакане душе своје. И молимо Те у покајању буди и сада као и увек милосрдан за децу земље ове и заштити нас од сваке напасти да Те величамо кроз векове.
Радуј се Василије свети, похвало рода нашега.



 
МОЛИТВЕ
СВЕТОМ ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ

ПРВА
 
Свети Василије, велики угодниче Божји, помози свима па и мени. Велики бранитељу вере православне, одбрани и нас који твоју свету веру држимо, и с надеждом теби приступамо. Велики архијереју Божји, помоли се Богу Сведржитељу за све људе твоје, па на послетку и за мене недостојног и последњег. Тврдошки витеже и Острошки подвижниче, спасавај нас од беда видовних и невидовних. Запалила те је српска земља као вечну свећу пред престолом Бога живога, па нам сада осветли путеве и разагнај тугу. Молитвама и сузама загревао си хладну пештеру Острошку, па загреј сада Божјим духом и срца наша, да се спасемо и прославимо Бога свевишњега и тебе свеца Божјега. Са свих страна света притицали су ћивоту Твоме болни и невољни, и ти си им помагао: демоне одгонио, везе ђавоље раскидао, и здравље душевно и телесно људима даривао. Тако и сада помози, крштеним и некрштеним, као и увек, свима па и мени. Измиритељ си био завађене браће, измири и сада све завађене, збратими разбраћене, овесели тужне, укроти самовољне, исцели болне. Свети Василије Чудотворче и оче наш духовни, чуј и услиши чеда твоја духовна у Христу Исусу Господу нашем. Амин!

ДРУГА

Свети оче Василије, помоћниче силни и заштитниче милосрдни, чуј и сада молитве наше, сузе и уздахе. Као добри пастир који тражи залутале овце и за њих страда, окупи нас око кивота Твојега и научи чудотворним поукама Твојим да бисмо Ти благодарили и славили Оца небеског. Наше се душе грче у пороцима, али и плачу у покајању као заблудели син који је тражио оца да му опрости и као посрнула жена која је признавала грехе. Сагрешисмо много, сагрешисмо у знању и незнању, гордим мислима и себичним срцем, речима, делима и пропуштањем те не учинисмо многа доброчинства. Зато погледај на нас рањене и изобличене у неваљалству. Погледај и ублажи болове и патње душе и тела и даруј нам изгубљени мир, братску љубав и радост небеску. Молимо Те, позови све свете мученике, праведнике и преподобне и заједно с њима умоли Господа слављенога у Пресветој Тројици да нам подари опроштај грехова и спаси нас од адске пропасти. Тако покајани и поучени да бисмо могли Тебе величати и с Тобом славити беспочетног Оца са јединородним Сином и животворним Духом сада и свагда и у векове. Амин!

Молитвама Светог оца нашег Василија, новојављеног Чудотворца Острошког, нека Господ помилује и спасе све православне хришћане и све људе Своје. Амин!

 
ЖИТИЈЕ
СВЕТОГ ВАСИЛИЈА
ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА
29. април / 12. мај

Свети Василије Острошки је родом из Попова села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље. Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у 16. веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу светог Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

Епископ Николај






О АКАТИСТУ

Акатист је једна од најомиљенијих и најраспрострањенијих служби Православне цркве. У тој служби нема ни молитве ни искања, ни страха, ни молбе за помоћ, већ само чисто: ''Радуј се!''.
Акатист или несједален је служба радосно-похвалног карактера при којој се – како само њено име каже – не седи, која се служи и слуша стојећи и која се у Православној цркви коначно уобличила у првој четвртини седмог века.
Акатист се састоји од дванаест малих строфа – кондака и дванаест великих строфа – икоса посвећених Господу Исусу Христу, Мајци Божијој или Светитељима.
Особеност ове службе јесу такозвани херетизми или радосни поздрави ''Радуј се!'' који су упућени ономе коме је акатист посвећен
ХРИШЋАНСКА ЉУБАВ -ДАР ДУХА СВЕТОГ

Ван мреже филотеј

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 210
Одг: Акатисти
« Одговор #33 послато: децембар 11, 2009, 20:58:04 »
                        АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОМ СТЕФАНУ МИЛУТИНУ - КРАЉУ СРБСКОМ

                                       30. октобар / 12. новембар

Кондак 1.

Теби, изабраном неимару светих цркава и манастира Божијих, милосрдном добротвору убогим слугама Христовим и часном владару Србском, молитвени вапај узносимо, и благодатне помоћи од тебе тражимо, да се очистимо од свих грехова и избавимо од свакога зла, како би могли да ти кличемо: Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Икос 1.

Анђели Небески удивљени беше твојом љубављу према Господу Христу, свети краљу Милутине, и твојом широко отвореном десницом, која је на све стране сејала пропадљиво благо, из кога су ницали небројени храмови Божији и манастири, који кроз векове сведоче да је Србин више волео Христа него себе, знајући да је земаљско замалена царство, а Небеско увек и довека. Зато ти кличемо овакве похвале:Радуј се, милосрдни Анђеле у телу!Радуј се, неуморни неимару светих храмова Божијих!Радуј се, поносе Србскога рода!Радуј се, узданицо наша Небеска!Радуј се, похвало светих Немањића!Радуј се, јер си био дом Пресвете Тројице!Радуј се, јер си задобио скиптар Царства Небеског!Радуј се, јер си се Анђелима уподобио добротом!Радуј се, Богољубиви краљу Србски!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 2.

Иако си рођен од знаменитих родитеља, свети Милутине, ти беше васпитаван у страху Божијем и побожности, и твоја младалачка душа је као небо чедна и чиста, анђелски узносила песму Богу: Алилуја!

Икос 2.

Твој старији брат Драгутин устрашен због тога што је насилно отео престо вашем оцу Урошу, сазва сабор у Дежеву и предаде ти краљевску круну, свети Милутине. И ти, иако млад беше, спремно узе на себе велики терет управљања Србском државом, највише наде полажући на Господа, Кога си непрестано молио за помоћ и утеху. Зато прими од нас ове речи хвале:Радуј се, славни светитељу међу краљевима земаљским!Радуј се, јер си Божијим промислом сео на трон Србских краљева!Радуј се, јер си молитвама светих Немањића укрепљиван у руковођењу својим отечеством!Радуј се, јер си подражавао Господа Христа смерношћу, сматрајући се последњим слугом Божијим!Радуј се, јер си вечном животу непрестано тежио!Радуј се, јер је Господ на тебе изобилно излио благодат Своју!Радуј се, јер си из светог корена израстао!Радуј се, јер си у заповестима Господњим ходио!Радуј се, јер си се украсио милошћу и добротом!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 3.

У то време ђаво донесе латинску јерес и међу Православне Хришћане, јер византијски цар Михајло срамно склопи и потписа унију са јеретичким папом. Али ти, свети Милутине, храбро стајаше на челу Србскога народа, чувајући Веру Отаца, и по Србској земљи из правоверних срца непрестано брујаше анђелска песма: Алилуја!

Икос 3.

Иноверни цар Михајло тада покуша да силом наметне унију у Србској земљи, па чак и да покори и заузме твоју државу, али ти му се храбро супростави са Србском војском, свети Милутине. Господ благослови да твоји војници извојују неколико победа и да се Србска држава прошири према југу, тако да Скопље постаде твоја нова престоница. Зато ти кличемо:Радуј се, јер си храбро одбранио Православље од злосмрадне уније са папом!Радуј се, јер си сачувао Веру Отаца и чисту је предао нама у наслеђе!Радуј се, јер си као Исус Навин победнички војевао против непријатеља!Радуј се, јер је Бог благословио твоје отачаство због чистоте твоје вере!Радуј се, јер си царујући земаљским, задобио Небеско Царство!Радуј се, јер си у Богу пронашао ризницу врлина!Радуј се, јер си народ Србски од свакога зла чувао!Радуј се, храбри и часни Србски војсковођо! Радуј се, јер си скиптар царства Србског достојно носио!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!


Кондак 4.

Чувши за ове твоје војне успехе, свети Милутине, цар Михајло лично крену на тебе са великом војском, у којима беше Татара и Турака и других иноплеменика. Међутим, Господ не даде да се изврши његова зла намера, јер он изненада на путу умре, и ти видећи у томе Божију помоћ, запева: Алилуја!

Икос 4.
   
Међутим, један део византијске војске продужи напад на Србију, али чудом Божијим беху побеђени, јер се сви потопише у набујалом Дриму. А ти, свети Милутине, ободрен тиме, уз помоћ војске брата Драгутина крену још више ка југу дошавши до саме Свете Горе Атонске, и утврдивши своје нове границе, врати се у земљу где пребиваше у миру и благостању. Зато ти овако певамо: Радуј се, храбри Христов ратниче!Радуј се, Богонасађена младицо милосрђа!Радуј се, јер си мужевно сачувао Православну Веру!Радуј се, јер си као и Анђели, непрестано служио Богу! Радуј се, јер си на Небеса врлинама узлетео!Радуј се, јер си се показао пун благодати Божије!Радуј се, јер си удостојен светитељства у Царству Небеском!Радуј се, јер си отачаство твоје Богомудро ка Господу Христу водио!Радуј се, заштитниче немоћних и сиромашних! Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 5.

Тада бугарски кнез Шишман, љут због тога што си победио његове савезнике који беху са царем Михајлом, крену са војском на Србију. Дошавши чак до архиепископије у Пећи, хтеде да је запали, али већ прве ноћи његови војници видеше велики огњени стуб где силази са неба, из кога избијаху огњене луче и опаљиваху их. Они у страху побегоше, а осокољени Срби, са тобом на челу, свети Милутине, због тога чуда запеваше од радости: Алилуја!

Икос 5.

У великом бесу Шишманова војска повлачећи се запали манастир Жичу. Али ти их, свети Милутине, са Србском војском гоњаше све до самога Дунава. Сам кнез мољаше од тебе мир, што ти милостиво и прихвати, давши своју кћер Ану за његовог сина Михајла, желећи да успостављеним пријатељством осигураш мир у својој држави. Зато ти узносимо овакве похвале:Радуј се, јер си кроз многе туге и патње достигао у Царство Небеско!Радуј се, јер ти је Бог свесрдно помагао у борби са иноверним непријатељима!Радуј се, јер су и војске Небеске ратовале против непријатеља твојих!Радуј се, Небески изворе који благодат точи !Радуј се, јер иако богат беше, наследи Царство Небеско!Радуј се, топли молитвениче за безбројне греxе наше!Радуј се, јер добра дела твоја векове обасјавају!Радуј се, јер си у вечне житнице небројено духовно благо сабрао!Радуј се, јер си отечество твоје Небеским путем водио! Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 6.

Али твоје победе, свети Милутине, и твоја мудра политика изазваше бес великог татарског кана Ногаја, врховног господара свих бугарских крајева, и он подиже силну војску и пође на Србију. А ти паде на колена, и узнесе топле и усрдне молитве Богу и Пресветој Богородици, да помогне Србскоме народу, вапијући: Алилуја!

Икос 6.

Тада ти посла своје посланике да издејствују мир, али силни кнез татарски затражи од тебе, свети Милутине, као таоца твога сина Стефана, што ти са жалошћу и учини, да би сачувао душу народа свога и његову слободу. Али Господ учини да се он брзо врати теби, јер кнез Ногај погибе у борби. Захвалан Богу што ти је вратио сина, ти га постави за владаоца у Зетском приморју, давши му краљевско достојанство. Зато почуј од нас овакве речи хвале:Радуј се, Богом умудрени владару земље Србске!Радуј се, јер се ниси уздао у силу своје војске, него у свесилу Божију!Радуј се, јер си покајничким сузама брисао печат греха са своје душе!Радуј се, јер ти је Господ подарио освећен пород!Радуј се, јер си мислима непрестано у вечности пребивао!Радуј се, јер си због тога светлу вечност и наследио!Радуј се, јер си се Христовом љубављу вечно свезао!Радуј се, јер си Србско царство врлинама украсио!Радуј се, јер си Небо Земљи приближио!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!


Кондак 7.

Убрзо после тога ти, свети Милутине, ступи у законити брак са Симонидом, принцезом грчком, и од свога таста доби у мираз све до тада освојене јужне крајеве Србске државе. Тако завлада трајни мир између Срба и Грка, и у обема земљама народ радосно запева: Алилуја!
   
Икос 7.

Али ова женидба не би по вољи многима, а поче се постављати и питање твога наследника, свети Милутине. То све узнемири младога краљевића Стефана, те он подговорен од Србске властеле устаде на тебе, желећи да преузме краљевску власт и Србски престо. А ти тужан, крену пут Зете са војском да угушиш метеж који је настао. Млади Стефан ти се са синовском покорношћу предаде, и ти заблагодари Богу због тога. А ми ти благодаримо овако: Радуј се, јер си кроз многа владарска искушења сачувао своју душу!Радуј се, јер си са безбројним видљивим и невидљивим непријатељима за истину војевао!Радуј се, јер си био обитавалиште Духа Светога!Радуј се, јер си праведношћу као финик процветао!Радуј се, јер си се милостињом као кедар ливански украсио!Радуј се, јер си се љубављу и милосрђем као порфиром обукао!Радуј се, јер си се за грехе своје усрдно Богу молио!Радуј се, јер беше у вери Христовој непоколебљив!Радуј се, јер беше у духовној борби непобедив!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 8.

У почетку ти са Стефаном би у слози, али због интрига многих злурадника, ти се, свети Милутине, толико помете да си га затворио у замак код Скопља, и допустио да га тамо ослепе. Бивши касније послат у Цариград на заточење, Стефан чудом Божијим и помоћу светога Николаја би исцељен и враћен у Србију, и ти обрадован и срећан због тога заједно са њим запева: Алилуја!

Икос 8.

Због зависти ђавола и по слабости људској, ти си свети Милутине, једно време био и у неслози са братом Драгутином. Али после помирења са сином Стефаном, под утицајем твоје свете мајке Јелене и Богомудрог Данила, потоњег архиепискога Србског и светитеља, ти се измири и са Драгутином, и би с њим у љубави до краја земног живота. Мудро и Богоугодно си управљао Србском државом, као помазаник Божији. Зато ти узносимо овакве похвале:Радуј се, јер си се смирено измирио са братом својим Драгутином!Радуј се, јер си мудру и Богољубиву мајку имао!Радуј се, јер си слушао служитеље Божије, који су те на добро упућивали!Радуј се, јер си и после великих падова умео храбро да устанеш!Радуј се, свето чедо свете мајке Јелене!Радуј се, свети брате светог брата ти Драгутина!Радуј се, јер си се населио у дворе праведника!Радуј се, јер си Вишњом благодати осветио храм своје душе!Радуј се, јер си Божијом светлошћу таму греха из себе изгнао!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 9.

Иако си био господар на Земљи, свети Милутине, ти си знао да над тобом стоји Онај Који господари над свим, па си због тога и ти Њему приносио уздахе, молитве и сузе за своја сагрешења. Јер зли сатана је у теби видео страшног непријатеља, и желео је да те на све начине одвоји од Бога. А ти си, када би погрешио, смерно, као последњи слуга, падао на колена, и Свемогућем Богу молебно појао: Алилуја!

Икос 9.

Безбројна уста оних којима си помагао не би могла да искажу твоју доброту и милосрђе, свети краљу Милутине, и као што се не може избројати песак морски, тако се не могу избројати твоја дела милостиње сиромашнима и убогима. Јер ти си ноћу, тајно, обукавши се у стару и поцепану одећу, и узевши неколико слугу са собом, ишао по својој краљевини, и делио милостињу онима којима је била потребна. Зато те, милосрдни Анђеле у телу, овако величамо:Радуј се, јер си милосрђем врата рајска отворио!Радуј се, јер си имао нежно и болећиво срце ка сиромашнима!Радуј се, јер беше подобан милосрдном Самарјанину!Радуј се, јер земно богатство за ништа сматраше!Радуј се, јер си се уподобио купцу многоценог бисера!Радуј се, јер си осветио земљу Србску!Радуј се, нови Јосифе, јер си пшеницу гладнима изобилно делио!Радуј се, јер си кандило своје душе упалио огњем милостиње!Радуј се, јер си процветао врлинама као плодна маслина!
Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 10.

Ступајући на краљевски престо, ти си, свети Милутине, дао завет Богу да ћеш озидати онолико цркава колико година будеш владао Србском земљом. А пошто ти је Бог подарио да владаш четрдесет година, ти си завет одржао, и сазидао си четрдесет цркава Божијих, у којима се и данас, после толико векова, непрестано узносе молитве Богу, и анђелска песма: Алилуја!
   
Икос 10.

Ти си, свети краљу Милутине, сазидао најпре велики саборни храм у Хиландару, и Божански лепу цркву са болницом у Цариграду, па манастир светих Арханђела у Јерусалиму, и цркву свете Софије у Бугарској, и многе друге цркве и манастире ван отаџбине. А у земљи Србској ти сазида Богородицу Љевишку у Призрену, манастир Грачаницу, у Студеници цркву светима Јоакиму и Ани, па манастир Ариље, и манастире Витовницу, Грнчарицу и Моштаницу, и многе, многе друге храмове и манастире или сазида или обнови. На крају сагради и своју задужбину, манастир светог Стефана у Бањској. За све то саграђено, знано и незнано, ми ти захваљујемо овим речима: Радуј се, јер си болнице болнима подизао!Радуј се, јер си хлеб гладнима делио!Радуј се, јер и твој син Стефан Дечански би убројан међу светитеље Божије!Радуј се, јер је Господ сачувао твоје мошти целим и целебним!Радуј се, јер нема места ни краја где ниси цркву сазидао!Радуј се, јер си светом Стефану Првомученику цркву на Синају подигао!Радуј се, јер си на месту где је Господ Христос пострадао храм украсио!Радуј се, јер си Небеским Силама манастир основао!Радуј се, јер си у Цариграду болницу болнима подигао!Радуј се, јер си гладне у Цариграду хлебом хранио!Радуј се, јер си у Солуну Пресветој Тројици храм подигао!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 11.

Као што си мудро и са љубављу водио државу, свети Милутине, ти си са љубављу помагао у вођењу Србске Цркве, оснивајући нове епархије по свој Србској земљи. А због оданости Вери Православној, зле папе те називаху због тога шизматиком, па чак и војску на тебе покреташе, али Господ Христос Кога си неизмерно љубио, ти је помогао да их у рату победиш, због чега си захвално појао: Алилуја!

Икос 11.

А када сит живота дође до старости своје, твоје тело, свети Милутине, задеси љута болест. Павши у постељу и видевши да ти смрт долази, опрости се са свима, заблагодари Богу на свему, и предаде своју племениту душу Анђелима да је Господу понесу. А твоје часно тело би сахрањено у гроб који си сам себи припремио, у храм светог Архиђакона Стефана у манастиру Бањској, где те опојаше многи епископи и свештеници. Силни народ заплака за тобом, добротвором својим, молећи Господа да се смилује на твоју милостиву душу, говорећи ти овако: Радуј се, владару наш најмилостивији!Радуј се, јер си апостолском ревношћу чувао Христово учење!Радуј се, од Бога нам даровани молитвениче за грехе наше!Радуј се, јер твоје срце беше бездан љубави!Радуј се, јер са светим царевима Цару Христу предстојиш!Радуј се, јер си имао Давидову кротост!Радуј се, јер си имао Соломонову мудрост!Радуј се, јер си имао побожност као свети цар Константин!Радуј се, јер си пресветлу лавру првомученику Стефану у Бањској подигао!Радуј се, јер са Ангелима ликујеш око престола Господњег!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 12.

Две и по године по твоме престављењу, свети Милутине, јавише се на твоме гробу чудна знамења и виђења, и када после свеноћног бденија извадише твоје тело из гроба, нађоше га потпуно целим, па га ставише у украшен ковчег и положише у сам храм Бањски, пред икону Господа Исуса Христа, где свакодневно долазише народ да ти се поклони, појући: Алилуја!

Икос 12.

Иако касније твоје свете мошти, свети краљу Милутине, бише однешене услед турске најезде у Бугарску, у град Софију, и ти већ вековома пребиваш као странац у туђој земљи, ми чврсто верујемо да си ти у својим молитвама ка Господу увек са нама, и да непрестано лијеш сузе за свој грешни и страдални народ Србски, не би ли се на пут Божији повратио. Захвални Богу за твоје молитвено заступништво у Царству Небеском, ми ти плетемо венац љубави од ових речи: Радуј се, јер те и Бугарски благоверни народ достојно молитвено поштује!Радуј се, јер нам многе твоје иконе по задужбинама твојим благодат точе!Радуј се, јер си Божијим мирисом омирисао народ Србски!Радуј се, јер си о небројеним монашким обитељима родитељски бринуо!Радуј се, Србске Цркве утврђење и заштито!Радуј се, трпезо дарова Небеских!Радуј се, смерни и верни поштоваоче Мајке Божије!Радуј се, јер твоје свете мошти вечношћу миришу!Радуј се, Небески заштитниче манастира светог Стефана у Бањској!Радуј се, свети краљу Милутине, велики градитељу Неба на Земљи!

Кондак 13.

О, свети краљу Милутине, светих Божијих цркава задужбинару и топли молитвениче наш пред Господом, прими са љубављу ове наше молитвене речи, и пренеси их пред престо Пресвете Тројице, да се смилује на нас, и опрости нам сва сагрешења вољна и невољна, и утврди нас у истини и правди, како би до краја живота поживели Богоугодно, и чистим срцем непрестано певали: Алилуја!

(Овај кондак три пута, па опет: икос 1. и кондак. 1, па онда молитва, на крају.)

Молитва

О, свети краљу Милутине, светли изданче светородне лозе Немањића, светост си наследио, јер мајка ти Јелена беше света, светост си подвигом и сам постигао,  а светост си и породио, јер ти син Стефан постаде свет, и заиста међу светима почиваш. Ти беше Србски краљ који је највише умножио од Бога добијене таланте, јер си највише Богу и вратио кроз неисказану милостињу по свим православним крајевима, и кроз подизање цркава и манастира у најсветијим хришћанским местима и земљама. Господ је рекао: Милостиње хоћу, а не жртве – и ти си Га послушао. Јер твоје срце беше као бескрајни океан испуњено добротом и милосрђем према свима и према свему. Колико си гладних уста нахранио, колико си болних излечио, колико си немоћних укрепио, колико си тужних утешио. А колико си тек душа обрадовао кроз прохујале векове, које су у црквама, твојом руком подигнутим, Бога доживеле, Небо осетиле, грехе очистиле. И које ће до будућег Века кроз њих Богу долазити.
О, свети Милутине, а да ли смо ми, деца са краја времена, потомци твоји, довољно захвални Богу и теби, за сва дела твоја, за све молитве твоје, за све помоћи твоје?
Јер и ти беше као Твој Господ, Који није имао где главу да склони, и ти не нађе места међу својима, већ те боље други примише, па зато твоје мошти још у туђини пребивају. О, да ли се љутиш на нас због тога? О, да ли нам није добро због тога? Да ли нам због тога пале цркве и манастире по светој Косовској земљи и убијају нас на њој? Да ли смо ми, Срби твоји, попут худих Јевреја, који све своје пророке побише, да ли и ми своје најбоље не требамо, а туђе зло прихватамо са радошћу? Опрости нам због тога, свети краљу Милутине. Опрости и помози да дођемо себи, и цео народ Србски, и свако од нас лично. Јер свако од нас, и сви заједно, смо слични блудном сину, који још није дошао себи. Још смо у даљњој земљи, далеко, далеко од Оца Небеског, Који сузе рони, и чека да се вратимо у Његов загрљај.
О, свети краљу Милутине, клекни пред Господа, ако смо достојни тога, и са сузама Га моли да се пронађемо, да васкрснемо из мртвих, јер крај је тако близу, и време је на измаку. Нека се и на нама покаже чудо Божије, као на покајаном разбојнику, који је свим бићем осетио Бога у умирућем Христу, и из дна душе завапио: Сети ме се Господе када дођеш у Царство Твоје. Нека се и ми као и он преумимо, замрзимо наш прошли грешни живот, и пођемо путем спасења, са дубоком и искреном надом да ћемо и ми чути речи Христове: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са Мном у Рају! О, када би се тога удостојили, твојим светим молитвама, свети краљу Милутине, Небо би одјекивало од наше хвале Свемилостивом Богу, Који у Оцу и Сину и Светоме Духу вечно пребива. Амин.

Ван мреже Четникиња

  • Уредник
  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1769
  • Пол: Жена
  • Идем путем прадедова, одрећи се вере нећу...
    • Православна Србија
Одг: Акатисти
« Одговор #34 послато: јануар 22, 2011, 13:37:45 »
АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОЈ МАТЕРИ НАШОЈ МАРИЈИ ЕГИПЋАНКИ



Кондак 1.

"Онај који се не каје за своје грехе неће ући у царство небеско", благовести Еванђеље! А ми, пак, бојећи се пакла и страшног суда, прибегавамо теби, преподобна мати Маријо Египћанко, узвишени узоре покајања, китећи хвалоспев и поштујући те као бранитељку "од похоте тјелесне, и похоте очију и надмености живљења" и крепку помоћницу у служењу бољим стварима.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!

Икос 1.

Ти си, преподобна, жртва која ослобађа, срце анђеоске послушности, лишавање које оздрављује и блиставо излечење од природне себичности, природних порива и од природног разума; покајана блуднице - прекрасна Маријо Египћанко; молим те, прени ме из мрачнина мог живљења пуног похотне љаге! О, покајана, као што си се ти пренула када си угледала часну икону Богомајке у храму Богородице у Јерусалиму, уведи и мене у пресветли час богопознања. Моли се, растрашћена, да и ја постанем неустрашиви војник (војникиња) Христов и искрени покајник. Моли се да приступим Господу са тихим јецајима свог окамењеног срца и да тобом испросим:
Умоли Христа, јер као смарагдна круна красиш рајска насеља, да ме украси еванђељским врлинама.
Умоли Христа, цвете који миришеш духовним миомиром, да ме кроз покајање прожме својом богочовечношћу.
Умоли Христа, Богородичина голубице која благовестиш љубав Божију, да усади у срце моје своју свеоздрављујућу љубав.
Умоли Христа, јер си снагом уздржљивости и одрицања потчинила своју плот, еда би и ја постом, молитвом и милостињом задобио смирење.
Умоли Христа, јер си савршеним служењем Богу мир у души својој стекла, да утеши и одбрани душу моју Духом својим Светим.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 2.

Преосвећена Пресветом Богородицом, просвети и нас, преподобна Маријо, највећа међу подвижницама и најкрепкија међу посницама и пружи руку избављења и мени који све дубље тонем у блато погубних страсти: жудње за уживањима, жеље за поседовањем и воље за моћи и независности, те се тако усамљујем и браним од браће. О, преподобна, похитај и ослободи ме од тешких окова сагрешења мојих, гасећи жеравице похоте. Похитај брзо, јер не знам за себе богочежњивог. Не допусти да ме духовни враг одвуче у пропаст помоћу нечистих помисли, некорисних сећања и рђавих жеља, већ нас Христом побуди на покајање да бисмо и ми са бестелесним хоровима клицали: Алилуја!

Икос 2.

Када је по промислу Божјем било потребно да се објави твој богоугодни живот, преподобна Маријо, велики слуга Божији авва Зосима се стаде смућивати, помишљајући да нема већег подвижника од њега. Добивши наређење од анђела да изађе из свог манастира у Палестини и потражи блажену Марију, он отиде у пустињу, и нашавши те, сазнаде чудесно житије твоје којим си бродила ка спасењу. Стога проуми и нас да се молимо:
Уразуми нас неразумне, блажена Маријо, молећи од Бога благодатне силе, да бисмо имали душекорисне жеље и еванђељско расуђивање.
Опамети нас распамећене, блажена Маријо, Истином која разоткрива лаж, и остаје у срцу и телу као храму Духа Светога.
Исцели нас раслабљене, блажена Маријо, вером у Свету Тројицу, учећи нас да хвалимо Бога умом, духом и душом, да Га прослављамо у телу своме.
Озари нас помрачене, блажена Маријо, светлошћу Христове љубави, учећи нас како да волимо Бога и једни друге, жртвујући се!
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!


Кондак 3.

Потоцима суза душу своју очистила си и лепотом Христовом лице своје украсила, преподобна Маријо Египћанко, јер се Богочовек уобличио у теби, па је зато авва Зосима рекао: "Желео бих, ако је могуће, да идем за тобом и гледам твоје часно лице", а Еванђеље вели: "Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомолитељи клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају." О, моли се, душепазитељко наша Маријо, да нас Бог сачува у благодати духовној која храни неоскврњену природу нашу. Алилуја!
 
Икос 3.

Зачуђен, авва Зосима питаше се како си могла опстати у пустињи без хране и пића четрдесет седам година и задиви се добивши одговор: "Ја се храним и покривам Речју Божјом која држи све и сва." Показала си, мужествена Маријо, како се ваља храбро борити против нечастивог: постом, покајничком молитвом и несебичном милостињом. О, преподобна мати, имај самолитвености и према мени, најгорем од распусних, и помози да се очистим од губе и љаге мојих нечистих страсти. Почуј глас мој и Христом и Богородицом ме помилуј:
 
О, мајко духовних мајки, преподобна Маријо, геенски огањ ме жеже све јаче; авај, помози.
О, мајко духовних мајки, преподобна Маријо, лежим раслабљен; исцели ме узетог и укрепи.
О, мајко духовних мајки, преподобна Маријо, придржи ме Христовим рукама, јер се батргам и спотичем. Умоли Христа Бога са Богородицом да спасе душу моју.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 4.

"Бог беше Логос", рече Богослов! Почујмо, дакле, Бога Логоса и научимо се Смислу као што се научила преподобна Марија Египћанка која је, мада неука и некњижевна, знала Свето Писмо и Свето Предање. Алилуја!
 
Икос 4.

Одгониш од мене непријатеље и сажижеш их као сламу, дарујући ми мир и благослов, а ја, неблагодаран, чамим у својој грехољубивости. Дај ми, о преподобна, да чврсто обећам да нећу очајавати о милосрђе Божје, угледајући се на трпљење Господа нашег Исуса Христа и твоје, и да нећу престати да подражавам твој живот по коме ваља приступати светој исповести и покајању и светом причешћу; зато те опет и опет молим:
 
О, Маријо, трнови венче и крвави зноје Господњи, моли се за мене грешног.
О, Маријо, бели љиљане покајања, моли се за мене грешног.
О, Осано и сјају Пресјајнога, моли се за мене грешног.
О, сребрнаста маслино Божјег мира, моли се за мене грешног.
О, мати и учитељице достојног причешћивања, моли се за мене грешног.
О, саваскреснице Христова, васкресни ме умрлог у гресима.
О, велика молитвенице, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 5.

Тешко мени, о тешко мени који примам благодат на благодат Божју, а не умем ни једну да сачувам, но ти мене - окрутну звер, научи да таланте сачувам и умножим говорећи Богу: Алилуја!
 
Икос 5.

Испунивши заповести Господње и искупивши се подвигом, преподобна Марија постаде и сутон Голготе и врата раскриљена и камен дигнут са Гроба, која показује пут мени бродоломнику у греховној тами и бурама превеликих искушења. Уклонимо се зато од сваке безутешне жалости и фарисејског посипања пепелом, и као авва Зосима прославимо Бога овако:
 
Благословен Бог који нам показује пут Маријом која светли у тами.
Благословен Бог који слуша молитве оних који Га се боје, посредовањем Марије светлозарне.
Благословен Бог који нас облачи у светлост, молитвама Марије лучезарне.
Благословен Бог који нам помаже и штити нас Њиме просијаном Маријом Египћанком.
Благословен Бог који нас теши обећањем будућих добара у царству своме. О, васкресна песмо, светлоносна Маријо, процветали изворе и усклику Васкреслом Господу.
Благословен Бог који ми даје срце од меса које тражи своју једину Љубав, твојим молитвама Маријо - Христова кошуто.
Благословен Бог, Маријо - рано праскозорје Магдалинино. Отварам љиљане душе своје Васкреслом Господу и позивам све дивоте природе да те прославе, јер си ти сама достојно прослављење Христа Бога нашега.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 6.

Сада када смо животом у покајању наслутили и окусили васкресење, осокољени њиме стексомо тобом, преподобна мати, већу љубав према Христу Богу, те дивљењу нашем нема конца, јер нас Господ саваскресује у теби док кличући певамо: Алилуја!
 
Икос 6.

Радуј се, Маријо, сестро сваког састрадања, звездо моје сигурне наде на спасење; ти ми сипаш миомирне латице духовног укрепљења, пролазиш мојом стазом и позиваш јунаке у љубави и вери и узимаш нашу горчину као своју. Показао те је Господ, бели крине пустиње, и након представљења твога, као предрагоцен сасуд Духа Светог: и када те је авва Зосима пронашао како лежиш крај потока са прекрштеним рукама на грудима, а огромни лав дошао и по наређењу свештениковом ископао гробницу за тебе, Бог прослави твоје свете мошти мироточењем. О, радуј се, Маријо и као што си удостојила преподобног Зосиму, удостој и мене да твоје свете ноге сузама умивам и да их побожно целивам. И као што је равноапостолна Марија Магдалина измолила од Господа опроштај својих грехова, косом отирући сузе са Његових пречистих ногу, тако и ми желимо да преко тебе стекнемо велику милост од Бога, молећи се:

О, милосрдна Маријо, моли Бога да прими наше покајање, имајући нас у себи и себе у нама.
О, милосрдна Маријо, моли Бога да примимо божанске врлине да бисмо родили плодове достојне покајања.
О, милосрдна Маријо, моли Бога да се животоворна стваралачка сила Његова улије у наше душе и васкресне их у живот вечни.
О велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 7.

Блаженом кончином својом, Божја угоднице, велика покајнице, крунисала си своје равноанђелско служење на земљи и прешла у вечна обитачишта, где са Богородицом, светим анђелима и арханђелима и свима светима Творцу нашем непрестано појеш: Алилуја!
 
Икос 7.

Заиста си диван узор и силна избавитељица изгубљених оваца Христових, о небеска песникињо и богослове покајања, мати Маријо; ти нас подижеш пале и бодриш малаксале. Одушевљено Божје пропламсало врело, духовна кћери пустиње чиста као блистава роса, дај и нама искру твог заноса Христом, да те анђелски поздрављамо:

Радуј се, свете православне вере исповеднице.
Радуј се, свете љубави родитељице.
Радуј се, свете послушности смиренице.
Радуј се, свете тајне покајања благовеснице.
Радуј се, светог причешћа дарохранилнице.
Радуј се, Пресвете Богородице ученице.
Радуј се, Часног Крста усхићенице.
Радуј се, Васкреслог Господа саваскреснице.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 8.
 
Радујмо се, браћо и сестре, свети покајници, јер се приближило избављење наше. Подигнимо главе и угледајмо премилог нам и најслађег Господа, како умољен од бестелесних сила, Богородице и преподобне Марије Египћанке, свима удељује опроштај грехова и благосиља, те од свих слуша: Алилуја!
 
Икос 8.
 
Крсним знамењем си Јордан закрстила и прешла преко свете реке као по сувом, када си удостојена да се причестиш светим тајнама Христовим. И ми, сараспети Христу Његовим Крстом, не умиремо за себе, већ ради свих, и тебе молимо:
 
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да се одважим на оно што си се ти одважила.
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да говорим оно што си ти говорила.
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да се одважим да мислим оно што си ти мислила.
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да молим за оно што си ти молила.
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да се усудим веровати кад сви сумњају.
О, благословена Маријо, Часним Крстом Господњим дај да тамо где је тама просија светлост Христова.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 9.
 
О, свето тајанство Христове љубави, Маријо у којој је Бог постао човек, охристовљена! О, жива Голгото - дивно миришу твоја добровољна страдања! О, живи гробе Господњи, златни студенче живе воде, Господ уста и тебе прими, Јагње бело с лавом раздраганим! О, Египћанко која си познала Христа и добила опроштај свих дугова: Алилуја!
 
 
Икос 10.
 
Доброта твоја нас је подстакла да без престанка прослављамо име Божје и благодаримо овако:
Благодаримо Богу, јер на подвиг поста, молитве и милостиње све верне одушевљаваш.
Благодаримо Богу, јер савршеном љубављу на христочежњивост подстичеш.
Благодаримо Богу, јер божанском храном гладне душе храниш.
Благодаримо Богу, јер од неприличног страдања хришћане чуваш.
Благодаримо Богу, јер нас од страшног непријатеља брзо избављаш.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 11.
 
Обећање које си дала Богородици одржала си монахујући и бивајући у Љубави, Слободи и у Смислу, даноноћно живећи своје крштење, и сурово подвизавала си се, пред Пресветом Богомајком у пустињи пребивајући, да би вечно у царству небеском појала: Алилуја!
 
Икос 11.
 
"Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомолитељи клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају", вели Господ! А од тебе, кошуто Христова, научисмо да се не треба бојати мрзитеља Истине. Стога помози нам да научимо како треба чувати душу од човекоубице, греха. И схватимо, удивљени, да смо иако врло грешни и недостојни, ипак драгоцени миомир Богу Сведржитељу, па ти за то са великим усхићењем кличемо:
 
Радуј се, преваспитачице заблуделих девојака и момака.
Радуј се, потпоро изнемоглих блудника.
Радуј се, подршко богобојажљивих преступника.
Радуј се, милостињско цветање богатих посника.
Радуј се, радовање монахујућих у пустињи, манастиру или прогонству.
Радуј се, благодатно одушевљење државоуправитеља.
Радуј се, велико надахнуће искрених покајника!
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 12.
 
Велику моћ у немоћи си задобила, лебдећи у ваздуху као анђео на молитви; моли се са свима светима за све хришћане и васцео свет и просветли све Христовом љубављу са небеских висина. Ми, пак, у малом подражавајући подвиг твој, кличемо Богу: Алилуја!
 
Икос 12.
 
Пошто си нас утешила и осоколила за нове подвиге као своју духовну децу, Христу и теби од свег срца кличемо:
 
Здраво, монашко срце које тихорадосно поји божанском чистотом.
Здраво, велики Христов изворе који точиш живу воду просветљења.
Здраво, јутарња росо и горски кристалу који окрепљујеш наше душе.
Здраво, преслатко рајско грожђе које отклањаш горчину чамотиње.
Здраво, вечна књиго из које се учимо спасењу.
Здраво, пресветла морска звездо која одгониш страхове.
Здраво, блистави анђеле са којим летимо у рај вечне сладости.
О, велика молитвенице наша, преподобна мајко Маријо, моли Бога за нас!
 
 
Кондак 13.
 
О, преподобна мати Маријо, дај нам, по вери нашој, неупоредиво више него што смо заслужили, а не дај нам по делима нашим, јер никаквих добрих дела немамо. Принеси мољење наше Господу и удостој нас Његове посете, одгонећи очајање о Божје милосрђе, а доносећи мир и благослов. И дај нам да надиђемо живот у греху и да стекнемо заувек духовну девственост: Господе, венчај нас чистотом, мудрошћу и стидом! Алилуја!
 

Онда опет Икос 1. и Кондак 1.
 
 
Молитва преподобној Марији Египћанки
 
О, преподобна мати Маријо Египћанко, ти се се до надчовечанских одрицања четрдесет седам година у пустињи подвизавала и до духовног васкрсења постом своју плот умртвила, да би трпећи привремено муке Христа ради, избегла вечне. Будући да имаш смелост пред Богом, моли да нас избави од сваке нечистоте блудног завођења, блудног радовања, сладострашћа, греховног пијанства, и све прљаве и похотне помисли да одагна из срца сваког хришћанског. И да нам у срцу увек гори огањ истинске љубави уместо похоте, нечистих жеља и блудних маштања. И када видимо наочита лица и лепа тела, да не мислимо о похотама, већ о Богу који је Творац све лепоте и који сам јесте Лепота. И да се такође дивимо преображеној и унутарњој красоти, јер је сваки човек икона Божја, зато што је створен по обличју Божјем. О, преподобна Маријо, дај нам благодат да разумемо да Господ створи ту дивоту, да бисмо се непорочно наслађивали њоме и да тако уздржањем прославимо Бога који је и сам неописивно леп, те да не бисмо лепоту скрнавили замрачујући свој ум и прљајући душу своју.
 
Преподобна и славна Маријо Египћанко, буди увек уз нас и сачувај нас од свег зла у свету: од скрнављења, прељубе, блуда, блудних настраности, опојних твари, мекопутности, помодности, демонске музике, пијанства, идолопоклонства, раскалашности, побачаја, чедоморства, насиља, злостављања ближњих и даљних и од свега што нас прља и духовно убија.
 
Господ наш нека нас сачува и нека нас помилује молитвама Пресвете Богородице, светих анђела и арханђела и преподобне Марије Египћанке и свих светих. Амин.



Материнство, гајење и
васпитавање деце и
служење породици је
женски подвиг служења
Светој Тројици.

Ван мреже Четникиња

  • Уредник
  • Генерал
  • *****
  • Поруке: 1769
  • Пол: Жена
  • Идем путем прадедова, одрећи се вере нећу...
    • Православна Србија
Одг: Акатисти
« Одговор #35 послато: јануар 22, 2011, 14:02:27 »
АКАТИСТ СВЕТОМ ЈОВАНУ ЗЛАТОУСТУ




Кондак 1.

Неустрашиви вођо Цркве Христове, златоречиви учитељу Јоване! Од младости украсивши себе врлинама, ти се истински потруди, и за име Христово гоњење претрпе, и у изгнанству живот оконча; зато си на небу двоструко прослављен, мудри устројитељу поретка црквеног. Тога ради ми те с умиљењем славимо, кличући: Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!

Икос 1.

Ангелски лик носећи, ти поживе у телу као бестелесан, светитељу оче Јоване Златоусте; јер узимајући на себе многе трудове ради спасења браће, ти добрим делима прослави Оца небеског. Стога ти говоримо:

Радуј се, украсе Цркве православне!
Радуј се, знаменитих родитеља чедо благословено!
Радуј се, још у детињству од мајке твоје љубављу према речи Божјој запојени!
Радуј се, јер од младости ти разум свој Христу потчини!
Радуј се, јер си свесрдно Богу служио!
Радуј се, учитељу васељене!
Радуј се, хришћана свих времена наставниче у молитвама!
Радуј се, монашког живота у Цариграду обновитељу!
Радуј се, Гота и Скита просветитељу!
Радуј се, Богом укрепљени правде ревнитељу!
Радуј се, јер си ушао у радост Господа свога!
Радуј се, усрдни наш заступниче!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 2.

Видећи чист живот родитеља твојих Секунда и Антусе, Господу Христу би угодно да их прослави, зато им као утеху дарова тебе, свети оче Јоване; да би верни, спомињући врлине твоје, величали праведни пар који тебе роди, и угледајући се на њега певали Богу: Алилуја!

Икос 2.

Разум обогативши учењем, а срцем измалена васпитан у побожности, ти си, Јоване, био радост и утеха мајци својој када она би лишена свога супруга и кћери. Тога ради ми ти приносимо овакве похвале:

Радуј се, дечацима звездо добродушности!
Радуј се, Ангела хранитеља радовање!
Радуј се, јер га никада ниси ожалостио!
Радуј се, љубимче ближњих!
Радуј се, јер напредан у учењу ти задиви мудраце овог света!
Радуј се, јер ти још као ђак посрами и уразуми Антимија богохулника!
Радуј се, јер ти по судовима виде горке сузе угњетаваних!
Радуј се, јер се уклони од оних који чине безакоње!
Радуј се, јер си тражио пут спасоносне незлобивости!
Радуј се, јер си се по престављењу матере своје у пустињу повукао!
Радуј се, јер си се у пустињи усрдно молио Богу за преминуле родитеље!
Радуј се, јер родитељи твоји данас, радујући се са Владичицом и Светима, величају се и славе од земнородних!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 3.

Силу, да речју и делом служиш Христу, ти свети оче Јоване, као имењак светог Претече, стече у пустињи. Јер тамо, постом умртвивши страсти телесне, ти душу своју окрили молитвом, и као војник ти се обуче у свеоружје Божије против кнеза који влада у ваздуху, с надом певајући Богу крепкоме: Алилуја!

Икос 3.

Имајући кострет и појас од коже око себе, подражаваоче Крститеља Христова, ти си се, свети оче Јоване, биљем хранио у пустињи, из које си изашао као јунак пун силе. Зато ти кличемо:

Радуј се, јер си уздржљивошћу ти уподобио себе пророку Илији!
Радуј се, сиромаштва Христовог подражаваоче!
Радуј се, јер целомудријем ти укрепи немоћ тела!
Радуј се, јер богоразмишљањем ти одагна мрзовољу!
Радуј се, јер имајући на уму свезнање Божије, ти сачува срце своје непорочним!
Радуј се, јер замке демонске ти посрами бдењем!
Радуј се, јер ти сам победи искушења, па затим и друге научи томе!
Радуј се, мудри укрепитељу оних што се у духовном делању подвизавају!
Радуј се, јер пријатеља свога Теодора ти одврати од пада у грех!
Радуј се, јер пријатеља свог епископа Василија ти учврсти у служењу!
Радуј се, показивачу тихог пристаништа прогнанима од света!
Радуј се, монашког живота заштитниче!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 4.

Настанивши се сам у пећини, ти победи нову буру искушења, свети оче Јоване. А када због болести напусти пустињу и дође у Антиохију, ти би од светог Мелетија постављен за ђакона и са ревношћу се посвети старању око сиротиње. Видећи то, верни радосно певаху Богу: Алилуја!

Икос 4.

Чувши од верних похвалне речи о теби, свети оче Јоване, свети Флавијан по заслузи низведе на тебе благодати свештенства. Томе се Антиохијани радоваху, и праведно ценећи твоје трудове, овако те величају:

Радуј се, јер ти одбаци свако старање о себи!
Радуј се, заклоне убогих!
Радуј се, топло прибежиште сиротана!
Радуј се, утишаваоче невоља!
Радуј се, туговаоче због људских незнања!
Радуј се, слаткогласни славитељу девственог живљења!
Радуј се, јер ти просвети многе Јевреје!
Радуј се, јер си учењем истине поучавао оне што ишту спасење!
Радуј се, јер животом својим ти не посрами то учење!
Радуј се, побожности светилниче!
Радуј се, душом једнаки са апостолима!
Радуј се, јер ти с правом би поверено пастирско старање о душама!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 5.

Чувајући искупљење богопроливеном крвљу од вечне смрти, ти си, свети оче Јоване, примивши свештенички чин, дело благовесника богомудро обављао, изобличавајући, претећи, молећи са сваким трпљењем и учењем, и певајући Богу: Алилуја!

Икос 5.

Видећи беспоредак у граду, и тугујући због тога, ти не даде себи одмора, свети оче Јоване; неверне поучавајући благовешћењем, а верне освећујући тајнама црквеним и учећи тајанствима вере, ти по заслузи стече име –Златоуст– , чувши од свих ово :

Радуј се, пастиру добри!
Радуј се, јер си цркви Христовој много деце родио светим крштењем!
Радуј се, јер си тој деци помазањем мира даровао печат дара Духа Светог!
Радуј се, умилни предстојатељу пресвете трпезе!
Радуј се, јер си храном бесмртности хранио децу своју!
Радуј се, очиститељу срца покајањем!
Радуј се, венчаоче бракова у Господу!
Радуј се, исцелитељу помоћу помазивања јелејем!
Радуј се, богомудри тумачу речи Божије!
Радуј се, моћни изобличитељу јереси!
Радуј се, дубоки студенче истинитог богословља!
Радуј се, јер си задобио срца пастве, испуњена љубављу према теби!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 6.

Као проповедник покајања ти се нарочито показа, свети оче Златоусте, када Антиохијани, оборивши царев кип, падоше под царев гнев. Но тешећи их милосрђем Божјим, ти си их све проповедима својим привлачио к поправци живота, да би чистим срцем певали Богу: Алилуја!

Икос 6.

Радошћу засија Антиохија, када под утицајем проповеди твојих, олакшавши безакоња своја, доби опроштај од цара. Али је убрзо покри туга због растанка с тобом; јер ти, свети оче Златоусте, би позван за архиепископа Цариграда. Стога ти кличемо:

Радуј се, јер си као Исаија невољама отачаственог града патио!
Радуј се, јер си као Јеремија неваљалство људско оплакао!
Радуј се, јер си као Језекиљ безаконике к обраћењу призивао!
Радуј се, муњо која си гордост збацила!
Радуј се, громе који си безаконо живеће уплашио!
Радуј се, користољубља изобличитељу!
Радуј се, јер си пропаст сујете открио!
Радуј се, стидног многобожја јелинског посрамитељу!
Радуј се, смућених срца умиритељу!
Радуј се, епископу Флавијану, старцу праведноме помоћниче!
Радуј се, јер си са пустињацима привео на милост царске доглавнике!
Радуј се, јер си раван Јони који је спасао Ниневију!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 7.

Хотећи да Цркву Цариградску, као невесту Христову, достојно украсиш, ти си све, свети оче Златоусте, дивно уредио. Свеноћним бдењима ти си одвратио верне од аријанских зборишта и мудро си устројио чин Божанствене литургије, да ми, прожети миомирисним миром молитве, због тебе певамо Богу: Алилуја!

Икос 7.

Ново знамење милости Божије би због тебе, светитељу: јер верни свих времена, општећи са Богом помоћу молитава, постају мудри на спасење. Стога прими од нас ове похвале:

Радуј се, јер си као Давид молитвеним речима цркву божију обогатио!
Радуј се, јер си као брат Божји Јаков чин Божанствене литургије написао!
Радуј се, јер си се у томе на Василија Великог угледао!
Радуј се, обиталиште Духа Светог!
Радуј се, јер тобом Дух Свети написа речи спасоносне!
Радуј се, јер молитвама твојим, уставши од сна, благодаримо Оцу!
Радуј се, јер твојим речима, одлазећи на спавање, просимо од Духа Светог опроштај грехова!
Радуј се, јер устима твојим преклињемо Сина Божијег, да причешће Божанских Тајни не примимо на суд или на осуду!
Радуј се, слуго Божји, који понижене позиваш на Вечеру Христову!
Раду се, проповедниче Распетог на крсту за живот и спасење света!
Радуј се, јер се у твоје речи као у златне хаљине обукоше тајне вере!
Радуј се, песмотворче и дивни говорниче!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 8.

Странац на земљи, ти се, свети оче Златоусте, животом својим у престоном граду показа образац смирености, уздржљивости и чистоте; јер ти тамо обитељи монашке обнови и изгради, и непорочним девојкама прописа устав монашког живота; од њих се као миомирисни тамјан узнесе Богу велика песма: Алилуја!

Икос 8.

Свом душом служећи Христу, ти ниси хтео угађати људима, свети оче Златоусте. Јер преставши да виђенијим људима приређујеш вечере, ти умножи трпезе за сиротињу, и подиже странопримнице и бесплатне болнице, те тиме побуди да се кличе теби:

Радуј се, ревносни подражаваоче светитеља мирликијског Николаја!
Радуј се, јер си смиреношћу стекао висину!
Радуј се, јер си сиромаштвом стекао богатство!
Радуј се, јер тим врлинама ти постаде образац монасима!
Радуј се, хранитељу страдалних!
Радуј се, јер си као Аврам странце примао!
Радуј се, уточиште бездомне сирочади!
Радуј се, стараоче беспомоћних стараца и старица!
Радуј се, јер си богатство своје раздао сиромасима!
Радуј се, јер си се сваком уцвељеном јављао као Ангео утешитељ!
Радуј се, јер си руке богатих отварао на доброчинства!
Радуј се, јер се дубини милосрђа твог обрадова Мати Божија!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 9.

Желећи спасење сваком народу, ти си, свети оче Златоусте, Скитима, прецима нашим послао проповеднике Еванђеља из Цариграда, где си у име апостола Павла подигао храм за Готе, да би они, одбацивши Аријеву јерес, православним устима певали Богу: Алилуја!

Икос 9.

Православне проповеднике пославши к невернима, ти си сам, свети оче Јоване Златоусте, кренуо к црквама верних у Азији, и обилазећи их, ти си нерадне изобличавао, а ревносне похваљивао, и на тај начин све богомудро уредио. Стога те славимо:

Радуј се, светило Православља!
Радуј се, пастиру добри, јер си се постарао за заблуделе овце!
Радуј се, јер се данас у земљи Скитској прославља име твоје!
Радуј се, јер се у њој подижу цркве Божије у име твоје!
Радуј се, заједничару апостолске службе!
Радуј се, јер си по речи апостола Петра пасао стадо Божије!
Радуј се, јер си ово посећивао не силом него драговољно и по Богу!
Радуј се, истрајни искоренитељу подмитљивости!
Радуј се, правила црквених непристрасни чувару!
Радуј се, јер си лење слуге праведно отерао!
Радуј се, јер од тебе бише похваљени и окрепљени они што су се трудили на добро!
Радуј се, искусни руководитељу Цркве!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 10.

Спасењу пастве своје ти не преста служити, свети оче Златоусте, вративши се из Азије у Цариград. А када стаде неустрашиво изобличавати неваљали живот царице и великаша, на тебе навалише многе невоље; јер они које си изобличавао, пошто не могаху да одмах јавно запуше твоја праведна уста, тајно спремаху заверу да погубе тебе, који свим срцем кличеш Богу; Алилуја!

Икос 10.

Као грудобран за невино прогоњене монахе, ти се показа, свети оче Златоусте. Због тога отворено изби огромна злоба, која се тајаше у непријатељима твојим. Улизица Теофило са царицом те на зборишту безбожно оклевета и свргну, не споменувши твоје трудове на добро отачаства. А ми, са захвалношћу сјећајући се тих трудова, говоримо:

Радуј се, јер си дивну љубав показао према отачаству земаљском!
Радуј се, избавитељу Цариграда од најезде варвара!
Радуј се, укротитељу грозног вожда Готског Гаина!
Радуј се, браниоче стародревних права, дарованих Цркви од царева!
Радуј се, јер ниси допустио моћном дворјанину Евтропију да одузме Цркви право уточишта!
Радуј се, јер си затим у овом уточишту спасао тог истог Евтропија када је био гоњен!
Радуј се, јер си због штићења Нитријских монаха кротко поднео неправде безаконог зборишта!
Радуј се, јер се на теби испуни реч Светог Писма: Љубав дуго трпи!
Радуј се, јер си забранио својима да те оружјем бране!
Радуј се, јер ниси тргнуо мач против непријатеља!
Радуј се, јер си се покорио властима и добровољно предао себе у руке војницима ноћу!
Радуј се, јер си правде ради прогнан из отаyбине!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 11.

Плач пастве твоје ускоро се претвори у радосно певање, славни страдалче; јер када те вођаху у прогонство, изненада настаде грмљавина, севнуше муње, загуди олуја и земља се затресе. Видећи то, царица се препаде, раскаја се и чесно те врати, смирено кличући: Алилуја!

Икос 11.

Тебе, јарку буктињу Православља, царица убрзо двоструко омрзну, када је ти изобличи што је свој кип поставила близу храма. Због тога , осуђен по други пут, ти би, свети оче Златоусте, послат на заточење у далеко и малено село Кукуз. Зато прими од нас ове похвале:

Радуј се, јер си , по речи пророка Јеремије, од младости узео на себе јарам Божји!
Радуј се, јер си , по речи Христовој, руку своју метнуо на плуг духовни!
Радуј се, јер се до смрти ниси обазрео натраг!
Радуј се, јер си грмео против неваљале царице!
Радуј се, јер си омрзнут био од ње као Крститељ од Иродијаде!
Радуј се, јер те на невидљив начин Ангео спасе од убица!
Радуј се, јер у дому свом ти би чуван од пастве твоје!
Радуј се, од слугу неправедних судија понижавани!
Радуј се, јер си у заточење ишао кротко са смирењем!
Радуј се, од верних ожаљени!
Радуј се, за Господа распетога изранављени и шамарани!
Радуј се, јер због трпљења твог ликоваху на небу Мученици са Претечом!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 12.

Благодат Божја чуваше те и у прогонству, свети оче наш Јоване, јер си тамо, као свети Павле у оковима проповедао Еванђеље Финичанима и Персијанцима, тешећи верне посланицама. И тако си напасао Цркву све до дана, када златна уста твоја изговорише последње речи: Хвала Богу на свему! ; и душа твоја би пренесена на небо од светих Ангела, који победоносно клицаху: Алилуја!

Икос 12.

Радосно певајући, верни пренесоше свете мошти твоје, блажени оче наш Јоване, у Цариград, одакле се слава твоја промиче у све крајеве земље и обиђе сву васељену, учећи све да певају теби овако:

Радуј се, путниче поклониче, јер си у небеску отаyбину ушао!
Радуј се, од свих Цркава молитвама испраћени!
Радуј се, јер си на путу у далеки Питиунт завршио путовање у Коману!
Радуј се, јер ти је свештеномученик Василиск предсказао кончину!
Радуј се, јер си од њега чуо ово: Брате , сутра ћемо заједно бити!
Радуј се, јер си се примањем Светих Тајни окрепио за узлазак у рај!
Радуј се, јер се душа твоја тихо разлучи од многонапаћеног тела!
Радуј се, јер се труљење не дотаче костију твојих!
Радуј се, јер се на њима у храмовима приноси Бескрвна жртва данас!
Радуј се, житељу небеских висина, обасјани светлошћу незалазном!
Радуј се, јер си се јавио са светим Василијем Великим и Григоријем Богословом, и научио све да те прослављају заједно са њима!
Радуј се, славо Цркве васељенске!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


Кондак 13.

О велики светитељу Јоване Златоусте! Погледај са небеских висина на нас у земаљским низинама, и примивши од нас ову похвалу коју ти с љубављу приносимо, умоли Господа Бога, да излије на нас благодат своју, која слабе лечи, православне утврђује у Православљу, а отпале од цркве опет приводи у крило Цркве; која милосрђем својим допуњујући оно у чему ко оскудева, нека удостоји све да с тобом и свима светима увек певамо Господу Богу: Алилуја!

(3 пута)


Икос 1.

Ангелски лик носећи, ти поживе у телу као бестелесан, светитељу оче Јоване Златоусте; јер узимајући на себе многе трудове ради спасења браће, ти добрим делима прослави Оца небеског. Стога ти говоримо:

Радуј се, украсе Цркве православне!
Радуј се, знаменитих родитеља чедо благословено!
Радуј се, још у детињству од мајке твоје љубављу према речи Божјој запојени!
Радуј се, јер од младости ти разум свој Христу потчини!
Радуј се, јер си свесрдно Богу служио!
Радуј се, учитељу васељене!
Радуј се, хришћана свих времена наставниче у молитвама!
Радуј се, монашког живота у Цариграду обновитељу!
Радуј се, Гота и Скита просветитељу!
Радуј се, Богом укрепљени правде ревнитељу!
Радуј се, јер си ушао у радост Господа свога!
Радуј се, усрдни наш заступниче!
Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!

Кондак 1.

Неустрашиви вођо Цркве Христове, златоречиви учитељу Јоване! Од младости украсивши себе врлинама, ти се истински потруди, и за име Христово гоњење претрпе, и у изгнанству живот оконча; зато си на небу двоструко прослављен, мудри устројитељу поретка црквеног. Тога ради ми те с умиљењем славимо, кличући: Радуј се, велики светитељу Јоване Златоусте!


МОЛИТВА

О, велики светитељу Јоване Златоусте! Многе и разноврсне дарове примио си од Господа, и као добри и верни слуга ти си ове дане ти таланте дивно умножио; због тога си заиста учитељ васељене постао, те се сваки узраст и свако звање поучава од тебе. Ти си дечацима — образац послушности, младићима — светило целомудрености, зрелим људима — наставник трудољубља, старима — учитељ незлобивости, монасима — правило уздржљивости, молећима се — богонадахнути вођа, жељнима мудрости — просветитељ ума, речитим говорницима — неисцрпни извор речи живе, доброчинитељима — звезда милосрђа, старешинама — узор мудрог управљања, ревнитељима правде — надахнитељ неустрашивости, гоњеним правде ради — наставник трпљења. Свима си био све, да како год спасеш кога. Но поврх свега овога ти си стекао љубав, која је свеза савршенства, и њоме си као божанском силом сабрао уједно све дарове у својој личности; и ту исту љубав, која раздељене измирује, ти си проповедао свима вернима тумачећи речи светих Апостола. А ми грешни, сваки имајући свој дар, немамо јединство духа у свези мира, бивамо сујетни, љутећи један другога, завидећи један другоме. Зато дарови који су нам раздељени показују нам се не на мир и спасење, него на омразу и осуду. Тога ради ми раздором витлани припадамо к теби, светитељу Божји, и скрушена срца те молимо: молитвама својим одагнај од срца наших сваку гордост и завист, које нас раздељују, да у многим удима буде једно тело црквено, да бисмо, по речи твоје молитве, заволели један другог и једномислијем исповедали Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву, сада и свагда и кроза све векове. Амин.

Материнство, гајење и
васпитавање деце и
служење породици је
женски подвиг служења
Светој Тројици.