Mr Big
Редов
 Ван мреже
Пол: 
Поруке: 6
|
 |
« Одговор #7 послато: Јануар 02, 2010, 10:16:22 » |
|
Помаже Бог, даме и господо!
Пишем овај коментар у нади да ћу многима, својим личним примером, скренути пажњу на извесну прејаку дозу ексцентричности коју са собом носи филм "Дигитални анђео 2". Ово чиним из најбоље намере према многим људима који су овај филм погледали и које је ухватио страх...............
Био сам међу првима у реду када је почело издавање нових, електронских личних карти и пасоша. То, наравно, нисам схватио као обавезу, него као чисту жељу да, заједно са породицом и осталим члановима фамилије, прихватим да ми буде издата нова врста личних докумената. Свугде их носим са собом, јер сам то већ тада схватио као обавезу. На исти начин поступа и гомила мојих комшија и познаника........
Суштина је у следећем: још од малих ногу сам оберучке прихватио Српску Православну Веру као своју, у таквом духу сам одгајан и у таквом духу ћу живети. Моја Слава је Свети Аврамије која се слави 11. новембра....
Сада, пошто су ми издати нови лични документи, не осећам се другачије по питању своје вере, као ни било ко други од горе поменутих. Максимално сам, и телом и духом, одан Божићу, Ускрсу, постовима и Светим Тајнама: причесту, посту, молитви и исповести.
Филм "Дигитални анђео" сам погледао тек пре неколико дана. Морам вам искрено рећи: део који се односи на то да је прихватање дигиталних докумената делимично одрицање од Господа је чиста глупост (наравно, овде не узимам у обзир сам чип који ће бити имплантиран директно у људско тело). То личи више на пропагирање неке врсте прикривеног сујеверја, што никако није богоугодно. Може бити уплашен само онај ко није узео нове документе, а погледао је филм...
Филм говори о "кантару и роби која се мери", то је сасвим јасно сваком ко се после филма озбиљно замислио о свему што је видео, тј.- да ли ће поверење у високу технологију и дигиталну електронику превагнути у односу на поверење у Господа Исуса Христа. Чврсто верујем, а сигуран сам да има још многих који се слажу са мном, да је вера у Бога "роба која се не мери". To је "роба" са којом се живи, којом се дела и којој се посвећују ум и срце.
1) Али, упоркос томе, треба изнети објективну чињеницу- мало је неверних који ће се, после гледања филма, прихватити вере, јер ће многи од њих на филм гледати као на фикцију, на забаву, а то није била замисао.
2) Има и оних који су уплашени причом о електронским документима. То нам није потребно, јер нам електронска лична карта неће одузети ништа, а пружиће нам доста. Међутим, пошто је намена овог филма била да се људима огади било каква дигитализација података, онда би требало укинути и интернет, и спалити све рачунаре, и побацати све компакт дискове итд...... У три речи- ширење беспотребне панике. Отворен апел Српске Православне цркве да се не прихвата чип који се имплантира у тело би био сасвим довољан да све верне и оне мало мање верне пробуди и укаже на опасност.
3) Наравно, има и верних, који ће овај филм прихватити "у дозама"- нешто да, а нешто не. Ипак, и овде треба бити "мудар као змија". Мислим да је исправно. Јер дефинитивно- у филму има претеривања, а суштина је могла бити срочена на прихватљивији начин и питомијим тоном са речима- "чувајте се Маитреје и чувајте се чип- импланта!" Ја спадам у ову трећу групу.
Искрено се надам да ћете овај мој коментар објавити и да ће допрети до људи који се осећају угроженим. Са вером у Бога вам свима желим срећну и богоугодну 2010. годину, и са надом да ће ова година бити година још чвршће Љубави, Вере и Наде у Господа Исуса Христа!
Моје име је Александар, имам 23 године и студент сам 4. године Електротехничког факултета Универзитета у Београду
|
