Лажне месије и пророци

[Десни]

ЛАЖНЕ МЕСИЈЕ И ПРОРОЦИ

Поводом све масовније појаве разних секти, лажних пророка и видовњака, ове године су се Патријарх и архијереји наше Цркве у Божићној посланици с правом обратили верницима, указујући на штетност њиховог деловања.

Није случајност да су се сви они појавили баш сада. Историја Хришћанске цркве нам сведочи да су се они појављивали онда кад је Црква била нападана и прогањана. Иза њих стоје одређени моћни центри, који располажу великим материјалним средствима, што им омогућава да се шире све више. Они су антихришћански и антиправославно настројени. Велика опасност се надвила над наш народ. Њима погодује и то што се глас наше Цркве више од пола века није могао чути уопште, или се једва могао чути. То је, свакако, оставило дубок траг и последице у души нашег народа. Данас многи желе да попуне празнину у својој души, да утоле своју духовну глад и жеђ. На том путу наилазе на разне секте, лажне пророке и видовњаке. Многи од њих се позивају на Свето писмо, тумачећи га онако како њима одговара.

Нажалост, многи од нас слабо познају Свето писмо, тако да наивно прихватају оно што им нови "учитељи и пророци" говоре. Сви они посебно нападају Православну цркву, јер знају да је једино она истински чувар правог учења које је садржано у јеванђелској науци. Они добро знају да је једино Православна црква живи Богочовечански организам, Тело Христово, које је Христос Глава. Сам Господ Христос је прорекао да ће се појавити многи лажни пророци и учитсљи: „И тада ако вам ко рече: Ево овдје је Хриетос; или Ено ондје, не вјерујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапријед" (Мк 13, 21-23).

Међу разним хришћанским сектама постоји, свакако, различит приступ у тумачењу и разумевању Светог писма. Међутим, то је мање важно. Као што смо већ рекли, свима њима је важна заједничка борба против Православне цркве. Наш познати савремени теолог др Л азар Мил ин, говорећи о овом проблему, каже: „Суштина секте се управо и састоји у њеној опозицији према Цркви, у порицању црквене вере, црквене организације и црквене власти. Секта то обично чини у име духовности, у име правог Христа, у име истинитог тумачења и схватања Светог писма. У ствари, свака секта чини огромну услугу атеизму, било свесно или несвесно. Атеисти и нехришћани могу да буду спољашњи противници Цркве, а секташи су њени унутрашњи противници. Материјалистичка философија јој пориче истинитост тобож у име научних чињеница, а секташи поричу истинитост Цркве тобож у име Светог писма. Метод је различит, а резултат исти: оспоравање и обарање Цркве" (Л. Милин, Научно оправдање релшије VI, Београд 1986, стр. 33).

Важно је напоменути да су за душу нашег човека подједнако погубне и разне хришћанске секте, а такође и источњачке, које се све више шире на нашим просторима. И једне и друге не нуде и не дају праву духовну храну и воду, већ затровану; не дају прави лек за лечење духовних болести, већ нуде отров. Све то чине смишљено да би лакше придобили лаковерне.

Нажалост, наш Устав њима нехотице иде на руку, јер још не прави разлику између Цркве и секте. То сектама омогућава да се као разна „удружења грађана" врло лако региструју и организују. Исто тако, многи лажни пророци, гатаре и видовњаци закупљују време на појединим телевизијским каналима у ударним терминима, или велики простор у разним часописима, што им омогућава да се промовишу и још више трују душу нашег народа. Наша Црква не добија све то. Ако се и појављује на телевизији, то није у такозваним ударним терминима, јер многе од разних секти располажу много већим материјалним средствима од наше Цркве. Зато се можемо питати да ли је све у новцу, ,зар не постоји нешто што је важније и претежније? Свакако да постоји, а то је проповедање истине, праве Христове науке и спасења људи. Неки нам приговарају да нисмо толерантни и да смо понекад много оштри према секташима. Можемо слободно рећи да смо још исувише благи. Критичаре, који заговарају неку лажну верску толеранцију, можемо питати да ли су секташи толерантни. Многи од њих се служе разним преварама и сличним средствима да би наивне, лаковерне и колебљиве у вери придобили. Нико не сме и не треба насилно и нападно да намеће своју истину. Ми, православни, то можемо слободно рећи, јер наша Црква то никад није чинила у својој историји.

Будимо истрајни у нашој вери, чувајмо је од лажиих месија, пророка и учитеља и немојмо се плашити, јер нам је Господ Исус Христос, наш Спаситељ, рекао: „Ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека" (Мт 28, 20).

[Десни]

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ

Живимо у тешким временима. Сведоци смо читаве поплаве разних секти, лажних пророка, видовњака и гатара. Сви они нападно наступају и трују душу нашег народа. Међу сектама које су врло активне на нашим просторима истиче се секта позната под именом Јеховини сведоци.

Као код других, тако и код ове секте треба одмах истаћи да је њен оснивач Чарлс Тејз Расел , прогласио себе за „пророка" Божјег, а своје учење „откривеним" од Бога. Ова секта је од свог настанка више пута мењала своје име. У почетку су њени припадници носили име раселовци, према свом оснивачу Раселу, затим „Озбиљни истраживачи Библије", а од 1931. године називају се„Јеховини сведоци". Чарлс Расел је рођен 1852. годинеу Питсбургу, Пенсилванија, САД. Бавио се трговином, али се убрзо прочуо као тумач Светог писма. Од младости су га занимала есхатолошка питања и проблеми. Тумачећи их, представљао је себе као „пророка" који је откривење добио од Бога. Његове присталице су га поштовале и називале га „послаником" Божјим. Расел се бавио и писањем. Његово најпознатије дело носи назив „Библијске студије". Године 1879, Расел је покренуо полумесечни часопис „Кула стражара као весник присуства Христовог", који је уређивао до своје смрти 1916. године. ;

Његов рад су продужили његови следбеници, тако да су се Јеховини сведоци раширили и пропагирали своје учење на свим континентима. То раде врло наметљиво и на јавним местима и по приватним становима.

Јеховини сведоци одбацују хришћанску догму о Светој Тројици, јер, како они кажу, о њој се не говори у Светом писму. Међутим, врло лако можемо оспорити ту њихову тврдњу, јер је познато да се ова догма наговештава у Старом завету, а открива потпуно у Новом, јер је Стари завет био само „сен добара која ће доћи" (Јевр 10,1). У ово се може уверити свако ко познаје текст Светог писма.

Они оспоравају и православно учење о Господу Исусу Христу. За Спаситеља кажу да је Син Божји, син оца Јехове, али није Бог, већ Реч Божја, Божје прво створење. Ово своје име је имао док је живео код свог небеског оца Јехове Бога, пре него што је постао човек. Као човек је распет и сахрањен. Није васкрсао телесно него духовно. Пошто Господ Исус Христос по њима није Бог, то ни Његова мати Дјева Марија није Богородица. Јеховисти су отишли још даље, тако да су оспорили Божанство и трећем лицу Свете Тројице - Духу Светом, кога зову Божја сила.

Они оспоравају и одбацују и хришћанске символе, празнике и обичаје, јер су они, по њима, многобожачког порекла. Да би „оправдали" ово своје схватање, позивају се на разне енциклопедије, а не на доказе из Светог писма или Историје Цркве. Свете тајне називају обредима и признају само обред крштења и Господњу вечеру (причешће). По њима „крштење није ради опраштања греха, него је оно само спољашњи знак поништења греха". На Господњој вечери (причешћу) по њима хлеб и вино се не претварају у право тело и крв Христову. За разлику од адвентиста (суботара) не деле јела на „чиста" и „нечиста", али забрањују употребу крви. Чак су и против трансфузије. Тако је прошле године један младић у Неготинској крајини умро, јер његов отац није дозволио да му лекари дају трансфузију. О овом догађају је писала наша дневна штампа.

Ипак, главна тачка њиховог учења јесте хилијазам, односно вера у скори долазак Христовог земаљског хиљадугодишњег царства. По њима вечни живот на небу „резервисан" је само за 144.000 праведника који су одабрани. Док адвентисти говоре да ће други Христов долазак бити видљив, јеховисти, по тврдњи њиховог оснивача Расела, уче да ће бити невидљив. Он је „прорачунао" да је Христос невидљиво дошао на Земљу 1914. године. Тада је основао своје хиљадугодишње царство којим невидљиво влада с неба преко одабраних, изабраних „кнезова". По Раселу живот у овом царству на Земљи „биће прави Рај, без икаквих материјалних и социјалних недостатака". Ето, о свему овоме говори Расел, а из Светог писма знамо да је сам Господ Исус Христос рекао да о времену Његовог другог доласка не знају ни Његови анђели.

Покрет Јеховиних сведока је, како каже наш савремени теолог др Лазар Милин, „концентрат свих старих хришћанских јереси прожетих духом јудејства" (Л. Милин, Научно оправдање религије VI, Београд 1986, 96). Јеховисти се са јудејством слажу у томе што одбацују хришћанску догму о Светој Тројици и што поричу Божанство Господа Исуса Христа. Међутим, од јудејства се разликују у томе што признају Исуса Назарећанина за Месију, што одбацују старозаветне празнике са суботом и старозаветни обредни закон, и што за разлику од Јевреја, слободно спомињу Јеховино име.

Ми, православни хришћани, треба да се чувамо и од јеховиста и од свих осталих секти које делују на нашим просторима, јер сви они нуде затровану духовну храну и пиће. Исто тако, стално треба да имамо на уму да је једино Православна црква једини истински чувар спасоносне Христове науке.

[Десни]

АДВЕНТИСТИ (СУБОТАРИ)

Уз Јеховине сведоке, адвентисти (суботари) су данас, такође, врло активни на нашим просторима. Њихово име дол ази од латинске речи adventus, што значи долазак. Они кажу да очекују скори долазак Христов на Земљу, кад ће судити и живима и мртвима по њиховим заслугама и по томе се разликују од других хришћана који, такође, верују у други долазак Господа Исуса Христа. Додуше, у томе они нису изузетак, јер је било и других, који су се бавили прорачунима кад ће Христос доћи. Сви они заборављају на Христове речи о Његовом другом доласку: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам" (Мт 24,35). Кад су Га апостоли после Васкрсења

поново питали о овоме, Он им је рекао: „Није ваше да знате времена и лета које Отац задржа у својој власти" (Дап 1, 7). Међутим, секташи не маре за ове Христове речи, што је још једна потврда „исправности" њиховог учења.

Оснивач адвентизма био је Вилијем Милер ,који је живео од 1782. до 1849. године. По занимању је био фармер, али је пуно читао. Проучавајући Библију, он је на основу књиге пророка Данила „израчунао" да ће крај света доћи између 21. марта 1843. и 21. марта 1844. године. Много људи је поверовало у ову његову тврдњу, тако да су се припремали за овај догађај. Међутим, кад је време истекло, многи су били разочарани. Милеров пријатељ Семјуел Сноу је „пронашао" грешку и означио 22. " октобар као датум краја света. Међутим, њихове присталице су и овог пута биле разочаране. Баптистичка заједница, којој је Милер припадао, искључила га је из свог чланства. Због тога је он основао нову, адвентистичку заједницу. После Милерове смрти, настављачи његовог дела били су Хајрем Едсон, Џозеф Бејтс и Елен Вајт 1827-1915.

Основа новог адвентистичког учења састојала се у томе да је Христос 1844. ушао у небеско светилиште да суди гресима живих и мртвих, да треба празновати седми дан као сабат (субота-дан одмора) и веровати да је Елен Вајт права пророчица. До 1855. године седиште им је било у Бетл Крику, Мичиген, а од 1860. године званично се зову Адвентисти седмог дана. На нашим просторима се појављују почетком овог века. Скупљају се и моле у својим „домовима молитве". Имају и своје богословске школе, а од пре неколико година и свој Теолошки факултет у Београду, на Бановом брду.

Они усвајају Никеоцариградски символ вере без додатка „Филиокве", али га тумаче на свој начин. Главни извор вере су Библија и дела „пророчице" Елен Вајт. По њима Библија се сама по себи тумачи, човек се спасава вером у искупитељску Христову жртву. Христос је једини посредник, па се због тога не треба молити ни Богородици ни светитељима. Од Светих тајни признају само обред крштењаи „вечеру Господњу" (причешће). Међутим, они не верују да се хлеб и вино претварају у тело и крв Христову. Не поштују иконе, реликвије и крст. Уче да ће се васкрсење мртвих десити у две етапе: прво ће васкрснути праведници, а затим грешници. Верују у хиљадугодишње царство Христово - хилшазам. По њима, Христос ће доћи и васкрснути праведнике, који ће се са Њим вазнети на небо, где ће остати хиљаду година. Зато време Земља ће бити пуста, а Сатана свезан. После хиљаду година ће васкрснути и грешници, Сатана ослобођен, па ће их варати. Даље, Христос силази са праведницима на Земљу и бори се против Сатане и грешника. Пошто их победи, баца их у огњено језеро. Значи, они ће бити уништени, а не бачени на вечне муке, како учи Црква. Као што смо рекли, адвентисти празнују суботу уместо недеље, коју је, по њима, увео папа, кога називају антихристом. Јела деле на чиста и нечи ста. Неједу свињетину и уздржавају се од алкохола и дувана. За „вечеру Господњу" (причешће) употребљавају слатко вино или ширу.

[Десни]

ПОКРЕТ ХАРЕ КРИШНА (Покрет за развијање „ Кришнине свести ")

Као многе друге источњачке секте и покрети, тако је и овај покрет из Америке дошао у Европу и на наше просторе. Оснивач овог покрета је Прахупада, који је 1966. године из Индије дошао у Америку. У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда своје учење. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања, разврата и оргијања. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. (Кришна је једно од аватара, односно оваплоћења индијског бога Вишнуа.) Прахупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем „Хари Кришна, Хари Кришна, Кришна, Кришна, Хари, Хари, Хари Рама, Хари Рама, Рама, Рама, Хари, Хари..." Чланови овог покрета су вегетаријанци, верују у карму (делање, чин, подвиг) и реинкарнацију (поновно оваплоћење). Култови су им идолопоклонички. Носе индијска имена и одећу, брију главе, иако многи од њих нису Индијци (Индуси).

Код нас своје учење шире продајом, па чак и бесплатним дељењем књига, организовањем предавања и концерата, што све раде врло организовано и упорно. Да би што лакше придобили нове чланове, говоре да је Исус Христос један од њихових учитеља.

Ми не можемо прихватити учење овог покрета, а поготово да је Господ Исус Христос један од њихових учитеља. Што се тиче њиховог учења о карми и реинкарнацији, морамо рећи да је оно супротно учењу наше Цркве, јер је уперено против поштовања светитеља. Ако би ово учење било исправно, како бисмо могли поштовати и прослављати светитеље, кад не знамо у ком и каквом облику су се досад појављивали и у каквом ће се појављивати убудуће. Они сигурно не би сада били онакви каквим их замишљамо и поштујемо. Исто тако, ако би учење о реинкарнацији било исправно, било би непотребно наше сећање на наше умрле претке, биле би излишне молитве за покој (упокојити, значи сачувати) њихових душа. Ово учење је уперено и против моралног закона и човекове одговорности за учињена дела. Зашто би неко био одговоран за оно што је у неком другом облику учинио? Морамо рећи да је учење о реинкарнацији врло апсурдно.

Наша Црква не тражи од својих чланова да буду вегетаријанци али тражи умереност у свему, па и у јелу. На први поглед припадници овог покрета могу својом мирноћом, проповедањем уздржљивости, тежњом за познањем Бога, истине, правде, да обману и преваре оне који су лаковерни и не познају довољно своју веру. Због тога је потребно да се такви образују у духу своје православне вере, да долазе у храмове на богослужења и да живе онако како Господ Исус Христос, наш Спаситељ, тражи од својих следбеника.

[Десни]

САТАНИСТИ

Међу многим сектама и покретима који делују на нашим просторима, све више се својим деловањем и погубним утицајем истичу сатанисти. За разлику од других, они нису званично регистровани, па се зато тајно окупљају по приватним становима својих чланова, по гробљима и другим местима. И они су у Европу и на наше просторе дошли из Америке. У Америци имају чак и своју цркву (!!!), коју је основао Антон Лавеј у Сан Франциску 1966. године. Поред њега сатанисти поштују и Алистера Кроулија, који је говорио за себе да му је име 666, односно Антихрист.

Сатанисти врше црне мисе на којима ритуално жртвују животиње. То чине и овде код нас, на својим скуповима. На овим скуповима се такође дрогирају, опијају, оргијају, а све то уз величање Луцифера - Сатане. Том приликом руже Христа и говоре да је Сатана већи и моћнији од Њега.

О њима и њиховом деловању код нас, писала је и дневна штампа. Они су у околини Трстеника демолирали православне храмове и гробља, на којима су чупали крстове и рушили и ломили споменике. Штампа је, такође, забележила и убиства која су починили припадници ове секте. Неки од њих су затим извршили и самоубиства. .,

Сатанисти и овде код нас, највише присталица имају међу младима. Због тога је потребно да их опомињемо на погубно деловање сатаниста и да их упутимо на прави пут вере и прави и једини исправни начин живота. Господ Исус Христос нас је преко Својих апостола упозорио да ћемо имати невоља, али нам је рекао да се не плашимо ако у Њега верујемо, је је Он са нама „у све дане до свршетка вијека" (Мт28,20). Наш народ има једну дивну изреку, која просто извире из ових Спаситељевих речи, а она гласи: Ако је Бог са нама, ко ће против нас?

[Десни]

ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА МЕДИТАЦИЈА

Оснивач покрета је Махариши Махеш Јоги. ТМ, је по њему, техника која помаже развој физичких и менталних способности. Полазницима виших течајева обећавају се натприродни дарови (левитација). ТМ има своје следбенике по многим градовима унутрашњости Србије. Њихов метод рада састоји се у пропагирању идеја путем предавања и штампе, али инсистирају на томе да нису религиозни покрет већ школа усавршавања. За мантрање и медитацију, поред источњачких магијских формула, користе „Оче наш..." и Исусову молитву.

[Десни]

БАХАЈСКА ВЕРА

Оснивач је персијанац Бахаулах. 1863. године објавио је да је он последњи учитељ религијског препорода. Пре њега су били: Аврам, Мојсије, Буда, Заратустра, Исус и Мухамед. Секта у свету броји, према њиховој статистици, око 4 милиона чланова. Главни центар је у Хаифи у Израелу. Проповедају уједињење света и једну светску религију. Тврде да верска истина није апсолутна. Главни циљ живљења на земљи је успостављање светске федерације. Секта ради на принципу тајности, а нове чланове врбују преко својих проверених чланова. Структура и седиште за сада су непознати.

[Десни]

ОРДО ТЕМПЛИ ОРИЈЕНТИС

За ову групу задужени су Владимир и Маја Мадић са Новог Београда. То је окултистичка и црномагијска група заснована на учењу енглеског сатанисте Алистера Кроулија, чије је магијско име било „Велика звер 666". Уче да је једини закон за човека да ради оно што хоће. Практикује најгнусније облике изопачене сексуалне магије. Баве се призивањем демона. Имају развијену издавачку делатност и објављују луксузна издања магијске литературе, нарочито Кроулијевих књига које се могу купити у свим београдским књижарама. И они су тајна организација. Настоје да заврбују младе из богатих кругова и њима се служе за своје гнусне обреде. Термине у својим програмима давала им је ТВ Београд и ТВ Политика.