Електронски логор и Дигитални анђео 1

[Десни]

И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом,
Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина.
Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери; јер је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест.


Документарни филм "Електронски Логор" говори о садашњици и временима која нам предстоје. Највише пажње је посвећено проблему електронских личних карти што је предходница био чипова који ће се уграђивати у људска тела. Због чега су се све Православне цркве у свету огласиле против увођења нових личних карти и био чипова и ако је то на први поглед потпуно невезана ствар са вером? Зашто је око тако малих ствари дошло до стаховитих нереда у Грчкој и неким другим земљама? Како то да је Република Србија наручила најсавременију технологију за израду личних карти, и тако потрошила милионе, а да то још и није било изгласано у скупштини? Како то да иза чипова стоји главни код 666 (број звери по Откровењу Јовановом-Апокалипси). Шта је то New Agе и ко то шаље и доводи разне невладине организације у нашу земљу? Да ли ће Србија бити слободна земља или електонски концентрациони логор?

У документарцу говоре:

- Александар Павић, политиколог и суоснивач Удружења Грађана "За живот без жига"
- архиђакон Радош Младеновић, управник духовног центра Светог Николаја Жичког
- Властимир Ђорђевић, потпредседник Адвокатске коморе Србије
- његово преосвештенство г. Никанор, владика банатски
- Слађан Михаљевић, православни публициста
- Оливер Суботић, теолог и информатичар

Филм можете преузети са elektronski logor.аvi

Траје 34 минута, а величина видео записа је око 271 мб.

Напомена: Корисници који користе Internet Explorer би требало да кликну десним тастером миша на "elektronski_logor.avi" а затим да иду на "Save target as..."




Документарни филм "Дигитални Анђео" такође највише времена посвећује електронским личним картама, бар кодовима и био чиповима. Гледајући овај документарац можете сазнати зашто је број 666 - број звери и ко је све обележен овим бројем. Сазнаћете ко је лорд Маитреја и какав план кује. Сазнаћете доста ствари о секти New Age, Масонима, србским Масонима, правој сврси Уједињених Нација или нпр. у ком братству је био Џорџ Буш на колеџу и зашто то данас крије. У току снимка се помиње и нацистичко америчка завера везана за НЛО која има за циљ да негира суштину Светог Писма. Ко је финансирао Дарвинову теорију о настанку човека? Шта очекује Србију ако се не окрене Богу? Одговори су у овом документарцу.

Филм можете преузети са http://www.pravoslavna-srbija.com/multimedia/video/digitalni_andjeo.divx
Траје 1 сат и 52 минута.
Величина видео записа је око 300 мб.







http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Elektronski%20logor/Elektronski%20logor.htm

http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Bar-kod/Bar-kod.htm

http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/NoveLicneKarte/NoveLicneKarte.htm

[Десни]

[Десни]

"У многим земљама света, где није било никаквог противљења, ласерским зрацима су већ утиснули неизбрисиви жиг на десну руку или на чело, јер се на тај начин може остварити контрола, о којој пише Апокалипса: Да нико не може купити ни продати, осим ко има жиг ... (Откр.13;17)" Ава Пајсије Светогорац

[Десни]

Антихристов печат

(Изјава доктора Кола Сандерсена, инжењера-конструктора у области рачунарских микрошема, лета 1993 године у граду Спокан, држава Вашингтон)

Пре много година сам почео да радим као инжењер на прављењу микрошема: учествовао сам као члан велике групе специјалиста на изради једног пројекта у граду Фениксу, држава Аризона. Тај пројекат је спојен са паралелним пројектима у граду Бостону, држава Масачусетц, а такође и у граду Ханфорду, држава Калифорнија. Сви они су били обједињени израдом тог пројекта.
У процесу израде смо извели експеримент на једној младој жени, којој су у кичмену мождину били уграђени неколико електронских кола са радио-сигналима. Она је пре тога била непокретна, јер је све у организму било поремећено. После наше интервенције почела је да покреће руке, ноге – мишићи су постали управљиви. Цела наша група је почела да ради на усавршавању тих електронских кола. Постигли смо ефекат контроле њеног понашања. Све је узето у обзир: мучнина, алергија, прихватање или одбацивање тих елемената.
Радећи, спроводили смо експерименте на затвореницима и постепено је микрочип постајао спреман за имплантацију (уградњу у организам).Циљ је био да се направи веома мала микроплоча, која би се ставила у бактериолошку иглу. Та плоча је испитивана на многим животињама у градовима Сакраменто, Лос Анђелес, држава Калифорнија. Велики број животиња је искоришћен у том истраживању, и милиони долара су уложени да би се одредило тачна позиција на људском телу за микрочип који се састоји од 250000 саставних делова. И ту је настао проблем са храњењем, тачније са «пуњењем» те равне, мале плоче.
За поновно пуњење је потребна промена температуре организма. Потрошено је 1.5 милиона долара, да би се одредило место на људском телу где би се температура брзо мењала. Мајке знају да је то чело детета. Утврђена су два места: чело и десна рука.
У то време сам од Бога добио упозорење, и почео сам да изучавам Свето Писмо. Зашто? Откровење Ап. Јована 13, 16: «И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом». И Господ ми је преко те Речи проговорио чиме се ја бавим.
У процесу рада над пројектом посматрао сам његов циљ: обележити све људе, који живе на планети. После једног сусрета, пришао ми је један државни радник, који је рекао да информацију о томе да је плочица готова задржим за себе.Бог ми је рекао: «Погледај на број 666». И ја сам рекао: «Господе, ја то нисам знао!»
Желим да вам кажем да на Флориди у дечијим установама (вртићима или дечијим домовима) већ има деце којима је уграђена плочица. Држава као и ЦРУ је то дотирала.Питао сам једног лекара у граду Бостону, држава Масачусетц: «Шта ће се десити уколико плочица из било ког разлога престане да ради?» Он је одговорио да организам моментално реагује – појављују се гнојне ране.
Откровење ап. Јована 16,2: « И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и настадоше ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају лику њезином».
Хоћу још мало нешто да кажем о технологији. Постоји 23 сателита, који могу да читају било коју информацију, чак са веома малих објеката, са поштанских марки на пример. Тај сателит може да прочита целу информацију са ваше лиценце, и то може да ради сваких 19 минута.
Постоје такође сателити нове серије под називом ЛУО контролисани са мале висине. Они су толико осетљиви да одређују промену температуре људског тела са тачношћу до 0.4 степена Целзијусова. Од њих је немогуће сакрити се нити високо нити дубоко.
За хришћане је једино уточиште – Господ Исус Христос. Још желим да кажем да ће истински хришћани бити гоњени. Погледајте било који серијски филм – хришћанин је у њему увек лош човек и непрекидно га гоне.
Гониће и нас уколико се не будемо сложили са њима, и прихватили њихов греховни компромис. Данас је тешко бити истински хришћанин – Црква треба да буде у подруму.У нашем друштвеном положају ми се обраћамо нашем правосуђу, а правосуђе тежи светском јединству.
Близу је време уједињеног правосуђа. Сада планирају да обједине вашу кредитну картицу и дебит-карту у једно. Близу смо тога. У кабинету бившег председника САД Гора је речено: «Тим системом треба обухватити све људе у земљи». Гор је рекао да сваки човек треба да има код себе «смарт» (паметну) картицу. То је припрема за плочицу која ће у своје време бити уграђена под кожу. «Смарт» картица садржи у себи разноврсне информације о човеку. Сада се спрема инсталација која је неопходна за њихово коришћење.Желим да вам кажем да то не прихватате! Ако вам неко приђе и представи нови систем идентификације, ваш одговор треба да буде да не желите!
500 долара је уложено за уградњу позитивне идентификације система образовања то јест електронска идентификација треба да буде под кожом. Разговарао сам са децом из ЦРУ и она су рекла да су неки људи у правосуђу на пример, Хенри Кисинџер, Лаценберг и др. водили преговоре. Решење проблема је било директно: ми не можемо да контролишемо људе уколико их не идентификујемо. Због тога је издвојено 500 милона долара за идентификацију људи у систему образовања. Картицу можете да изгубите, или да је некоме позајмите, али поткожну плочицу НЕ МОЖЕТЕ да изгубите. Она се може изгубити али само са руком или главом. На пример ако вам неко украде руку да оде продавницу да купи нешто, радници продавнице ће рећи: «Еј! Па то не може». Тако ће бити немогуће куповати или продавати нешто без тог обележја. Та поткожна плочица је већ уграђена 17 000 деце пре три године и није још увек примећен неки нус-ефекат. 7000 људи у Шведској имају уграђене плочице и такође немају никаквих проблема.

[Десни]

ИЗВЕШТАЈ ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ
СВЈАТЈЕЈШЕМ ПAТРИЈАРХУ
МОСКОВСКОМ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ
АЛЕКСИЈУ

Спасо-Преображенско Валаамски манастир

Ваша Светости, Најсветији Владико и милостиви оче! Духовни Сабор Спасо-Преображенског манастира, размотривши материјале, које је имао на располагању у погледу дате проблематике, једнодушно је потврдио да је за нас, православне хришћане, искључена могућност прихватања идентификаиџјског броја, везаног за кориштење бар-кода, који у себи садржи број 666.
...Духовни Сабор сматра својим дугом да понизно замоли Вашу Светост да обрати пажњу на тај проблем, који се све више заоштрава. Ми,
разуме се, не сматрамо да су нумерисање и кодирање људи управо тај „апокалиптички печат”, међутим, чињенице ипак указују на то да се развија глобални систем тоталне контроле економског и личног живота човека, који је заиста у стању да у будућности створи услове да „учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити, ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина” (Откр. 13,16-17).
У сваком случају, поштујући религиозна уверења грађана, сваком се вернику мора дати право да одбије прихватање кода, у коме ће се налазити три и више „шестица”.
Јерархија Украјинске Православне Цркве и Грчке Православне Цр-кве је стала у одбрану законских права верујућих, и изборила се да органи државне власти усвоје одлуке, које узимају у обзир религијска уверења грађана. То је на крају довело до консолидације верујућих људи око Јерархије Цркве у тим земљама и до учвршћивања ауторитета Цркве у држави.

Игуман Спасо-Преображенског Валаамског ставропигијалног манастира, архимандрит Панкратије

ЗАКЉУЧАК
Дакле, православни Грци одбијају да прихвате електронске картице -легитимације из следећих разлога.

1) Систем тоталног праћења човека је неспојив са слободом личности, коју гарантује Устав и са претпоставком невиности.
2) Детаљне информације о човеку могу постати оруђе утицаја на
њега, што може чак заћи у фазу потпуног поробљавања личности и,
самим тим, компјутерски информациони систем у целини може постати
оруђе диктатуре.
3) Лични подаци о верницима могу бити искориштени од стране
антиправославних снага ради прогањања верника.
4) Број 666, који се користи у тим картама, није изабран случајно; његова употреба технички није оправдана и економски није исплатива, што даје основ да се праве претпоставке да је он убачен намерно, као символ антихриста, и због тога прихватање таквих картица-легитимација скрнави и смућује савест верника.
5) Добровољно прихватање тих легитимација, које означава
добровољно потчињавање човека систему тоталног праћења,
потврђеног уз то символом 666 - скоро да представља исто што и
прихватање печата антихриста, односно има једнаку снагу као одрицање
од Христа.

Увођење електронских картица није толико проблем политичко-економског правца у коме иде држава, него и етичко-правни, односно проблем поштовања грађанских права и слободе савести. Држава нема право да захтева од својих грађана да обавезно прихвате такве карти-це-легитимације, зато што се при томе крше права личности, која су гарантована Уставом, а измећу осталог и - право на неприкосновеност личног живота и слободе савести. Тако да је потпуно праведно Свети Синод Грчке Цркве забранио верницима да узимају нове легитимације и захтевао од Владе да регулише то питање на начин, којим би се испоштовала слобода савести припадника Православне Цркве.

«Какве то има везе са нама?» - могу упитати неки. - Грци имају проблем са Шенгеном, а и Црква је тамо државна, док је код нас све другачије». Заправо, ми и Грци имамо много заједничког, па и по том питању такође. То да се увођење система електронских картица - легитимација спрема и код нас несумњива је чињеница.

То што је та ствар обавијена велом дубоке тајне веома нас подсећа на Шенген. То што новац за «картице Московљанина» долази из Баварске такође говори о много чему. У Баварској је веома јак католички утицај, и Хришћанско-демократски странка (ХДС), која је била на власти у Немачкој, када се потписивао Шенгенски споразум, у Баварској има своју засебну филијалу - Хришћанско-социјална странка (ХСС). Тако да ми сасвим можемо бити сигурни да ће се код нас укорењивати систем тоталитарне контроле, сличан Шенгенском; уз то - управо то нам је и обећао «Московски комсомолац» (види наведени чланак у Уводу, од 4. 11.98. год.). Ми такође можемо очекивати да ће тај систем да користи Ватикан да би појачао свој притисак на руско Православље. Па и секте неће одбити да, макар местимично, употребе такво згодно средство за своје циљеве. Тако да ће православци имати нових проблема и, при томе, не само у Москви, јер је јасно да ће се експеримент московских градских извршних власти пренети у провинцију.
Потпуно је јасно, најзад, да ће наше електронске картице -легитимације садржати символ антихриста 666, обзиром да ми цео тај систем позајмљујемо са Запада.
На тај начин, свих пет тачака, везано за противљење систему елек-тронских картица, које смо формулисали на основу грчких извора, у потпуности се могу применити и на нас. Наравно, наша Црква није државна, као што је случај са грчком, али и ми имамо Устав у коме постоје чланови који се, по нашем мишљењу, крше, ако систем елек-тронских легитимација ипак буде уведен. Текст тих чланова се налази у Прилогу.

На крају бисмо пожелели нашем православном руском народу да из искуства православних Грка извуче наравоученије за себе, да проблем електронских картица добије и код нас, уз помоћ благодати Божје, здраво и разумно решење, којем су стране обе крајности: непотребна паника и равнодушност која је једнака злочину.

[miki 018]

На крају бисмо пожелели нашем православном руском народу да из искуства православних Грка извуче наравоученије за себе, да проблем електронских картица добије и код нас, уз помоћ благодати Божје, здраво и разумно решење, којем су стране обе крајности: непотребна паника и равнодушност која је једнака злочину.

Браво за закључак!!!

[Десни]

Иако је на реаговање Цркве у Правилник о новим личним картама у Србији уметнута могућност добијања личне исправе без чипа, тј. „контактног микроконтролера“ (Правилник о личним картама, чл. 4, чл. 8, http://www.zazivot.org), и тиме доста постигнуто на заштити права грађана и верника, много тога у вези са новим електронским документима остаје нејасно. Не зна се да ли ће у новим личним картама бити бар-кодова, затим шта ће садржавати нови пасоши, или који су рокови за вађење нових исправа. Међутим, с обзиром на то да се код нових електронских докумената свуда јављају два елемента: електронски чип и бар-код, основна је недоумица да ли између њих има разлике у облику и степену опасности угрожавања грађанских и духовних права и слобода православних верника.


ЗА ЖИВОТ БЕЗ ЖИГА

Због чињенице да је главни покретач акције против оваквих докумената у Србији удружење За живот без жига, разумљиво је да је тежиште акције стављено на расправу против чипа, као носиоца непосредног угрожавања грађанских права. Насупрот овоме, изгледа да је у Русији и Грчкој негативно реаговање православних верника било више усмерено против бар-кодова, или тзв. идентификационих бројева. Наша је намера да најпре видимо да ли у духовним смислу има разлике између ова два елемента нових електронских докумената, а затим да потражимо одговоре на још неке од наведених непознаница, и тиме подстакнемо расуђивање и доношење општег става, односно покретање одговарајућих акција наше Цркве.

Но, пре него што нешто више кажемо о самој теми, сматрамо за потребно да нагласимо да треба правити разлику о могућој улози наведена два елемента у свакој од три фазе примене електронских докумената: првој, садашњој, где су у питању лична документа која грађанин носи са собом, затим другој, наредној, коју можемо назвати предантихристовском фазом, када ће се прећи на уграђивање чипова у тело и трећој, завршној, антихристовској, када ће доћи до потпуног остварења визије Св. Јована Богослова, описане у Откривењу: „И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер је број човеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест“ (Отк. 13,16-18). Нас, дакле, превасходно занима на који начин и у којој мери електронски чип и бар-код нових докумената у овом тренутку угрожавају грађанска и религиозна права грађана, тј. верника.

Следеће што такође треба разлучити, јесте разлика између повреде грађанских и верских права и осећања на једној, и могуће непосредне духовне опасности на другој страни, када се, евентуално, прихватањем нових докумената узрокује губљење благодати, односно верни излажу, у мањој или већој мери, потпадању под утицај или власт злих демона. Разлика је очита: док је у првом случају реч о непоштовању, тј. повреди људског достојанства и слободе и тиче се, дакле, општих морално-етичких начела права човека, у другом се, међутим, ради о довођењу у питање нашег вечног спасења. Док је угрожавање људских права константа историје човечанства, с тим да оно у садашњем тренутку због глобализације и техничких могућности добија свеопште, колосалне размере, метод или вид могућег одрицања од Христа нас враћа у ранохришћанска времена, када се од хришћана тражило приношење идолске жртве државним боговима тадашњег Римског царства, чега је одбијање водило у исповедање и мучеништво, а прихватање у отпадање од Цркве.

Чини нам се да по овим питањима постоје разлике између електронског чипа и бар-кода.

ЗАШТИТА ПРАВОСЛАВНОГ ВЕРНИКА




По нама, дакле, електронски чип само угрожава грађанска права и не може довести до угрожавања или губљења благодатног стања, тј. заштите православног верника. У техничко-правном смислу, у електронском чипу је само дошло до усавршавања, увећавања и обједињавања нечега што је до сада већ постојало. И до сада су постојали тајни досијеи; разлика је у томе што су они до сада отварани само за одређени број „сумњивих“ грађана, а сада сваки грађанин постаје „сумњив“, добија и са собом јавно носи свој тајни досије. И до сада је било могуће праћење и лоцирање грађана преко специјалне опреме и мобилних телефона, а сада та могућност са новим документима постаје општа.

Све ово, заједно са могућим злоупотребама, било је довољно да се наша Црква прикључи акцији против увођења електронских чипова у личне карте, чега је последица могућност добијања личних карти без њега. Међутим, у крајњој линији, чини нам се, нема основе за потпуни бојкот докумената са електронским чипом од стране православних верника, из простог разлога што све околности у вези са њим не садрже у себи елементе одрицања од Христа, односно идолопоклоњења, и тиме се верни не излажу опасности губљења благодатне заштите која се добија приликом крштења. Понављамо, говоримо о првој, садашњој фази примене електронских докумената, односно, електронског чипа.

Међутим, сматрамо да са бар-кодом, тј. идентификационим бројем грађана, ствари стоје другачије. Код бар-кода, унутар три пара дужих линија, које се приликом декодирања читају као три шестице, умећу се три групе од по (за сада) три броја, који представља тзв. лични број власника документа, што недвосмислено упућује на горенаведено место из Откровења: „јер је број човеков, и број њезин шест стотина шездесет и шест“. Даље, и овде се могу разликовати два нивоа проблема: морално-правни, са угрожавањем грађанских и верских права и осећања, јер се лично име добијено на крштењу замењује безличним бројем, чиме се човек спушта у ред ствари, а други је духовни, јер има мишљења (као што ћемо даље видети) да се приликом добровољног прихватања овог новог идентитета, „заробљеног“ унутар три шестице и потврђеног стављањем потписа на документ, хришћанин одриче Христа и губи крштењску благодат.


Мишљења у Цркви по питању бар-кода, тј. идентификационих или личних бројева верника су различита. Рецимо, став Синода РПЦ је укратко изражен у изјави митрополита Кирила, својевремено објављеној у Православљу бр. 965: „Митрополит смоленско-калињинградски Кирил подсетио је вернике у Русији на став Св. синода, изнет у више наврата, о новим пасошима, који садрже бар-код у ком су присутне три шестице. Како је то, по Откривењу Јована Богослова, знак Антихриста, неки верници одбијају да га приме. Митрополит истиче да Црква нема негативан став према овим документима, јер се не ради о таквом печату, и да се људи не присиљавају да га узимају у замену за одрицање од вере у Христа, како би могли да живе и раде. Црква има разумевања за оне који одбијају да узму ове документе и пита се притом, зашто је разрађен такав систем који грађане ставља у ситуацију, да мисле да се ради о опасности по њихову веру. Међутим, страху код верника нема места.“ Познат је и сличан став ђакона Андреја Курајева, који у једном разговору о последњим временима на ову тему каже: „Ипак, ја мислим да не треба тако јефтино ценити своју душу. Одакле таква претпоставка да, ако човеку буду ставили печат у пасош или чак на руку, да тај знак одузима човеку слободу? Шта ме може одвојити од Христа? Једноставно, треба схватити да нас ништа не може одвојити од живота у Господу Исусу Христу, ни садашње, ни долазеће, ни начала, ни власти, ни анђели, нико нас не може одвојити. И какав ће то печат бити јачи од Љубави Божје, јаче од свих тих инстанци које је Апостол Павле побројао? Шта се то односи на број 666, ја не видим у њему мистерију? Просто зато што се тај број доводи до броја који се помиње у Апокалипси“ (http://www.manastir-lepavina.htnet.hr).

[Десни]

ЛЕГИТИМАЦИЈА ЛИЧНОСТИ

Међутим, бројнија су другачија мишљења, како епископа и духовника, тако и православних интелектуалаца и верника, каква су нпр. она сабрана у зборнику Печат Христов и жиг звери (Образ Светачки, Београд 2004). Према њима, приликом прихватања докумената са бар-кодом верни се директно излажу губљењу благодати добијене на крштењу, и реч је, дакле, о виду одрицања од Христа и првој етапи идолопоклоњења. Из поменутог зборника наводимо речи ст. Пајсија Светогорца и о. Владимира Шишкина: „Кажу: Ћесару ћесарево. Међутим, ради се о нечему сасвим другом кад је у питању легитимисање личности. То није новац (нити било која друга спољашња форма данка), него нешто лично, далеко важније, јер је реч о мојој највећој вредности, за коју ће се од мене тражити најважнији одговор на Страшном суду. Мени се нуди нешто као замена за моју душу. Легитимација личности - то је истоветност, личност у њеном дословном смислу, тј. човек се поистовећује с тим што му предлажу. Они, значи, подмећу ђавола, а ја потписујем своју сагласност с тим? Како могу да пристанем на то?“ (стр. 177); „Сједињење добровољно прихваћеног бројчаног имена са цифром 666 означаваће заједницу човечје душе са душом Антихриста. Приликом одрицања од Христа и преласка у другу религију, секту или масонску ложу, главни услов је одрицање од светог имена и прихватање новог. На тај начин долази до посвећености човечје душе ђаволу. То је супротност тајинству Светог крштења, где се крштени, добивши свето име, сједињује са Христом, при чему се човек одриче сатане и свих дела његових. Чак и привидно или условно одрицање од хришћанског имена лишава човека благодати. Због тога они, који су примили код, неће издржати и прихватиће жиг, уколико се не удвостручи милост Божја“ (стр. 174).

Навешћемо и један пример из руске стварности. Током разговора који је православни писац В. П. Филимонов на петроградском радију водио са Архиепископом белоцерковским и богуславским г. Серафимом, владика је, после тврђења водитеља да је примећено да људи који су примили број постају нервозни, као да је одступила благодат од њих, одговорио следећим речима: „У томе и јесте сва опасност прихватања идентификационог броја, што одступа благодат Духа Светога и улази дух овога света, или дух Антихриста. У томе је сва опасност. Да нема тих последица по православног хришћанина, могло би се окачити сто таквих бројева. Али тај број је повезан са нашим будућим уделом, са нашом судбином у вечном животу, са судбином нашег спасења, а мислим да ниједан човек који има здрав разум не жели да се вечно мучи у аду. Он схвата да су то озбиљне ствари и да је то његова судбина. И ако од тих цифара зависи човекова судбина, онда наравно он треба свим силама и свим мерама да их одбије и категорички изјави своју несагласност са том појавом. У томе и јесте сва опасност, што човека напушта Свети Дух и он постаје суров, нервозан и потом неспособан за прихватање божанских истина“ (http://pravoslavljedanas.info).

СЛУЧАЈ СА СВЕТЕ ГОРЕ

Лично нам је познат један скорашњи случај са Св. Горе. Када је од стране Александријске патријаршије за новог епископа био изабран сабрат манастира Григоријат, јм. Мелетије, који се налази у мисији у Конгу, пред григоријатске старце се поставило питање вађења нових пасоша за оце који је требало да путују у Александрију на хиротонију. Игуман, ст. Григорије, дао је благослов за узимање нових путних исправа тек пошто је утврђено да се у грчким новим пасошима користи код приликом чијег се декодирања не читају три шестице.

На основу наведеног, закључујемо да је ситуација са баркодовима у новим личним документима далеко озбиљнија и опаснија у односу на електронске чипове, који би, као што смо рекли, тек у наредној, предантихристовској фази, требало да на себе узму улогу коју тренутно има бар-код. Зато сматрамо да би епископи и духовници требало да јавно изнесу своја расуђивања о овом питању, и да се на основу њих предузму одговарајуће мере.

На самом крају овог текста, ради потпунијег упознавања верника, изнећемо податке које смо добили од стране администратора сајта удружења За живот без жига. Наиме, на наше питање да ли ће у новим личним картама бити бар-кода и који су рокови за замену старих, односно вађење нових исправа, добили смо одговор који преносимо у целини: „Не знамо да ли ће се бар-код наћи на личним картама. Додатно у вези бар-кода - ми смо добили какву-такву подршку од дела Цркве по питању чипа, но по питању кода Православне цркве у целини се нису јасно оградиле против њега. Пасоши су најављени ове године. Ту имамо проблем, с обзиром да су пасоши са чипом постали међународни стандард који све земље уводе, укључујући и Русију која, међутим, бар развија сопствени софтвер. Но, ако се ствари још мало заоштре на глобалном плану, вероватно ће се указати простор да се с тим у вези нешто и уради. Рокови за (замену) личних карти биће до истека садашње или највише до 2011. године. За пасоше су најавили до краја 2009.“ С овим у вези додајмо још само то да је у Правилнику о личним картама (чл. 4), „симболизована ознака документа“ можда други назив за бар-код.

Шта рећи на крају? Можемо само да поновимо оно што смо рекли на почетку: крајња сврха овог нашег писања је била да још једном скренемо пажњу наше Цркве, епископа, духовника и верника, на озбиљност проблема нових електронских докумената, нарочито у вези са бар-кодом, како би се на време промислили и изрекли одговарајући духовни савети и препоруке верном народу, односно благовремено предузеле одговарајуће акције према надлежним државним установама. У супротном, последице могу бити погубне и непоправљиве. Најмање опасно може бити то што ће се православни верници почети појединачно обраћати за савете и благослове епископима и духовницима, а што, због важности питања и вероватних различитих одговора на њега, може довести до нових пометњи и несугласица у нашој помесној Цркви.