|
Наташа
|
 |
« Одговор #5 послато: Јануар 04, 2009, 20:09:19 » |
|
КЊИГА ОТКРИВЕЊА ИЛИ АПОКАЛИПСИС
(Значај Апокалипсе и интересовање за њу)
Апокалипса (или, у преводу са грчког, Откривење) Јована Богослова једина је пророчка књига Новог Завета. Она предсказује будућу судбину човечанства, свршетак света и почетак новог, вечног живота због чега се, сасвим природно, налази на самом крају Светог Писма...
Током протеклих 20 векова појавило се мноштво тумачања Апокалипсе најразличитијег карактера. Све те тумаче могли бисмо да поделимо у четири групе. ПРВА међу њима везује апокалиптичка виђења и символе за последња времена, тј. за свршетак света, за појаву антихриста и за Други долазак Христов. ДРГИ Апокалипси придају често историјско значење и ограничавају њена виђења на догађаје 1. века: на прогоне хришћана од стране паганских царева. ТРЕЋИ настоје да у историјским догађајима свога времена пронађу остварење апокалиптичких предсказања. Према њиховом мишљењу, на пример, римски папа је антихрист и све апокалиптичке несреће најављују се управо римској цркви, и сл. Најзад, ЧЕТВРТИ у Апокалипси виде само алегорију, сматрајући да виђења описана у њој немају у тој мери пророчки, колико морални смисао.
Међутим, Апокалипса може правилно да се разуме једино у контексту целокупног Светог Писма...
Да бисмо разумели зашто је апостол Јован разне докађаје и различите људе објединио у једну слику, морамо узети у обзир да он Апокалипсу није писао само за своје савременике, него за хришћане свих времена којима тек предстојало да претрпеаналогне прогоне и недаће...
У Апокалипси је приметна извесна надвременост или изванвременост. Она проистиче отуда што апостол Јован судбину човечанства није созерцавао из земаљске, него из небеске перспективе, куда га је узнео Дух Божији...
Васрсење мученика и њихово царевање на небу, које обухвата васцелу новозаветну епоху, он смешта у време које ће доћи после суда над антихристом и лажним пророком (отк. 20. глава)...
Приликом поступног читања Апокалипсе, она се може поделити на следеће целине:
1) Уводна слика јављања Господа Исуса Христа Који заповеда Јовану да запише откривење о седам малоазијских Цркава.
2) Писма упућена у седам малоазијских Цркава (Отк. 2 и 3. глава). У којима је, истовремено с поукама тим Црквама, скицирана и судбина Цркве Христове - од апостолских времена па до свршетка света...
3) Виђење Бога Који седи на престолу, Јагњета и небеског богослужења (Отк. 4 и 5. глава)...
4) Од 6. главе почиње разоткривање судбине човечанства. Виђење Јагњета- Христа како скида седам печата са тајанствене књиге служи као почетак описа разних фаза битке између добра и зла, између Цркве и ђавола...
5) Оглашавање седам ангелских труба (Отк. 7-10. глава) означава почетне несреће које морају сустићи људе због њиховог неверја и грехова.
6) Виђење седам знакова (Отк. 11-14. глава) показује човечанство које је подељено на две непомирљива табора - на табор добра и на табор зла...
7) Виђење седам чаша (Отк. 15-17. глава) изображава мрачну слику општесветске моралне отпадије. Битка против Цркве постаје крајње напрегнута (Армагедон, Отк. 16;1) а искушења неподношћиво тешка...
8 ) У следећим главама (Отк. 18-19) исцрпно се описује суд над Вавилоном. Овде се показује пропаст узрочника зла међу људима - антихриста и лажног пророка, представника како грађанске, тако и јеретичке, антихришћанске власти...
9) У 20. глави резимира се духовна битка и светска историја. Она говори о двократној победи над ђаволом и о царевању мученика.
10) Две завршне главе (Отк. 21-2) описују ново Небо, нови Земљу и блажени живот спасених. То су најсветлија и најродоснија поглавља у Библији...
Ух...ово би била скраћена верзија, а можемо продискутовати поглавље по поглавље, ако наравно има потреба за тим...
Бог вам срећу дао дуговечну, Божја рука да вас води стазама Царства Небеског и мир свима вама!
|
