Распродаја органа Срба

[витез]

Унутрашњи органи или сваки је Србин самоуслуга

Мучно је размишљати о трговини људским органима неалбанског, углавном српског порекла на Косову. Мучно, јер вероватно ни то није тема која има консензус у српском тзв. бирачком телу, једином телу које је лишено унутрашњих органа. Без сумње, има оних који ће тврдити да ми немамо морално право да се бавимо тим питањем. Ако је то тачно, онда без сумње, немамо морално право ни да самостално располажемо нашим унутрашњим органима. Јер ми смо у том смислу хладњаци: дођеш, отвориш, узмеш и одеш. Не мораш чак ни да платиш.

Размислимо логички: вероватно ти отети Срби нису били ни урбани, нису били ни информатички писмени, можда су слушали народну музику, најстрашнији турбо фолк. Додуше, можда су желели само да нормално живе, да им нико не бабра по унутрашњим органима, али Боже мој, ипак су то припадници једног заосталог, дивљег племена, ах да, ни Младић није испоручен, па са којим онда правом очекивати да оба плућна крила буду на свом месту.
Ето, проблем је решен.

А можда, ипак, није ни решен. Хајде да ствари поставимо овако: Срба на Косову је све мање, па је извоз органа доведен у питање. Како помоћи тзв. “косоварима”? Па јасно, омогућити им приступ сировинама, тј новим Србима, или још боље, свим грађанима Србије. Нема потребе да се грађани ове земље спаљују на ломачама, како предлажу извесни политички субјекти, јер се на тај начин квари и оно једино вредно у њима – њихови унутрашњи органи. Нека их уместо на ломачу одведу у прихватне центре тзв. “косоварских” хуманитарних мисија који ће им стручно извадити по који унутрашњи орган, у зависности од потреба, а никако преко тога, да би их потом љубазно отпратили кући или тек потом спалили на ломачи, уколико вађење органа нису преживели.

Важно је, међутим, да се што пре донесе неки закон, рецимо "Закон о унутрашњим органима", у коме ће се коначно већ једном раскрстити са архаичном предрасудом да унутрашњи органи припадају телу у коме се налазе. Напротив, припадају ономе ко понуди више или ко је јачи, зар не, па шта се онда буните!

Такође, веома је важно да приликом вађења органа “дародавци” (а како их другачије назвати!) буду под анестезијом, да инструменти којима се врши “даропримање” буду дезинфиковани како не би дошло до сепсе, да “даропримачи” буду стручно оспособљени и слично. Јер без међусобног поверења, нема ни сарадње.
И тада ће коначно на Балкану потећи мед и млеко. А можда и миро.

[витез]

Запад знао за отмице

МОСКВА - Међународна заједница увек је знала за отмице људи на Косову и узимање њихових органа, што је описано у књизи Карле дел Понте - изјавио је стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин за руски дневни лист "Комсомолска правда".

Како преноси Тањуг, у последњем од три узастопна наставка, под насловом "Косовски трбосеци", Рогозин тврди да су то биле "очигледне ствари, познате свима који су се бавили питањем Косова" и "веома озбиљни докази који дискредитују Тачија".

- Сви су знали шта је ОВК - терористичка екстремистичка организација коју финансира наркомафија - рекао је Рогозин. - Упркос томе, запад није хтео да руши своје планове о подели Србије, промени односа снага на Балкану и слабљењу руског утицаја. Моји партнери, са којима комуницирам у Бриселу то називају реалном политиком.

Овај високотиражни руски дневник, у серији текстова који су посвећени књизи Дел Понтеове, осврнуо се и на противзаконито признање независности Косова. Тако пише да је одмах после тога, бивши хашки тужилац, "тако залупила вратима да је у Европској унији са свих плафона почео да отпада малтер" саопштивши целом свету да новопеченом републиком Косово владају месари, људи који су стекли богатство на органима извађеним од отетих Срба.

[Љубица]

Истрага о трговини органима

Београд - После пет година ћутања откривено је име кључног сведока и учесника у трговини људским органима на Косову и Метохији од 1999. до 2003. Шпанац Хосе Пабло Барајбар, форензичар који је под окриљем УН прошао ратишта БиХ, Хрватске и КиМ, осумњичен је да је створио мрежу за крваву трговину органима заробљеника у грађанским ратовима на Балкану. Барајбар, који је у сарадњи са неколицином бивших шефова Унмика успешно скривао своје злочине, у бекству је и налази се у Јужној Америци, а после посете главног хашког истражитеља Патрика Лопеза Переза Београду, очекује се и међународна потерница.

У Барајбарову злочиначку организацију били су, по подацима Специјалног тужилаштва за ратне злочине, укључени босански муџахедини, шиптарски команданти ОВК и десетине хуманитараца, међу којима је највише Италијана, Француза, Американаца и Шпанаца. Крвави бизнис, у којем је, како се сумња, страдало неколико хиљада Срба из БиХ и са КиМ, осмишљен је током рата у Босни, а када су крајем 1998. Шиптари створили своје логоре на Косову, монтажне квазиболнице пресељене су на северозапад Албаније, претежно у регион Кукеша. Одатле је функционисала такозвана, већ уходана „пица веза“ ка Италији, где су одлазили извађени органи потопљени у формалин. Читав посао контролисао је Рамуш Харадинај и његови команданти са подручја Пећи, Ђаковице и Призрена.

[Љубица]

УНМИК крио доказе

Истрага о трговини људским органима на северу Албаније, за коју је јавност сазнала из књиге главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, била је осуђена на пропаст док ју је водио УНМИК.

То потврђују и најновији докази до којих су дошле "Вечерње новости", а који буде озбиљну сумњу да су у све били умешани и званичници те организације. А, пре свих, њен некада високи званичник Хосе Пабло Барајбар, који је био шеф канцеларије за нестале особе и судску медицину, пишу "Новости" у издању за среду.

Наиме, доста тога указује да је Барајбар био упознат с оним што се догађало у Албанији, али да је стопирао истрагу, потврђено је "Новостима". Према незваничним информацијама, он се сада налази у бекству, у Аргентини.

Саговорник тог листа, некада припадник УНМИК-а који је учествовао у овој истрази, а који из разумљивих разлога не жели да његово име буде познато јавности, открива за "Новости" детаље до којих је дошла организација УН на Косову.

"Бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је 2003. године затражила од Унмика да покрене истрагу о трговини органима - прича наш саговорник, преносе "Новости".

"У Унмику је тада било шест, седам јединица које су се бавиле истраживањем разних врста криминала, а Трибунал је имао више од 50 својих истражитеља на Косову, тако да је имао ко да спроводи истрагу.

Проблем се, каже неименовани саговорник, јавио већ на самом почетку.

Наиме, пошто Хашки трибунал није имао никакве ингеренције на територији Албаније, већ само на простору бивше Југославије, није могао тек тако да спроведе истрагу у тој држави. Зато је захтев за спровођење истраге послат централној истражној јединици УНМИК-а, чији припадници су, заједно са хашким истражитељима и албанским тужиоцем, обишли "жуту кућу", на северу Албаније у којој су, према неким изворима, отетим са КиМ вађени органи и са аеродрома у Тирани транспортовани у Европу.

Тамо су нашли рукавице, хируршке инструменте, вреће, флаше од инфузије, трагове крви - све што је више него јасно указивало да се у кући догађало нешто веома озбиљно", преноси лист његове речи.

"Потпуно је невероватно због чега истражитељи, када су већ пронашли све то, нису узели и отиске прстију - наглашава саговорник листа - Па, на основу њих би се идентификовали сви они који су били у тој кући!", пренеле су "Новости".

На питање како је Трибунал уопште сазнао за евентуалну трговину људским органима, припадник Унмика каже да су извор била четворица Албанаца која су била укључена у целу операцију.

Осим тога, они су и одвели тим хашких и Унмикових истражитеља до "жуте куће" и чак им показали места где су закопавани остаци људских тела који нису могли да се искористе за трговину.

"Али, до ископавања тих јама никада није дошло! То јасно показује да је неко веома моћан, имао јак интерес да се за ове злочине никада не сазна", - каже тај саговорник.

Идентитет тих особа још није утврђен.

Ипак, данас су све очи упрте у Хосе Пабла Барајбара, тадашњег шефа канцеларије за судску медицину и нестале особе. Он, додуше, није био у Албанији са истражитељима, али је, због положаја на којем се налазио, и после сазнања да су познате локације на којима су закопавани остаци тела, морао да наложи ископавања и ексхумације, наводи лист.

"Барајбар није урадио ништа од свега тога. Чак су хашки и Унмикови истражитељи пошто су се вратили из Албаније, тврдили да нису могли да установе да ли је крв на коју су наишли, била људска или можда животињска. То је просто немогуће, јер постоје спрејеви помоћу којих ми одмах и на лицу места утврђујемо да ли је крв људска", рекао је тај извор.

Истрага о трговини људским органима завршила се када су се истражитељи вратили на Косово.

И поред свих материјалних доказа који су пронађени, ниједан корак даље није предузет, па ни да се утврди да ли је крв која је пронађена у кући и на доказима животињска или људска. Али, истражитељи су о посети Албанији написали форензички извештај, упркос томе што у тиму који је тамо био није било ни једног јединог форензичара, преносе "Новости" додајући да за оно што се пронашло у Албанији, нико није сазнао.

На основу свих расположивих информација, готово са стопостотном сигурношћу може да се каже да је операција трговине људским органима на Косову била јако добро организована и тешко да је могла да се одвија без знања и учешћа Унмика, наводе "Новости".

Лист подсећа да су прве кривичне пријаве против Барајбара поднели косовски Албанци, чланови удружења "Нада" из Суве Реке.

Наиме, мушки чланови породица су детаљно проверавали вреће у којима су се налазили остаци тела, а које им је Унмик предавао. Убрзо су почели да се жале како су вреће исувише лаке и како недостају делови тела.

Хосе Пабло Барајбар прошао је многа ратишта као форензичар. Осим Косова, био је и у БиХ и у Хрватској, тако да је већ тамо стекао репутацију сумњиве особе.

"Знао је да током обдукција, без икаквог знања породице преминулог, узима његове кости, износи их и продаје факултетима као експонате - рекао је тај саговорник.

Патолог Тарија Фомисто је 2000. године написала писмо шефу Унмика у којем га је обавестила да Барајбар узима кости. После Косова, он је отишао у Далас у америчку форензичку академију, где је донео читав сандук у којем је било око 800 костију. На сандуку је било написано "колекција скелета Барајбар".

Докторка Тал Симонс која је била у БиХ и Хрватској је протестовала поводом тога, тврдећи да зна за катастрофалну репутацију Барајбара", рекао је тај извор за "Новости".

Лист подсећа да се главни истражитељ тужилаштва Хашког трибунала Патрик Лопез Перез састао у уторак у Београду са министром правде Снежаном Маловић и тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем.


Танјуг

[витез]

Жута кућа на крају уклетог села

22. септембар 2008. г.

Албанија - Жута кућа на крају уклетог села Немачки политички недељник "Шпигел" у причи "с краја цивилизације" пише о селу поред албанског града Буреља и подруму куће породице Катучи, где су, према наводима бивше главне хашке тужитељке Карле дел Понте, киднапованим Србима са Косова вађени органи.

Према Дел Понтеовој, припадници Ослободилачке војске Косова су до 300 заробљеника, углавном Срба, после 1999. године одвукли у Кукеш и Тропоју у Албанији и тамо их затворили, а затим, најмлађе и најснажније пребацили у село Рибе, код Буреља.

''Породица разјарено одбације гласине да су у њиховом подруму српским заробљеницима вађени органи и затим продавани за трансплантацију. Ипак, сумња остаје'', констатује ''Шпигел'' у тексту ''Кућа на крају света'', у којој говори о граду Бурељу, који "изгледа као уклет" и који је, према Дел Понтеовој, био место догађаја.

Дел Понтеова се позива на осам сведока који су сви, независно један од другог, исто говорили - о једној жутој кући у селу Рибе, у чијем подруму је један лекар, ''Албанац из Пећи, с упадљиво кукастим носем'' вадио органе педесторици заробљеника.

''У међувремену, сведоци као да су пропали у земљу'', рекао је један бивши истражитељ, преноси ''Шпигел''.

Недељник наводи сумње једног тадашњег истражитеља у спремност да би сведоци даље дали изјаве, јер би то било оптерећујуће за бивше вође ОВК и данашње високе политичаре Косова.

''Зато имају страх да би свака даља изјава за њих значила сигурну смртну пресуду'', преноси ''Шпигел'' мишљење истражитеља.

Тако се сада последње наде да ће догађаји бити разјашњењи полажу на специјалног истраживача савета Европе Дика Мартија, који у року од две године треба да испита тај случај, пише ''Шпигел'', наводећи да је Марти већ водио истраге о тајним ЦИА летовима и затворима у Европи.

''Село код Буреља се зове Рибе....и та, наводна, ''кућа страве'' се не налази само на крају насеља, већ на крају цивилизације'', пише ''Шпигел'', наводећи да је иза куће непроходан, зарастао пут, да се падина, очито, користи као сметлиште.....

Соба у приземљу

У опису разговора са 77-годишњим газдом ''куће страве'' Абдулом Катучијем, ''Шпигел'' преноси старчеву изјаву да су једног дана, у фебруару 2004. године, у његову кућу, док је он чувао овце у брду, банули тешко наоружани полицајци и странци, заједно с једним албанским државним тужиоцем, све преокренули,чак и пикавце покупили, а неком хемијском течношћу, да би открили трагове крви, попраскали собе.

Због тога су, како јадикује Катучи, чланови његове породице, чак с малом бебом, морали да проведу две ноћи на хладноћи.

Истражни тим УН се, према речима Катучија, посебно занимао за једну собу у приземљу, где је бетонски под офарбан у црно и због тога су желели даље да буше, а онда им је он рекао да то могу урадити само под условом да плате одштету.

После тога су се ''мушкарци и једна жена" повукли, каже Катучи, који тврди да је, тек у априлу, кад је објављена књига Дел Понтеове, заправо, сазнао шта су они тада тражили у његовој кући.

Кад не би био тако сиромашан, Катучи би, како је рекао "Дел Понтеову тужио пред Европским судом за људска права у Стразбуру".

''Дакле, све погрешно? Трговина органима је део теорије завере из дубине Балкана? Вероватно, ипак, не'', констатује ''Шпигел'', указујући на детаље из приче старца, коме, кад год не може нешто да објасни, у помоћ прискачу унуци.

Завоји и игле сведоче другачије

Једна од таквих мука за старца је питање, чему су служиле празне флаше од инфузионе течности са средствима за опуштање мишића, завоји и игле, које су пронашли истражни органи у близини старчеве куће.

''У овом окружењу, без одговарајуће медицинске бриге је потпуно нормално да људи сами себи у нужди дају ињекције'', преноси ''Шпигел'' изјаву 26-годишње Катучијеве унуке, оцењујући да то, ипак, не звучи уверљиво.

Кад је реч о пронађеним остацима крви у њиховој породичној кући, унука каже да се ту породила једна жена, а осим тога, ту се и за исламске празнике, како је рекла девојка, коље стока.

И код боје куће у помоћ деди прискачу унуци - сви сведоци описали су је као жуту, а она је сада бела. И за то Катучијеви имају објашњење, иако су у почетку тврдили да је кућа увек била бела, али се ипак унука "присетила" да су је прекречили за једну свадбу, преноси ''Шпигел'', указујући на то да су истражни органи испод беле боје, ипак, пронашли - жуту.

[Љубица]

Албанија уништава доказе због Харадинаја

Албански премијер Саљи Бериша наредио "службама безбедности да униште документа о несталим Србима на Косову, њиховом транспорту у Албанију и трговини органима", тврди српско тужилаштво за ратне злочине.

Свега дан након што су албанске власти одбациле захтев Србије за спровођењем истраге о судбини око 300 Срба, киднапованих 1999. године на Косову и наводима да су на северу Албаније мучени и на крају убијени како би се њихови органи продали на нелегалном тржишту, српско тужилаштво за ратне злочине оптужило је премијера Албаније Саљија Беришу да је наредио "уништавање доказа о несталим Србима".

Како је речено у Тужилаштву за ратне злочине, Бериша је такву наредбу издао под утицајем бившег премијера Косова и команданта западног фронта Ослободилачке војске Косова Рамуша Харадинаја.

Према наводима које је српско тужилаштво доставило албанским колегама, отети Срби одвођени су са Косова на неколико локација на северу Албаније, укључујући околину Кукеша, Тропоју и рудник Дева, где су се током и непосредно након сукоба налазили кампови ОВК.

Тај део границе наслања се на зону одговорности "Дукађин" коју су контролисале Харадинајеве снаге.

Хашки трибунал у априлу је, због недостатка доказа, ослободио Харадинаја оптужби везаних за мучење, силовање, убиства и противправно затварање Срба и осталих неалбанаца током сукоба српских снага безбедности и албанских побуњеника 1998. године. Читаво суђење протекло је под сенком озбиљних притисака на сведоке.

"Дошли смо до закључка да је политика имала велики утицај на прикривање ратних злочина почињених над Србима и неалбанцима на Косову и Метохији. Књига Карле дел Понте је за Албанију, очигледно непријатно сведочење", кажу у Тужилаштву.

Албанска тужитељка Ина Рама је делегацији из Београда пренела да истрага албанског и хашког тима није потврдила наводе Карле дел Понте о трговини органима киднапованих Срба, потврђено је у Тужилаштву.

Документација за Савет Европе и Савет безбедности

"Ми ћемо сада, преко Министарства правде, о свим доказима и нашој посети Албанији обавестити Дика Мартија, специјалног известиоца за трговину људским органима Парламентарне скупштине Савета Европе. Наше наводе ћемо послати и надлежнима у Савету безбедности УН", закључују у Тужилаштву.

Бивша хашка тужитељка Карле дел Понте је у књизи "Лов, ја и ратни злочинци" навела да је тужилаштво дошло до сазнања да су Србима који су 1999. године нестали на Косову вађени бубрези и други органи, који су кријумчарени и продавани страним клиникама.

Истрага српских власти усмерена је ка расветљавању околности под којима је око 300 Срба, отетих након окончања сукоба на Косову, пребачено у нелегалне логоре на северу Албаније, где су мучени, након чега су им хируршким интервенцијама одстрањивали виталне органе, које би касније продавали.

Такође, затражена је и истрага о наводима да се у околини места Тропоја, Кукеш и у близини рудинка Дева налазе масовне гробнице у којима су сахрањивани остаци отетих особа. "Заробљени цивили су подвргавани тортури и мучењу...Тужилаштво за ратне злочине дошло је и до информација о наводном постојању масовне гробнице у којој су сахрањени посмртни остаци заробљених лица", наводи српско тужилаштво.

Као одговорни за ову операцију означени су некадашњи локални команданти бивше Ослободилачке војске Косова, али и званичници УНМИК-а, који су игнорисали позиве да се расветли судбина несталих Срба и осталих неалбанаца.

Србе масакрирали у "Касарни 320"

Специјално тужилаштво за ратне злочине има доказе да су заробљени Срби са Косова убијани и да су им вађени органи у напуштеној "Касарни 320" у околини места Кукеш на северу Албаније! Ово стратиште за Србе налази се у близини "жуте куће" коју у својој књизи помиње и Карла дел Понте. Она је написала да је ОВК са Косова у Албанију пребацила 300 заробљених Срба. Најјаче и најмлађе су потом пребацили у "жуту кућу" у селу Рибе, у којој су им вадили органе а потом препродавали!

[Љубица]

Ухваћен лекар који је Србима вадио органе

Косовска полиција ухапсила је јуче у Приштини уролога Љутвија Дервишија због сумње да је обављао илегалне трансплантације бубрега. Како „Блиц” сазнаје, име тог лекара изговорио је и један сведок у истрази трговине органима заробљених Срба са Косова и Метохије 1998. године.

- Сведок је дао изјаву српским тужиоцима за ратне злочине да је лекара Љутвија Дервишија видео на местима где се сумња да су вађени органи заробљеним цивилима ради продаје. Он је сада ухапшен са скалпелом у руци и очито је да су оно што су започели 1998. над заробљеницима наставили да раде - каже извор „Блица”.

Поред Љутивија Дервишија јуче су ухапшени и његов брат Арбан Дервиши, менаџер приватне амбуланте „Медикус” у којој је обављена трансплантација и уролог Тун Перворфај. Они се терете да су организовали и обавили илегалну трансплантацију бубрега, који је продао један турски држављанин једном мушкарцу из Израела.
 
Клиника је откривена након што је косовска полиција саслушала једног турског држављанина који им је био сумњив јер је тврдио да је дошао на Косово да би се лечио.
- Дошао је 31. октобра на Косово са папиром од лекара да би требало да се на Косову лечи због срчаних проблема.
Рутинском контролом на аеродрому „Слатина” утврђено је да он нема новца, што је изазвало сумњу полиције. Имао је само тај упут и био је сумњив. Полиција га је сачекала прекјуче на аеродрому када је кренуо кући - казао је портпарол КПС.
Он наглашава да се осумњичени „видно исцрпљен” прекјуче појавио на аеродрому „Слатина” покушавајући да ухвати лет за Истанбул. Осумњичени је приведен и потом га је прегледао лекар који је утврдио да му је извађен бубрег.
- Током саслушања утврђено је да је он у међувремену имао хируршки захват. Он је то потврдио наводећи да је операција извршена у клиници „Медукус”.
Он наводи да „Медикус „није регистрована за обављање хируршких захвата већ искључиво за обичне стационарне уролошке прегледе. У „Медикусу” су пронађени лекови којима је давно истекао рок употребе, као и више доза крви у пластичним кесама, непознатог порекла. Према информацијама из Приштине, у акцији полиције приведено је још неколико особа.
Ељшани није хтео да коментарише информацију „Блица” да је осумњичен лекар Љутви Дервиши повезан с трговином органима отетих с КиМ, али је навео да су у истрагу одмах укључени међународни представници, који ће проверити сумње да је у трговину органа укључен већи број Албанаца са Косова и Метохије.
Српско тужилаштво за ратне злочине у досадашњој истрази дошло је до сазнања да су у амбуланти неуропсихијатријске болнице у месту Бурељ у Албанији лекари ОВК са Косова и Метохије отетим Србима  вадили органе ради продаје од 1998. до марта 2001. Тела жртава потом су бацана у мочвару у близини Тропоје и у рудник Дева.
Неуропсхијатријска болница у Бурељу била је означена као „Затвор 320”, а у њеној близини налази се и злогласна „жута кућа”.
За истрагу српског тужилаштва значајан је и исказ двојице држављана Србије Б. М. и Ш. Д., који су 15. априла 1999. заробљени на Косову и Метохији, а затим пребачени у логор код Тропоје у Албанији. Обојица су преко Међународног комитета Црвеног крста ослобођени и враћени у Србију преко Немачке 18. маја исте године. Осим њих, српско тужилаштво поседује и изјаве бројних сведока, међу којима и припадника ОВК-а, које откривају како су и где тачно пребацивани отети цивили. Људи, регрутовани у ОВК, српским истражним органима, открили су и имена вођа ОВК задужених за пребацивање жртава, међу којима је брат Рамуша Харадинаја Насим, као и Ђимшти Краснићи, високорангирани припадник ОВК који је у изјавама сведока означен као „вођа групе за ликвидације, киднаповања и пребацивања оружја из Албаније”.
Тужилаштво за ратне злочине истрагом је дошло и до податка да су у марту 2001. четрдесет пацијената из психијатријске болнице у Штимљу на КиМ комбијем пребачени преко граничног прелаза Врбница. Даља судбина ових људи никада није разјашњена.
Представници власти у Албанији одбили су захтев српског тужилаштва за сарадњу, а откривено је да је албански премијер Сали Бериша био повезан са Рамушем Харадинајем и да је његова породица била умешана у монструозну трговину органима заробљених цивила са Косова и Метохије.

[витез]

Турски хирург имао дозволу за рад

Хирург Турске националности, Јусуф Сонмез, предводник мафијашке групе за трговину људским органима, обављао је делатност под окриљем Министрства Здравља Косова .
Поменути хирург добио је дозволу за рад од министра Аљуша Гашија, каже се у вестима Коха телевизије. Коха телевизија поседује документе који доказују ангажман овог лекара на Косову.
Саветник министра Гашија Скендер Бериша, рекао је да је доктор Сонмез испуњавао све прописане критеријуме за добијање лиценце за рад. Полиција је расписала интрполову потерницу за турским хирургом.