| Погром на Косову и Метохији - март 2004. |
|
|
|
|
| Молитвено правило за спас Србског народа |
|

|
|
|
|
| Свети Великомученик Георгије |
|
|
|
|
|
Укупно
чланова: |
852 |
Укупно
порука: |
6023 |
Укупно
тема: |
1159 |
Укупан број
прегледа: |
515413 |
|
|
|
|
|
|
1444 |
|
1251 |
|
1123 |
|
634 |
|
304 |
|
239 |
|
138 |
|
93 |
|
78 |
|
77 |
|
|
|
|
|
|
355 |
|
280 |
|
225 |
|
95 |
|
49 |
|
31 |
|
14 |
|
12 |
|
10 |
|
8 |
|
|
|
|
|
|
1220 |
|
608 |
|
500 |
|
471 |
|
438 |
|
341 |
|
264 |
|
258 |
|
226 |
|
212 |
|
|
|
|
| Топ 10 тема (по прегледима) |
|
|
6879 |
|
4664 |
|
3648 |
|
3641 |
|
3390 |
|
3232 |
|
2946 |
|
2845 |
|
2296 |
|
2134 |
|
|
|
|
| Топ 10 тема (по одговорима) |
|
|
388 |
|
242 |
|
233 |
|
189 |
|
158 |
|
152 |
|
120 |
|
110 |
|
110 |
|
107 |
|
|
|
|
| Топ 10 тема (по одговорима) |
|
|
388 |
|
242 |
|
233 |
|
189 |
|
158 |
|
152 |
|
120 |
|
110 |
|
110 |
|
107 |
|
|
|
|
|
|
18. И приступивши
Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
19. Идите дакле и
научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа,
20. Учећи их да све
држе што сам вам заповедао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка
века. Амин. Мат. 28:18,19,20 |
|
|
|
|
|
|
Свети великомученик Цар Лазар и Свети Српски мученици - Видовдан
- Један од великаша српских, који су владали царством српским после
цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха
Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом
Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског. Борио се
против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову
пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен.
Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје,
а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време
Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено
у Саборну цркву, где и данас нетљено почива и пружа утехе и исцелење
свима онима који му се молитвом обраћају. Обновио Хиландар и Горњак;
подигао Раваницу и Лазарицу; био ктитором манастира руског Пантелејмона
као и многих других цркава и манастира.
(Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).
|
|
|
|
|
|
Пост светих Апостола - Петровдански пост
- Живот сваког Православног Хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у Православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном“, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране. На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у Православном Хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповепст о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу (...даље). |
|
|
|
|
|
Видовдански марш 2009.
Видовдански марш је традиционална ходочасна и хуманитарна акција Српског народног покрета 1389 који се ове године одржава трећи пут за редом уз благослов Српске православне цркве. Марш почиње 14. јуна од Храма св. Саве у Београду а учесници пешаче 14. дана до Косовске Митровице и Газиместана где се на Видовдан 28. јуна обележава годишњица Косовске битке из 1389. године у којој се српски кнез Лазар Хребељановић супротставио Османској-исламској армији. Учесници током Видовданског марша пролазе кроз Раљу, Младеновац, Тополу, Крагујевац, Кнић, Краљево, Ушће, Студеницу, Рашку, Лепосавић, Бањску, Косовску Митровицу и Грачаницу у којима је обезбеђено преноћиште. Током Марша обилазе се најважније православне светиње попут манастира Жича, Студеница, Бањска, Грачаница а сваког јутра пред полазак учесници одлазе у цркву на јутарњу молитву. Марш се одржава у периоду највећих врућина тако да представља велико физичко искушење за све учеснике, током пешачења колону обезбеђује МУП Србије а у свим градовима кроз које се пролази обезбеђује се лекарска помоћ. Учесници током Марша спавају у врећама за спавање. Учеснике на путу до Косовске Митровице прати возило које превози храну, воду, гардеробу и вреће за спавање и у случају потребе служи као покретна амбулантна имајући у виду да се због високих температура и физичких напора дешава да учесници колабирају, да се повреде или да добију жуљеве.
Србско-Руски марш
Трећи Видовдански марш имаће српско-руски карактер јер су позив да узму учешће прихватили активисти организације Млада Русија и Руског Образа тако да ће најмање 20 младих Руса пешачити до Газиместана. Поред учесника из Русије на наршу ће учествовати и група Пољака као и представник из Грчке. Осим СНП 1389 у организацији овогодишњег Марша учествује и Независна асоцијација студената, као и Народни покрет Србије.
Пријава за Видовдански марш
Учешће у Маршу је бесплатно за све а организатор обезбеђује вреће за спавање, храну, воду и превоз од Косовске Митровице до Београда по завршетку Видовданског марша. Заинтересовани за учешће у маршу се могу пријавити на следеће телефоне: 064-121-39-31 и 064-279-3563 или у канцеларији Српског народног покрета 1389 на адреси, Стевана Марковића 8 (стари назив улице Ђуре Ђаковића 8 ) , код Земунског кеја у Земуну. За све заинтересоване радно време канцеларије је: средом/петком/суботом од 15 до 20 ч.
Донације
Са обзиром да не постоји спонзор Видовданског марша, свима је јасно да се марш финансира само добротворним прилозима, те овим путем позивамо све добронамерне људе који су у могућности да помогну Видовдански марш, да помогну уплатом на жиро рачун.
Прималац: Народни покрет Србије, Стевана Марковића 8 - Земун
Сврха уплате: Донација за Видовдански Марш
Жиро рачун: 205-142128-19 (рачун је код Комерцијалне банке)
Шифра плаћања: 88 |
|
|
|
|
Силазак Светог Духа на апостоле
Духови - Тројице
- После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној
соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући
с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.
Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено
Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву
кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола.
Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном
народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени,
и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало
је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења
Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и
апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем
и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са
Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас
се на празник Силаска Светог Духа на апостоле Православне цркве
испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи. |
|
|
|
|
|
Свети цар Константин и царица Јелена
- Родитељи
Константинови беху цар Констанције Флор и царица
Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само
овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари:
једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на
Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када
Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се
на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту
стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики
крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом
крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем.
Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити
Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши
Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од
тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку
болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у
крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар
и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити
од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и
проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог
јеретика Арија, цар сазва 1. васељенски сабор у Никеји 325. године,
где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива
мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим
и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења
и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години
представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин
надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет
петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви
Светих Апостола у Цариграду.
|
|
|
|
|
|
Вазнесење Господње - Спасовдан

- Приближавао се празник Педесетнице, и ученици Христови вратили
су се из Галилеје у Јерусалим. У четрдесети дан по васкрсењу Христовом
они се искупише у једном дому. Док су седели за трпезом, Христос
им се поново јави. Наложио им је да сачекају у Јерусалиму док им
не пошаље Духа Светога, како би могли да крену у мисију по свем
свету, проповедају Јеванђеље и крсте оне који поверују. "Ко
поверује и крсти се биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".
Рекао им је још и да је свети Јован крштавао водом, али ће они бити
крштени Духом Светим. Затим је извео свете апостоле и Пресвету Богородицу
из града према Витанији. На Маслиновој гори, опростио се са њима,
подигавши руке, благословио их је и узнео се пред њиховим очима
на небо.
Док су они даље гледали према небу, приђоше им два анђела и рекоше:
"Што стојите и гледате на небо. Овај Исус који се узнесе на
небо, опет ће једног дана изненада доћи, као што га видесте да иде
на небо".
Тако је прошао и последњи тренутак земаљског заједништва Господа
Исуса Христа са Његовим ученицима и Пресветом Богородицом. Није
им остало ништа друго него да се врате у Јерусалим, како им је Господ
наредио, и да чекају Духа Утешитеља.
|
|
|
|
|
|
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

- У недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб. Велики камен којим је Христов гроб био затворен одваљен је, гроб је празан! На камену седи анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег. Стражари војници су укочени од страха. Анђео благовести мироносицама: "Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао... Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао". Жене крећу, а у исто време збуњени војници-стражари трче у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели.
Радују се људи, радује се сва природа! Христос је васкрсао, ђаво и смрт су побеђени! Својим чудесним васкрсењем Господ Исус Христос отворио је и нама пут у живот вечни, отворио пут ка коначном васкрсењу мртвих у последњи дан, дан Његовог другог доласка.
|
|
|
|
|
|
Васкршња посланица 2009. године

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ
ПАВЛЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО КАРЛОВЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
(даље...) |
|
|
|
|
|
Електронски Логор
И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом,
Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звијери или број имена њезина.
Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери; јер је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест. Откр. 13:16
Документарни филм "Електронски Логор" говори о садашњици и временима која нам предстоје. Највише пажње је посвећено проблему електронских личних карти што је предходница био чипова који ће се уграђивати у људска тела. Због чега су се све Православне цркве у свету огласиле против увођења нових личних карти и био чипова и ако је то на први поглед потпуно невезана ствар са вером...
Напомена: Корисници који користе Internet Explorer би требало да кликну десним тастером миша на "кликни овде" а затим да иду на "Save target as..."
За скидање Електронског логора - кликни овде

|
|
|
|
|
|
|

Патријарх Српски Павле: Будимо мудри и безазлени
Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.
Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост. Ни једно ни друго више, него да будемо "мудри као змије, а безазлени као голубови".
"И мене су гонили, и вас ће гонити", говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!
Патријарх Српски Г. Павле
3
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998. |
|
|
|
|
Слике са Косова и Метохије 2009.
|
|
|
|
|
Чудо благодатног огња у Јерусалиму
Аутор: Антонина Пантелић, Број 987, Рубрика Духовност

На Велику суботу, верни се у великим групама окупљају у цркви Светог Гроба, јер на тај дан са небеса силази благодатни огањ и пали ватру у кандилима ове цркве. Тако у једном од многих водича посвећених Васкрсу у Светој Земљи читамо:
„Хришћанско чудо благодатног огња у православним црквама је познато као највеће од свих хришћанских чуда. Оно се догађа сваке године, у исто време, на исти начин, на истом месту. Није познато да се ма које друго чудо појављује тако редовно и током тако дугог временског периода; о њему можете читати још у изворима који потичу из 8. века. Чудо се одиграва у цркви Светог Гроба, која за милионе верника представља најсветије место на земљи“. Црква Светог Гроба је, сама по себи, тајанствено место. Богослови, историчари и археолози сматрају да црква обухвата и Голготу, брдашце на којем је разапет Господ Исус Христос, исто као и „нови гроб“, недалеко од Голготе, који је примио Његово мртво тело, као што читамо у Јеванђељима. Најзад, хришћани верују да је Господ управо на том месту васкрсао из мртвих.
Ово чудо можемо да пратимо кроз многе векове, будући да је забележено у многим путописима из Свете Земље. Руски монах Данило, на пример, у свом путопису који потиче из 1106-1107. г, веома исцрпно пише о „Чуду благодатног огња“ и прослави која је пратила његову појаву. Он описује како патријарх улази у капелу Васкрсења са две свеће. Патријарх затим клечи испред камена на који је Христос положен после смрти и изговара одређене молитве, за којима ће уследити чудо. Светлост се појављује из средине камена - плавичаста, неописива светлост која ће после извесног времена запалити кандила, исто као и две свеће у патријарховим рукама. Ова светлост је „благодатни огањ“, и он се шири према свим људима који су присутни у цркви. Свечаност која прати „чудо благодатног огња“ можда је најстарија хришћанска свечаност која је, без прекида, дошла и до нас. Од 4. века Христове ере па све до наших дана, извори говоре о сили која побуђује помешано осећање дивљења и страха. Из тих извора је јасно да се током свих ових векова то чудо прослављало на истом месту, на исти дан и у истим богослужбеним оквирима. Упитао сам се: да ли ће се то догодити и сада, на преласку из 20. у 21. век?
Са жељом да то откријем, отпутовао сам у Јерусалим да бих присуствовао прослави на којој ће се јавити чудо благодатног огња. Хтео сам да посведочим да се оно није догађало само у старој Цркви или само у средњем веку, него да ће се догодити и сада. Грчки православни патријарх је човек који сваке године улази у гробницу да би ту примио благодатни огањ. Захваљујући посредовању највиших црквених власти, допуштено ми је да се нађем на галеријама под куполом цркве Светог Гроба. Одатле сам имао изванредан поглед на мноштво народа који се окупио око гроба да би присуствовао овом чудесном догађају.157
Шта се, у ноћи Велике суботе, заиста догађа у цркви Светог Гроба? Зашто тај догађај оставља тако дубок утисак на православну традицију? Зашто нам се чини да у протестантским и католичким земљама нико као да није ни чуо за ово чудо?
ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ ЧУДА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
Откако је цар Константин Велики, средином 4. века, подигао цркву Светог Гроба, ова грађевина рушена је неколико пута. Цркву коју данас видимо подигли су крсташи. Око Христовог Гроба подигнута је мала капела са две одаје: са једном одајом испред гроба и самим гробом у који не може да уђе више од петоро људи. Ова капела је средиште чудесних догађаја, и овамо сваке године долазе на хиљаде ходочасника. Већина њих долази из Грчке, али је током последњих неколико година приметно да се повећава и број ходочасника из Русије и источноевропских земаља. Да би се што више приближили гробу, ходочасници долазе овамо још на Велики петак. На Велику суботу, око 11 сати пре подне, па све до 1 после подне, хришћани арапског порекла, громогласно и уз бубњеве, певају своје традиционалне песме. Ове песме потичу још из времена турске окупације Јерусалима у 13. веку, из времена када хришћанима није било дозвољено да било где певају своје песме, осим у црквама. „Ми смо хришћани, то смо били вековима и то ћемо бити довека! Амин“, каже се у једној таквој песми. Око 1 сат поподне, песма ће се утишати и наступиће напета и напрегнута тишина, наелектрисана ишчекивањем велике пројаве силе Божје којој ће сви присутни бити сведоци.
У 1 сат после подне делегација локалних власти почиње да се пробија кроз гомилу народа. Иако ови званичници нису хришћани, и они су део прославе. У доба турске окупације Палестине, они су били муслимански Турци, а данас су то Израелци. Током векова, присуство ових званичника чинило је део прославе. Њихова улога је да представљају Римљане из доба Господа Исуса Христа. Јеванђеља говоре о Римљанима који су отишли да запечате Исусов гроб, како Његови ученици не би могли да украду тело и да затим објаве како је васкрсао. На исти начин, представници израелских власти на ову Велику суботу долазе да би гроб запечатили воском.
Обичај је да, пре него што запечате гроб, уђу унутра и провере да ли постоји ма какав скривени извор ватре који би посредством обмане могао да створи чудо.
И као што су Римљани могли да гарантују да није било никаквих манипулација после Христове смрти, исто тако и локалне израелске власти могу да гарантују да ни у наше време овде нема никаквих трикова.
ПАТРИЈАРХОВО СВЕДОЧЕЊЕ
Када је гроб проверен и запечаћен, васцела Црква пева „Кирие, елеисон“ („Господе, помилуј“). У 1.45 после подне патријарх ступа на сцену. Предводећи дугу литију, он три пута обилази око гроба, а онда скида своју свечану богослужбену одећу и остаје само у белом стихару, што је знак његове скрушености пред величином силе Божје, којој ће он ускоро бити кључни сведок. Сва уљана кандила су угашена још претходне ноћи, а гасе се и сви остаци вештачког осветљења, тако да је већи део цркве обавијен тамом. Носећи у рукама две велике свеће, патријарх улази у капелу Светог Гроба, најпре у малу одају испред гроба, а затим и у сам гроб.
Никоме, осим њему, није могуће да прати шта се догађа унутар гроба, а аутор ових редова имао је прилику да са јерусалимским патријархом Диодором разговара о самом средишњем догађају.
„Ваша Светости, шта се догоди када уђете у Свети Гроб?“
„Улазим у гроб и са свештеним страхом клечим испред места на коме је Христос лежао после смрти и где је затим устао из мртвих. Молитва у Светом Гробу за мене је, сама по себи, увек свети тренутак на светом месту. На том месту, Он је поново устао у слави, и одатле је проширио светлост по читавом свету. У првој глави свога Јеванђеља, св. Јован Јеванђелиста пише да је Христос светлост свету. Клечећи испред места где је Он устао из мртвих, налазимо се у непосредној близини Његовог славног Васкрсења. Римокатолици и протестанти називају ову цркву црквом Светог Гроба, док је ми називамо црквом Васкрсења. За нас православне, Васкрсење Христово је срж наше вере. У Свом Васкрсењу, Христос је задобио коначну победу над смрћу, и то не само над Својом, него над смрћу свих оних који су Му блиски“.
„Верујем да ни најмање није случајно што се благодатни огањ спушта управо на том месту. У 3. стиху 28. главе Јеванђеља по Матеју пише да се, кад је Господ устао из мртвих, појавио анђео који је сав био одевен у чудесну светлост. Верујем да је та светлост, слична муњи, која је обавијала анђела приликом Васкрсења Господњег, она иста која се појављује и на Велику суботу. Христос жели да нас подсети да је Његово васкрсење стварност, а не мит, да је Он ваистину дошао у свет да би посредством Своје смрти принео неопходну жртву и васкрсао да би се човек поново сјединио са својим Творцем“.
ПЛАВИЧАСТА СВЕТЛОСТ
„Идући кроз таму, крећем се ка унутрашњој одаји у којој се спуштам на колена. Овде изговарам извесне молитве које су кроз векове дошле до нас и, када их изговорим, почињем да чекам. Понекад чекам неколико минута, али уобичајено је да се чудо догоди непосредно након што изговорим молитве. Из самог средишта камена на коме је Христос лежао, почиње да се излива неизрецива светлост. Она је обично плавичаста, али боја може да се мења и појављује се у многим, различитим нијансама. Немогуће ју је описати људским речима. Светлост се подиже са камена слично као што се магла подиже са језера, и готово да би вам се могло учинити да је камен прекривен влажним облаком, али то је светлост. Светлост се сваке године другачије понаша. Понекад само прекрије камен, а понекад обасја читаву капелу, тако да људи који стоје изван гроба и гледају у њега, виде да се испунио светлошћу. Ова светлост не спаљује, тако да се, за ових шеснаест година откако сам јерусалимски патријарх и примам благодатни огањ, никада није догодило да ми, на пример, запали браду. Ова светлост је нешто другачија од оног, уобичајеног пламена који гори у кандилима“.
„У извесном тренутку, светлост се подиже и обликује стуб у коме се налази пламен другачије природе, тако да на њему могу да запалим своје свеће. Када на овај начин примим пламен за свеће, излазим и предајем пламен најпре јерменском, а затим и коптском патријарху. После тога, предајем пламен свима који су присутни у цркви“.
СИМВОЛИЧНО ЗНАЧЕЊЕ ЧУДА
„Како Ви лично доживљавате ово чудо и шта оно значи за Ваш духовни живот?“
„Ово чудо ме сваке године додирне подједнако дубоко. Сваки пут, оно за мене значи још један корак ка покајању. За мене лично, велика је утеха што могу да укажем на Христову верност нама, коју нам Он показује даровањем овог светог пламена упркос свим нашим људским слабостима и недостацима. Ми у нашим Црквама доживљавамо многа чуда, и чудо није за нас ништа необично. Често се догађа да иконе плачу у оним временима када небеса желе да нам покажу своју блискост са нама; исто тако, ми имамо многе светитеље којима је Бог дао бројне духовне дарове. Међутим, ниједно од тих чуда нема тако дубоко и символично значење као чудо благодатног огња. Ово чудо је као Света Тајна. Оно чини да нам Васкрсење Христово буде предочено тако као да је Он умро и васкрсао пре само неколико година“.
И док је патријарх унутар капеле, клечећи на коленима испред камена, напољу су све свеће угашене, али далеко од тога да влада тишина. Чује се прилично гласно мрмљање, и атмосфера је веома напета. Када патријарх изађе са свећама које блистају и обасјавају све око себе, проломи се громогласан усклик који се ни са чим не може упоредити.
ЧУДО ВОДИ КА ВЕРИ
Чудо није ограничено само на оно што се заправо догађа унутар капелице у којој се моли патријарх. Оно што би могло да буде још значајније, јесте чињеница да је примећено да се плавичаста светлост појављује и да дејствује и изван гроба. Сваке године, многи верујући тврде да је ова чудесна светлост, сама од себе, запалила свеће које су држали у рукама. Сви у цркви чекају са свећама у рукама, са надом да би се могле запалити саме од себе. Често се догађа да се, пред очима ходочасника, сама од себе упале угашена кандила. Плавичасти пламен може да се види док се појављује на различитим местима у цркви. Велики број забележених сведочанстава ходочасника, чије су се свеће запалиле саме од себе, потврђује веродостојност њихових исказа. Особа која се налазила у близини и чија се свећа запалила или је, пак, посматрала плавичасту светлост, обично напушта Јерусалим као потпуно промењена, и за свакога, ко је присуствовао овој прослави, може се рећи да за њега постоји време „пре и после“ појаве благодатног огња у Јерусалиму.
НЕПОЗНАТО НА ЗАПАДУ
Неко би се могао запитати зашто је чудо благодатног огња готово непознато на Западу. Када су у питању протестантске области, то би се, у извесној мери, могло објаснити чињеницом да овде не постоји традиција чуда и да људи не знају како би се односили према њима. У земљама са римокатоличким предањем, међутим, постоји велико занимање за чуда. Зашто се онда у тим областима о овом чуду не зна много више? Овде би се могло понудити само једно објашњење: црквена политика. Овом догађају присуствују само представници православних цркава. Оно се догађа само на православни Васкрс и без присуства римокатоличких власти. Православни стога сматрају да ова појава представља очигледан доказ да је Православна црква једина легитимна Црква Христова у свету, а то би, свакако, могло да изазове пометњу у римокатоличким круговима.
ПИТАЊЕ ВЕРОДОСТОЈНОСТИ
Као и у случају сваког другог чуда, постоје људи који сматрају да је то обичан трик и ремек-дело православне пропаганде. Они верују да патријарх унутар гроба има упаљач. Ови критичари се, међутим суочавају са многобројним проблемима. Шибице и упаљачи су, могло би се рећи, скорашњи изуми, и само је у последњих пар стотина година, да би се запалила ватра, потребно свега неколико минута, колико патријарх борави у гробу. Неко би можда могао рећи да се унутар гроба налази упаљено кандило на којем патријарх затим упали свеће, али локалне власти потврђују да су провериле гроб и да унутар њега није пронађено ниједно упаљено кандило. Међутим, највећи изазов са којим се суочавају критичари овог чуда јесу небројена, независна сведочења ходочасника чије су се свеће запалиле саме од себе, пред њиховим очима и без икаквог могућег објашњења. Према нашим истраживањима, ни у једном случају није било могуће да се сними неко паљење свеће или кандила самих од себе. Дошао сам, међутим, до видео-записа који је начинио један млади инжењер из Витлејема, Сухел Набдијел. Он је присуствовао прославама појаве благодатног огња још од свог детињства. Године 1996. замољен је да сними прославу са галерије испод куполе у цркви. На галерији су, заједно са њим, били присутни једна монахиња и четворо верујућих. Монахиња је стајала десно од г. Набдијела. На видео-запису се може видети како је снимао окупљени народ. У извесном тренутку, сва светла су се погасила, јер је било време да патријарх уђе у гроб и да прими благодатни огањ. И док је патријарх још увек био у гробу, изненада се зачуо усклик изненађења и чуђења, који је долазио од оне монахиње што је стајала десно од Набдијела. Камера је почела да се тресе, а зачули су се и повици осталих људи који су били присутни на галерији. Камера се у том тренутку окреће на десну страну, како би забележила разлоге овом запрепашћењу. У том тренутку, Набдијел је снимио да се велика свећа, коју је у рукама држала ова руска монахиња, запалила сама од себе пре него што је патријарх изашао из гроба! Док су јој се руке тресле, монахиња је високо подигла свећу и њоме творила знак крста, истовремено преплашена и усхићена силом чији је сведок управо постала. Овај видео-запис је, вероватно, највише што је до сада снимљено у вези са овим чудом.
ЧУДА СЕ НЕ МОГУ ДОКАЗАТИ
И ово чудо је, као и већина чуда, окружено мноштвом необјашњивих чињеница. Као што је, приликом нашег сусрета у Јерусалиму, рекао архиепископ Тиверије, „ово чудо никада није забележено камером и вероватно то никада неће ни бити. Чуда се не могу доказати. Да би чудо донело плодове у нечијем животу, неопходна је човекова вера, и без овог чина вере не постоји чудо у строгом смислу те речи. У хришћанском предању, истинско чудо има само једну сврху: да умножи благодат Божју у творевини, а Бог неће подарити своју благодат уколико у својој творевини не пронађе веру. Према томе, без вере ни чуда не могу да постоје“.
Nils Kristijan Hvidt
http://www.youtube.com/watch?v=ys8hNr7BZ70&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=v_ODevrAl-k&feature=related |
|
|
|
|
Обавештења
|
Православље
Уопштено о Православљу
|
1225 порука
244 тема |
Последња порука Серафим
у Одг: Поучни Примери
послато Април 21, 2009, 11:58:28 |
| Подфоруми: Апел за помоћ |
|
Српска Православна Црква
Све о СПЦ
|
176 порука
11 тема |
Последња порука Љупко
у Одг: Да ли су сви правос...
послато Април 17, 2009, 00:44:09 |
|
Света Литургија
Све о Светој Литургији
|
54 порука
7 тема |
Последња порука Наташа
у Одг: "Примите, Једите, О...
послато Децембар 23, 2008, 02:25:44 |
|
Живети Православљем
Љубав, Поуке светих отаца, Молитва, Смирење, Пост,...
|
258 порука
26 тема |
Последња порука ВЛАДАН
у Одг: О БРАКУ
послато Април 21, 2009, 20:06:03 |
|
Светитељи и Славе
Овде пишите све о Светитељима и Славама
|
109 порука
30 тема |
Последња порука витез
у Одг: Ваша слава
послато Април 15, 2009, 15:50:33 |
|
Књиге, филмови, музика из Православља
Препорука за штиво, филмове, музику, аудио молитве из Православља
|
608 порука
42 тема |
Последња порука Лекић
у Одг: ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНА...
послато јуче у 14:20:03 |
|
Питања и одговори из Хришћанства
Питајте све што вас занима из Хришћанства
|
264 порука
20 тема |
Последња порука грешник
у Одг: Шта је то-душа чове...
послато Фебруар 22, 2009, 18:29:14 |
|
Срби и Србија
Овај форум је посвећен свему о Србима и Србији |
197 порука
71 тема |
Последња порука Серафим
у Одг: Помозимо Митру
послато Април 15, 2009, 15:41:23 |
| Подфоруми: Апел за помоћ |
|
Заборављена и забрањена историја Срба
Истина о Србима кроз векове
|
49 порука
19 тема |
Последња порука milan
у СРПСКИ ВИТЕЗОВИ
послато Март 30, 2009, 00:18:12 |
|
Страдање Срба, Србски јунаци и жртве
Можете написати све што мислите страдању Срба, Србским јунацима и жртвама! Последњи поздрав за јунаке и жртве!
|
148 порука
49 тема |
Последња порука Љубица
у Одг: Распродаја органа С...
послато Април 11, 2009, 12:16:09 |
|
Нај Срби
Гласајте за нај Србина/Србкињу
|
110 порука
52 тема |
Последња порука konobarica
у Одг: Драгољуб Дража Миха...
послато Април 17, 2009, 19:08:58 |
|
Књиге и песме
Србске песме и књиге |
341 порука
18 тема |
Последња порука Наташа
у Одг: Српске духовне песм...
послато Април 11, 2009, 20:54:04 |
|
Спорт
Све о Србском спорту
|
108 порука
20 тема |
Последња порука konobarica
у Одг: ФУДБАЛ
послато Април 02, 2009, 18:08:55 |
|
Здравље
Све о здрављу
|
113 порука
60 тема |
Последња порука Серафим
у Табела здравља
послато Април 19, 2009, 15:42:18 |
|
Политика
Све о политици |
226 порука
83 тема |
Последња порука konobarica
у PROJEKAT HAARP
послато Април 14, 2009, 18:31:38 |
|
Војска
Све о Србској војсци |
95 порука
37 тема |
Последња порука Срђан
у Одг: Видео клипови Специ...
послато Април 13, 2009, 21:08:51 |
|
Косово и Метохија, Република Србска, РСК, Црна Гора, Македонија
Све Србске Земље |
471 порука
142 тема |
Последња порука konobarica
у Одг: Вести - Косово и Ме...
послато данас у 18:19:08 |
|
|
|
|
|
|
|
Јулијански - стари -
МАЈ
Н |
П |
У |
С |
Ч |
П |
С |
| |
|
|
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
6 |
7 |
8 |
9 |
10 |
11 |
12 |
13 |
14 |
15 |
16 |
17 |
18 |
19 |
20 |
21 |
22 |
23 |
24 |
|
|
|
28 |
29 |
30 |
31 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Свети Николај Мирликијски |
|
|
|
|
| Свети Великомученик Димитрије |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|