ПОКАЈНИ АКАТИСТ
(састављен по Великом канону светог Андреја критског)

(чита се пре него што, у искреном и дубоком покајању, приступимо исповести; њиме отпочиње сусрет Љубави и Правде Божије са нашим греховима и безакоњима и наставља се кроз исповест пред духовником и надасве, пред невидиво предстојећим Господом Исусом Христом)

Кондак 1.

Теби Војводо, Који се бориш за нас, и Господе, Радости кајућих се слугу Твојих, Теби ја грешни прибегавам у покајању. Прими ме, Оче, прими покајника, не одбаци сузе моје и уздахе из срца, и не презри мене који Те у умиљењу призивам: Милостиви, помилуј ме палог! Алилуја!

Икос 1.

Адаму првосазданом подражавах ја у преступима, наруших заповести Бога мога, душу и тело упрљах делима страшним. И одакле да отпочнем оплакивање свог срамног живота? Какав почетак да поставим садашњем ридању? Но приђи, окајана душо моја са телом својим, и исповеди се Саздатељу свих и завапи му са сузама: Милостиви, погледај на мене Твојим Оком човекољубивим и прими моје топло покајање. Милостиви, сагреших више од свих људи, једино ја сагреших пред Тобом, али Ти, као Бог, помилуј створење Твоје. Милостиви, као блудница и ја проливам сузе, помилуј ме по благом снисхођељу Твоме. Милостиви, оскрнавих ризу тела свога и затамних у себи оно што је створено по слици и обличију Твоме. Милостиви, помрачих душу своју страснимзадовољствома и ум свој начиних прахом. Милостиви, наг лежим без врлина и срамим се. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 2.

Погледај душо моја – крај се приближио и Судија је пред дверима. Пробуди се, размисли о делима својим која си починила, представи их пред очима твојим и пролиј сузе; исповеди слободно дела и мисли Христу и, у умиљењу срца, Њему ускликни: Алилуја!

Икос 2.

Разумех, Спаситељу Мој, да нема у животу ни греха, ни дела, ни зла у којем ја не сагреших умом, речима и делима више од свих људи. Савест ме разобличава, савест ме осуђује за зла дела моја. Али Судијо, Избавитељу мој и Промислитељу, поштеди, избави и спаси ме, слугу Твога, које Ти вапије: Милостиви, сагреших, сагреших продавши душу своју греховним навикама, каобраћа Јосифа. Милостиви, као Каин и ја Ти принесох жртву нечисту: дела скверна и живот непотребан – тиме се и осудих. Милостиви, од младости заповести Твоје преступивши, у чамотињи прођох кроз живот, спаси ме милошћу Твојом. Милостиви, као блудни син расуо сам и ја богатство своје у блуду, а трпећи сада глад душевну, вапијем Ти: ”Дародаваче, нахрани душу моју благодаћу Твојом”. Милостиви, сав се израњавах, као човек који је допао разбојницима, али Ти, приступивши, исцели ме. Милостиви, прими уздисања душе моје, прими сузе очију мојих и очисти ме, јер се кајем. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 3.

Силом Твојом, Спасе, изгнан би по заслузи Адам из Едема, јер не сачува једину Твоју заповест; и сеђаше он окренут Рају, горко оплакујући наготу своју, говораше: „Тешко мени – Рају, Рају мој прекрасни“. Зар ја да не пострадам, Господе Мој и Боже, одабујући свагда животворне Твоје речи? Но дај ми време да горко оплачем дела своја и да Теби запевам: Алилуја!

Икос 3.

Имајући у сећању множину страшних дела које починих, дрхтим окајани. И шта да чиним када дође Господ праћен Анђелима, да суди свету? Тешко мени, тешко. Боже Отаца, пре него што ми затвориш двери милосрђа Твога, Теби прибегавам, Благи, и заједно са Давидом вапијем: Милостиви, у гресима се родих и додах убојима својим и друге ране, но помилуј ме, Боже Отаца. Милостиви, као Давид и ја Ти сагреших, раних душу стрелом прељубочинства, и попут њега, вапијем Ти: помилуј ме по милости Твојој. Милостиви, покрени ум мој према обраћењу, прими ме покајника, умилостиви се ономе који Те призива: сагреших Ти, спаси. Милостиви, ни странца, ни путника не уведох под кров свој, одбациви добро дело Самарићанке, зато и ридам: не лиши ме Твога станишта. Милостиви, среброљубљем сам обузет – тиме се и осудих. Милостиви, делима сам постадох убица душевне савести, наоружавши се против ње својим лукавштинама. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 4.

Бура грехова навали на мене и ко да ми пружи руку помоћи, ако не Ти, заблистали од Дјеве, Исусе. Спаси ме, вапијем Ти, спаси као што си спасао Петра који је тонуо, да ме не потопи бура страсти. Приведи ме безнетежном пристаништу, да Ти с љубављу кличем: Алилуја!

Икос 4.

Чувши, да Господ некад огњеном кишом попали земљу содомску, тешко мени! – вапијем – душо, устани да не будеш у огњу пакленом. Бежи од пожара, бежи од горећег Содома, бежи од пламена Божантсвеног, на гори високој спасавај се као Лот призивајући Бога: Милостиви, и кад сагрешим, знам да си Човекољубац, да кажњаваш милостиво и да је Твоје милосрђе топло, да помажеш као отац, призивајући блудног сина. Милостиви, хаљину нечисту сатка ми грех да би се разобличиле моје самовољне страсти, упрљавши ми тако прве, Боготкане одеже душе. Милостиви, залепих се за земаљске ствари и под тешким бременом сав се повијам. Милостиви, украсих идола тела мога одећом срамних мисли, презревши унутрашњу Богообразну скинију. Милостиви, погребох страстима првостворену красоту, коју, као некада динар, потраживши – пронађи. Милостиви, сагреших, вапијем Ти као блудница, једино ја сагреших пред Тобом, него прими, као и њене, и моје сузе. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 5.

Богоисточившу Крв Твоју, Спасе, излио си на Крсту да би ме умио; Дух си предао да ме приведеш Твоме Родитељу; Едем затворен отворио се, сва твар и сва племена Теби се поклањају и заувек Ти кличу: Алилуја!

Икос 5.

„Видите, видите да сам Ја Бог!“ – почуј, душо моја, Господа који овако призива. Удаљи се од ранијег греха, устраши се Господа, као праведног Судије и Бога. Обарти се, покај се, откриј скривена безакоња, припадни Му као блудни син са сузама и бијући се у прси, говори Богу Свезнајућем: Милостиви, изранављен сам, ево стреле вражије пробише душу и тело; зато Ти прибегох са сузама. Милостиви, као цариник вапијем ти: очисти ме, нико од произашлих из Адамових бедара не сагреши тако као ја. Милостиви, скини тешки бреме грехова мојих и опрости сагрешења моја. Милостиви, моја вољна и невољна сагрешења, јавна и тајна, знана и незнана, опростивши, спаси ме. Милостиви, бура страсти ме потапа и нема ми спасења, него као и Петру, пружи и мени руку Твоју. Милостиви, не затвори двери милосрђа Твога у дан Судњи, него их отвори мени, који се горко кајем. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 6.

Пустинољубива грлица, глас Вапијућег, Христов светилник Претеча, свим људима обзнани: „Покајте се и очистићете се“ – и сва Јудеја и Самарија, чувши, похита да исповеди грехове своје. Похитај и ти, душо моја, Извору живота да не иструлиш у безакоњу, пригрли покајање и запевај Христу: Алилуја!

Икос 6.

Слушајте, Небеса и ти земљо, глас онога који се Богу каје. Ко од људи тако сагреши као ја: ум рањен, тело болесно, дух изнемогао, страдања умножена. Лекару Благодатни, пре него што сасвим погинем, спаси ме, који Те овако призивам: Милостиви, Ти си Бог који испитује срца, осујећује намереи изобличава дела, попали трње мојих грехова и покажи ме чиста пред Тобом. Милостиви, Ти си Извор живота, источи души мојој живот, оживотвори је пре него ми дође крај живота. Милостиви, сличан сам онима из времена Нојевог, који су починише безакоња, савест упрљах лакоумном речитошћу, поставши сличан Хаму оцеубици. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 7.

Желећи да се сви спасу и у познање истине дођу, Ти си, Сине Божији, дошао на земљу и постао човек, призивајући покајању разбојнике и блуднице и отворио двери Царства свима који се кају. Покајања двери отвори ми, Животодавче, Теби јутрењујем и Теби вапијем: Алилуја!

Икос 7.

Дивно покајање принеше Ниневљани када им је Јона пророк објавио њихову блиску погибељ; обукавши се у вреће и пепелом су главе своје посипајући, плач силан начинише, говорећи: „Да одврати Господ гнев Свој праведни“. Тако се расплачи и ти, душо моја, зајецај Богу као Ниневљани и овако говори: Милостиви, Исмаил би изгнан као пород робињин, да ме не постигне исто за сластољубље. Милостиви, као роб ја се прилепих греху и као Агара родих новог Исмаила – безочност. Милостиви, не одбаци мољења оних који Те славе и молећима с вером даруј опроштај. Милостиви, помилуј; вапијем Ти, помилуј када дођеш с Анђелима да подаш свакоме наследство по делима његовим. Милостиви, не презри створење Своје ако сагреших више од свих људи. Ти си – Господ васељене, а ја прах и у Твојој је власти, отпустити грехе моје. Милостиви, ако и упрљах душу и тело, Ти ме, Спаситељу Мој, очисти, умиј, учини бељим од снега. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 8.

Туђинцем учиних себе пред Тобом, Исусе, претпостављајући кладенце помисли хананејских Твоме камену, који точи премудрост и свињско месо Храни небеској. Зато, као блудни син, глађу мучен, не уразумих се да певам: Алилуја!

Икос 8.

Сав се љуто израњавах помислима својим и испуних рана као човек допао разбојницима. Видећи ме, свештеник прође и Левит ме мимоиђе, видевши ме у беди лежећег, презреше ме. Но Ти Сам, Христе, излиј на мене уље и вино да Ти овако вапијем: Милостиви, да ми буде бања очишћења и пиће проливена Крв Твоја и вода истекла из ребара Твојих и оживотвори ме Собом. Милостиви, као фарисеј се надимам и, као он, безочност пред Тобом чиним; но истреби из мене грех и срце смирено ми даруј. Милостиви, знам да сагреших пред Тобом, кајем се – прими ме, вапијем ти – подигни ме, да не постанем плен и храна врага – Сам се Ти смилуј нада мном. Милостиви, не послушах гласа Твога, нити сам се Писму Твоме покорих и зато наг стојим пред Тобом. Милостиви, ноћ греха мога беше ми тамом и дубоким мраком, но Ти, Спаситељу Мој, сином дана ме учини. Милостиви, тешко мени, јер ум свој оскрнавих нечистотом, али молим благост Твоју, умиј ме у купељи суза мојих и попут снега убели одежду мога тела. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 9.

Из Старог Завета, по сличности, приводим ти све, душо моја. Подражавај дела богољубивих, а избегни грехове лукавих, да те поштеди Христос у Дан Судњи, како би се удостојила да Му запеваш са свима Светима: Алилуја!

Икос 9.

Мудри многозналци су у недоумици којим речима да ме побуде на покајање: огрубе срце моје и немам суза, ни плача. Милостиви, Благи, косни се мога срца благошћу Својом и Духом Владалачким утврди ме, пљусак суза пошаљи ми, слуги Твоме који Ти се моли. Милостиви, као крвоточива, прибегох Ти, примакох се да додирнем ризе Твоје да ми кажеш као и њој: ”Вера твоја спасе те”. Милостиви, источи ми струјања животна из пречистих жила Твојих, напој ме као жену Самарјанку да не ожедним вавек. Милостиви, да буду сузе моје – мени самом као бања Силоамска, да умију зенице душе моје и да умом сагледам светлост Твоју вечну. Милостиви, приносим ти сузе очију својих и дубоке уздахе. Срцем Ти вапијем: ”Боже, сагреших пред Тобом; умилостиви се, опрости”. Милостиви, попут Датана и Авирона, удаљи се душа моја од Тебе, зато Те и призивам: ”Поштеди, да ме не прогута земља као њих”. Милостиви, таласи грехова мојих покрише ме као гониоце египатске Црвено море, али ме Ти подигни из ада преисподњег и избави од трулежи живот мој. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 10.

Желећи да се спасе Божанственог пламена, побеже Лот из Содома, као што му заповеди Господ. Душо моја, ако се и ти желиш спасити, на праведника се угледај, бежи од пламена греха, бежи од пожара разгореног жељама безумним, не буди стуб од соли, осврћући се уназад да те уплаши лик содомски. Запевај Богу: Алилуја!

Икос 10.

Царе Свети, време живота мога је мало и препуно болести и зала, но Ти ме прими у покајању и разуму ме призови да не будем уграбљен и предат туђинцима и смилуј се над вапијућим: Милостиви, Ти си пристаниште безметежно, похитај и избави ме из дубине греховне како ме не би прогутао огањ очајања. Милостиви, ја сам изгубљена пара, потражи и пронађи Свој лик. Милостиви, двоструко погрешивши, Давид плакаше горко, а ја сам више од њега зла починивши и не принесох Ти плодове покајања. Милостиви, Соломон премудри некада заволе распусне жене и од Бога одступи, на њега се и ја угледах у мислима срамним и делима. Милостиви, тешко мени; у мрзовољи сравних се са Ахавом, душу начинивши обиталиштем нечистоте и сасудом гнусних страсти. Милостиви, затамни се сва лепота у мени и од страсти свећа угасну, но смилуј се и подари ми, као што Давид пева, радост велику. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 11.

Дивну песму у старини написа Ти је Давид да дело зло које почини разобличи, како би се и ти, душо моја, покајала и устала, оставила зла дела своја и као он ускликнула: „Боже света, помилуј ме, Теби Јединоме сагреших, очисти ме по милости Твојој” – и узногла чистим срцем запевати Њему: Алилуја!

Икос 11.

Светлодавче Господе, пошаљи светлост Твоју и просвети срце моје, душу моју од свакога греха очисти, да Теби као Јона вапијем, говорећи овако: Милостиви, ишчезоше дани моји попут сна, зато и плачем као Језекија на постељи, продужи ми живот да умијем своја сагрешења. Милостиви, као разбојник вапијем: помени ме; као Петар плачем горко, као цариник призивам: опрости ми, Спаситељу. Милостиви, као блудница проливам сузе, прими моје ридање као некада жене Хананејке. Милостиви, Ти си Једини Лекар, излечи љуте ране душе моје, положи на њу облогу, излиј уље и вино – даруј ми умилење и сузе. Милостиви, као крвоточива жена, дотичем се и ја крајева риза Твојих и плачем као Марта и Марија над Лазарем. Милостиви, изливам сузе моје Теби, као сасуд мира на ноге Твоје, приносим мољење и просим да ми дарујеш опроштај. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 12.

Благодат Своју не одузми од мене, благи Исусе, ако и сагреших више од свих људи, Ти си Бог Милосрдни, не желиш смрти грешника, опрашташ онима који се кају и призиваш заблуделе. Освештај ме благодаћу Својом и дух прави обнови у мени. Ево, у покајању Те призивам: Алилуја!

Икос 12.

Плачем и ридам, Господе, због својих почињених зала и благост Твоју молим: плодова достојних покајања не тражи од мене, јер је и снага моја оскудна; срце ми даруј увек скрушено и смиреност духовну да бих Ти њих принео као пријатну жртву. Спаси ме, Теби вапијем: Милостиви, види страх мој, види скрушеност душе моје и опроштај ми даруј. Милостиви, Ти си Суија мој и Бог, да пази на то душа моја и да одступи од сваког греха, како Ти заповедаш. Милостиви, не иди са мном на суд, не испитуј моја дела, него их презри као Благ, прегрешења моја остави и спаси ме, Свесилни. Милостиви, Теби припадам, сагреших Ти, очисти ме и узми од мене тешко бреме греховно и, као Благосрдан, подари ми сузе умилења. Милостиви, казах Ти грехе које починих и душе и тела мога ране љуте, што су унутра убиствене мисли разбојничке мени зададоше. Милостиви, мене обореног пред вратима Твојим као непотребног не изручи аду, него пре смрти дај ми опроштај прегрешења. Милостиви, помилуј ме палог!

Кондак 13.

О, преблаги и свемилостиви Исусе, све тајне срца мога и све што починих од младости своје до овога дана, исповедих Ти, Судији своме. Види јецање моје, види тугу моју и одазови се сада на дозивање моје и Сам Ти помилуј ме као Благосрдан, да Ти вапијем: Алилуја! Алилуја! Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут)

МОЛИТВА

Господе, Господе, ево стојим пред Тобом, као блудни син, исповедајући грехове своје Твојој благости. Сагреших Ти, Спаситељу Мој, сагреших. Од младости своје грехе починих, оскрнавих душу и тело неделима страшним. Сагреших Ти као прадитељи наши Адам и Ева, оглушившисе о заповести Твоје; сагреших као Каин и као сви људи грешници Старог и Новог Завета. Ум оцрних помислима неподобним, срце испуних нечистотом и сваким осећањем греховним, вољу ослабих лењошћу и склоношћу ка греху. Сав сам у љутим ранама греховним, као човек који је запао разбојницима; све ране душе моје гној точе. Ко ће ме излечити? Или ко ће ме подићи из дубине огреховљеног живљења, ако не Ти, Лекару Благодатни?

Тога ради Теби прибегох, Царе Мој и Боже Мој, молећи са сузама. Излечи и исцели ме. Ум мој очисти од непотребних помисли, срце ослободи греховне нечистоте, да узмогнем чистим умом и срцем да славим Тебе, Створитеља Мога и Бога. Вољу моју оснажи за добра дела да бих, творећи их, угодио Теби и да би она била достојна Светиње Твоје. Опрости ми свако сагрешење, вољно и невољно и све што починих у знању и незнању. Ти си Сама Благост и Сама Љубав и имаш власт отпуштати грехове, и Теби славу узносимо са Оцем и Светим Духом сада и у векове векова. Амин.

ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ, II допуњено издање, издаје манастир Денсковац, л.Г.2004.
са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована