АКАТИСТ светим мученицама ВЕРИ, НАДИ И ЉУБАВИ и њиховој мајци СОФИЈИ

празнује се 30.(17.) септембра

Свете мученице Вера, Љубав и Нада и мајка им Софија

Кондак 1.

Вери, Нади и Љубави и њиховој мудрој мајци Софији, изабраним слушкињама Господа Сведржитеља, похвалне песме са умилењем узносимо. А ви, се, имајући смелости да станете пред Христа Бога, молите за нас, да се избавимо од грехова и жалости, да бисмо вам благодарно појали:

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Икос 1.

Ангели на небесима радоваше се гледајући ваш врлинама испуњен живот, који проводисте у читању Божанственог Писма, у труду, посту, молитви и милосрђу, непрестано поучаване од ваше мајке да постанете жива обличја трију богословских врлина, по којима имена и добисте. Дивећи се таквој мудрости мајке ваше и вашој усрдности, побожно вам говоримо:

Радујте се, сестре једнодушне, трима врлинама истоимене!

Радујте се, јер сте се беспрекорно покоравале Богомудрој мајци својој!

Радујте се, јер сте као три рајске гранчице, у безбожном Риму израсле!

Радуј се, Софија, јер си своје три кћери, по именима врлина назвала, научила да их и животом потврде!

Радуј се, Вера, јер нам помажеш да вером видимо и видљиво и невидљиво!

Радуј се, у нетрулежност одевена!

Радуј се, Надо, јер нам надом страдања наша у долини туге ублажаваш и десницом на небо показујеш!

Радуј се, јер си Царство Небеско наследила!

Радуј се, Љубави, јер нам љубављу Божанском блаженство бесмртног живота откриваш!

Радуј се, благодаћу Духа Светога обасјана!

Радуј се, Софија, Премудрости, јер си премудро кћери своје одгајала!

Радуј се, јер нас у врлинама вере, наде и љубави укрепљујеш!

Радујте се, Вера, Надо, и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 2.

Мудра Софија, видевши слуге које су дошле да њу и њене кћери позову цару Хадријану и разумевши узрок тог позива, са чедима својим стаде на молитву, молећи се за помоћ Божју; а када завршише молитву, узеше се за руке и као венац уплетене, пођоше заједно, појући Богу: Алилуја!

Икос 2.

Ум непоколебив имали сте, свете, када вас доведоше у царску палату и светла лица, радосних очију и одважна срца престависте се цару Хадријану. Цар, пак, видевши честита лица ваша незаплашена и увидевши мудрост Софијину, одложи за неко време своју пресуду и посла вас некој племенитој жени, где остадосте три дана и где вас ваша мајка премудра даноноћно подучаваше богонадахнутим речима. Због тога вас прослављајући, кличемо овако:

Радујте се, три непорочна јагњета Христова, јер сте венац врлина у себи сабрале!

Радујте се, три сестре, препуне врлина, јер сте чврсту веру, непоколебиву наду и нелицемерну љубав према Богу показале!

Радујте се, јер нисте поштеделе младост и лепоту своју, ради Онога који је лепши од свих синова људских!

Радуј се, Софија, јер си чеда своја љубљена на подвиг мучеништва за Христа упутила!

Радуј се, Вера, јер си мучеништвом Христа ради веру своју исповедила!

Радуј се, јер си сестре своје чврстом вером снажила!

Радуј се, Надо, јер си непоколебиву наду у Христа полагала!

Радуј се, јер си сестре своје непомућеном надом крепила!

Радуј се, Љубави, јер си мучеништвом Христа ради љубав своју истински показала!

Радуј се, јер си сестре своје огњем љубави оградила!

Радуј се, Софија, јер си драга чеда своја научила да презиру славу и богаство и све сласти овог трулежног света!

Радуј се, Софија, јер си добре кћери своје истрајно учила да до мучеништва остану уз Господа и за Њега умру!

Радујте се, Вера, Надо, и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 3.

Силом Божанском беху осењене мученице, када врлине имена својих у подвигу мучеништва делом објавише, кличући Богу: Алилуја!

Икос 3.

Носећи у себи стуб вере, крила наде и огањ љубави, свете мученице радо послушаше речи мајке своје, једна другу у дуготрпељивости утврђиваху и радосно пођоше, желећи часно мучеништво Христа ради. Њему се клањајући као Богу нашем, оваквим вас клицањем поштујемо:

Радујте се, јер нимало нисте пожалиле овај привремени живот ради живота вечног!

Радујте се, јер сте поштујући Христа тела своја на муке предале!

Радујте се, јер сте три скупоцена сасуде вере, наде и љубави Христу на дар принеле!

Радуј се, Софија, јер си због љубави превелике према својим кћерима пожелела од свег срца да Царство Божје наследе!

Радуј се, Вера, јер си душе наше вером озарила!

Радуј се, јер нас ка тихом пристаништу водиш!

Радуј се, Надо, јер срца наша сладошћу наде оживљаваш!

Радуј се, јер нас са пучине очајања изводиш!

Радуј се, Љубави, јер страдања и жалости наше у радост претвараш!

Радуј се, јер наша срца скамењена умилењем разгаљујеш!

Радуј се, Софија, јер нас добру мудрошћу поучаваш!

Радуј се, јер потамнеле очи душа наших просветљујеш!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 4.

Бура гнева мучитеља обруши се на тебе, Вера, али те то није поколебало; и ко би могао веру несавладиву, од дијаманата тврђу, померити, јер си верне научила да са тобом Богу певају: Алилуја!

Икос 4.

Мудра мати, слушајући кћер своју како пред царем неустрашиво Христа исповеда и говори, како једино жели да страда и трпи горке муке слатког Христа ради, обрадова се веома и замоли Бога да је укрепи и у предстојећим мукама. Хвалећи ову њену мудру одлуку, првој кћери мудре мајке кличемо овако:

Радуј се, Вера, јер си немилосрдно ударце ради преслатког Христа са сладошћу примала!

Радуј се, јер си одсечене груди своје, као два крина чистоте, на жртву Господу принела!

Радуј се, јер из ране твоје уместо крви млеко потече!

Радуј се, јер си на усијано гвожђе била положена!

Радуј се, јер ни у кључалом котлу ниси била повређена ни опечена!

Радуј се, јер пламен страсти наших небеском хладовином ублажаваш!

Радуј се, јер огањ наших мука болесничких гасиш!

Радуј се, јер нам усред искушења наших знамење вере показујеш!

Радуј се, јер нас штитом вере у борби са ђаволом закриљујеш!

Радуј се, јер си часну главу своју за Главу Цркве, Христа Бога под мач радосно приклонила!

Радуј се, јер си се у пурпуру крви своје, као у пурпурну хаљину одевена, пред очима Бесмртног Женика свог појавила!

Радуј се, јер си до жељеног краја дошла и вољеног Господа свог и Спаса видела!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 5.

Постадосте сличне богоствореним звездама, Вера, Надо и Љубави, када свим срцем прионувши за живот вечни и лепоту неизрециву, Исуса Христа, радо кренусте да за Њега умрете и наслађујете се гледањем Лица Његовог, кличући Му: Алилуја!

Икос 5.

Добропобедне сестре, видевши свету Веру како радосно пострада за Христа, и саме пожелеше да душу своју за Њега положе. Цар, пак, свету Наду поче испитивати и видевши да исто мисли што и сестра њена, предаде је на муке али ипак ништа не постиже. Ми због овакве мудрости свету Наду величамо хвалећи је и певајући јој:

Радуј се, Надо, јер мада жестоко ударана, ипак пресветлу наду у Христа ниси изгубила!

Радуј се, јер си муке своје без роптања и ћутећи претрпела!

Радуј се, јер и нама крепко трпљење дарујеш!

Радуј се, јер ни у ужареној пећи ниси била опечена и хвалу си Господу узносила!

Радуј се, јер и нас учиш да у страдањима Бога хвалимо!

Радуј се, јер си ноктима гвозденим била изгребана!

Радуј се, јер нас, који смо жалосни, зрацима наде обасјаваш!

Радуј се, јер се неки чудесан миомирис из рана твојих ширио!

Радуј се, јер си непоколебљиво уздање у Господа Исуса неокрњено сачувала!

Радуј се, јер си из срца наших безнађе и немоћ одагнала!

Радуј се, јер ради Христа радосна беше мачем посечена!

Радуј се, светла звездо данице, јер нама, земаљским мукама притешњеним, мир вечити откриваш!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 6.

Проповедницима и Апостолима Богоносним бејасте сличне, сестре Богомудре. Врлинама својим свим вернима проповедасте веру, наду и љубав према Господу, Који је свима Владика, и Њему кличемо: Алилуја!

Икос 6.

Заблистала си као сунце, света Љубави, и ко би још могао тако због Господа свога иступити, као што то може љубав, јер је написано: “Љубав је јака као смрт..., много воде не може угасити љубав, нити је реке потопити”. Молимо сада тебе, света Љубави, која си серафимским пламеном љубављу према Господу горела, да окамењена и пресахнула срца наша обновиш, да у нама, љубављу оскуднима, запалиш светлост љубави како бисмо заволели Господа и све ближње своје. Тебе, као молитвеницу нашу хвалимо овако:

Радуј се, Љубави, јер љубав твоју према Христу силне воде овоземаљских прелести нису угасиле!

Радуј се, јер си сва ласкања и поклоне цареве одбила и душу своју за Господа положила!

Радуј се, јер љубав твоју ни река невоља и страдања није потопила!

Радуј се, јер си Господа ради на точку истезана, палицама тучена, сврдлом прободена и у пећ огњену бачена!

Радуј се, јер си у љутим мукама својим силом Божјом била оснажена!

Радуј се, јер си крвљу својом проливеном, због љубави према Бесмртном женику твоме Христу, у хладним срцима нашим љубав побудила!

Радуј се, јер си нам показала да је љубави ради сва мучења слатко претрпети!

Радуј се, јер си нам показала да љубав Божанска ка вечном животу води!

Радуј се, јер си делом показала, да је љубав Божанска откровење бесмртности!

Радуј се, јер ни све страхоте мучења нису могле одвојити Љубав од љубави Христове!

Радуј се, јер си и у мукама Апостолски говорила да те од љубави Божје не може одвојити ни жалост, ни тескоба, ни прогони, ни глад, ни нагост, ни јад, ни мач!

Радуј се, јер ти је Христове љубави ради глава мачем посечена!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 7.

Желећи да се од тела брзо раставе и са Христом сједине, свете дјеве, мада пођоше да мачем посечене буду, једна другу и мајку своју Софију загрлише и пољубише, учећи нас тиме узајамној љубави, да бисмо заједно певали Богу: Алилуја!

Икос 7.

Ново чудо показа Господ када помоћ Своју посла младим дјевама пострадалим ради имена Његовог. Будући вером, надом и љубављу укрепљене и узнете, храбро подвиге своје окончаше. Вас, које сте до краја живота у једномислију и једнодушју биле, молимо да и нама пошаљете једномислије у извршавању добрих дела, те вас са умиљењем величамо:

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, јер сте истим путем мучеништва до врата небеских дошле!

Радујте се, јер сте уз гласове радосне у пресветлу ложницу Женика свог љубљеног ушле!

Радујте се, јер Исус Христос, ране на телима вашим, као звезде небеске просветли!

Радуј се, Софија, јер си на муке чеда својих храбро гледала!

Радујте се, јер небеском красотом, какву не виде око, украси Господ лепоту вашу, мукама нагрижену!

Радујте се, јер сте венце победничке примиле!

Радујте се, јер сте попут три звезде, Сунцем правде озарене!

Радуј се, Софија, јер си, у својих кћери одважно исповедању имена Христовог, велику утеху задобила!

Радујте се, јер маглу сумњи наших растерујете!

Радујте се, јер нас, опхрване страдањима душевним и телесним, укрепљујете!

Радујте се, јер сте красотом љубави срца наша украсиле!

Радуј се, Софија, снаго и утехо изнемоглих у јадима и невољама!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 8.

Чудно је и неразумљиво изгледа нама, који смо немоћни и у овоземаљске страсти огрезли, када видимо да се Софија света, гледајући страшне муке и смрт својих љубљених чеда, ни мало није ражалостила, већ се у духу силно обрадовала, појући Богу: Алилуја!

Икос 8.

Сва је била на небесима мудра Софија када је кћери своје слатким речима и мудрим саветима на мучења упутила. Ако је по природи и поклекла од суза, од љубави Христове на радост се усправила, јер жалост срца и бол матерински за чедима победи у њој љубав Божја. Великом љубављу, дакле, кћери своје љубљаше и више од свега другог им Царство Небеско желеше. Дивећи се мудрости и великој љубави твојој према кћерима, славимо те и кличемо:

Радуј се, Софија, јер се развесели душа твоја због блажене смрти кћери твојих, које свето име Господње одважно исповедаху!

Радуј се, јер си у мученичком овенчавању кћери својих и сама част и славу задобила!

Радуј се, јер си се мученичког удела и пребивања са кћерима у небеској слави Христа Бога удостојила!

Радуј се, јер си часна тела кћери својих са сузама радосницама сахранила!

Радуј се, јер си на гробу њиховом три дана остала и сном смртним у Господу преминула!

Радуј се, јер си, ако не телесно, а оно срцем за Христа пострадала!

Радуј се, јер си три кћери пуне врлина, којима си веру, наду и љубав према Богу показала, на дар Пресветој Тројици принела!

Радуј се, јер си се рађањем деце спасла!

Радуј се, дивна мати, добре успомене достојна!

Радуј се, јер си кћери своје молила да крв своју за Христа пролију!

Радуј се, јер си их уразумила да непрекидно чувају врлине вере, наде и љубави!

Радуј се, јер си се Животворној Тројици за њих молила!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 9.

Сви чинови ангелски задивише се страдањима вашим, свете мученице, и док победу вашу над ђаволом прослављаху, душе ваше на небеса узносише, певајући Христу Богу: Алилуја!

Икос 9.

Сви су речити говорници заћутали, не могавши изрећи ваша страдања за Христа, а истовремено дивећи се толиким подвизима, у младим годинама прихваћеним. Прослављајући Бога због ваше часне смрти, овако вас величамо:

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, јер певате хвалу Богу, на небо небеса узнетом!

Радујте се, штите вере, оклопе наде и светиљко љубави!

Радујте се, јер се гледањем пресветлог лица Божјег наслађујете!

Радуј се, Софија, јер побожне мајке на мудро васпитавање деце упућујеш!

Радуј се, јер нас поучаваш да тражимо Господа и да жива буде душа наша!

Радујте се, топле молитвенице за оне који вам са вером, надом и љубављу притичу!

Радујте се, јер нам показујете да све сласти и прелести света овог као дим ишчезавају, као прашина на ветру бивају разнесене и у прах се претварају!

Радуј се, Софија, јер си свим срцем Бога заволела!

Радујте се, јер сте као три бистра потока ка једином извору живота притекле!

Радујте се, јер сте се као три мирисна цвета на плодној грани расцветала!

Радујте се, јер сте као три огледала, која у себи безграничну лепоту Божју одражавају!

Радуј се, Софија, јер си као маслина, на којој су три гране, отежале од изобиља плодова дарова Божјих израсле!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 10.

Желећи да душе своје спасу, свете мученице ради Христове љубави презреше ласкање царева и богатства овог трулежног света и радосно мученичку смрт за Христа примише, појући Му: Алилуја!

Икос 10.

Као стене вере, наде и љубави изгледају свете мученице свима, који им притичу са топлом и усрдном молитвом и овако им у жалости и искушењима кличу:

Радујте се, од греховних рана добре исцелитељке!

Радујте се, јер нас у тами недаћа светиљком надања озарујете!

Радујте се, јер нам усред искушења и жалости дивни спокој упућујете!

Радуј се, Софија, јер нама, који се под страдањима повијамо, мудро старање јављаш!

Радуј се, Вера, јер крст спасења пред нама уздижеш!

Радуј се, јер немоћи наше молитвом теби исцељујеш!

Радуј се, Надо, јер нам избављење дарујеш!

Радуј се, јер чамотињу из срца наших благо уклањаш!

Радуј се, Љубави, јер нас заступањем твојим код Господа од злог искушења, очајавања, због смрти, ограђујеш!

Радуј се, јер изнемоглост нашу у бодрост претвараш!

Радуј се, Софија, марљива за нас Богу молитвенице!

Радуј се, у добрим делима нашим мудра учитељице!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 11.

Све и кад би ово похвално појање, које приносимо вама, свете мученице, бесконачно било, опет не би било довољно да прослави све врлине и подвиге ваше. Ми, пак, узносимо хвалу Богу за све, и Ономе Који нам се у светима Својим јавља певамо: Алилуја!

Икос 11.

Свећама које пред Господом светлошћу небеском горе сличне су Вера, Нада и Љубав, као и мајка њихова Софија. Њима се клањамо, молећи их да просветле и нас, помрачене жалостима, и из дубине срца им кличемо:

Радујте се, јер сте ризе своје у крви Агнеца на земљи убелеле!

Радујте се, јер сте за наш живот вечни заступнице!

Радујте се, јер сте тврђава и одбрана душама које траже смирење у милосрђу Божјем!

Радуј се, Софија, јер нас од сујете овоземаљске ограђујеш!

Радуј се, Вера, скупоцена кадионице, јер тамјан похвале Господу приносиш!

Радуј се, јер нас грешне вером просвећујеш!

Радуј се, Надо, у жалости утехо и уточиште наше!

Радуј се, у страдањима нашим лучезарна веснице избављења!

Радуј се, Љубави, јер у срца наша незлобивост и кротост уливаш!

Радуј се, тајанствена звездо, која нас из тескобе земне на небо узносиш!

Радуј се, Софија, мудра и пречасна васпитачице деце!

Радуј се, јер онима који те моле Богомудри живот дарујеш!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 12.

Свете мученице, молите Пречистог Владику Христа да се удостојимо и благодат Божју задобијемо, и да милостив буде према нама грешнима, који са вером, надом и љубављу Њему, Једином Господу и Спасу нашем смирено појемо: Алилуја!

Икос 12.

О подвизима вашим силним, из вере, наде и љубави израслим, певамо, поштујемо ваша превелика страдања, хвалимо дивно трпљење ваше, прослављамо вашу смрт, коју сте за Христа радо прихватиле, величамо непобедиву одважност вашу, свете мученице Вера, Надо и Љубави, и мудра мајко Софија, и прослављајући вас, овако кличемо:

Радујте се, јер сте као светлост муње, која иде од истока до запада врлинама својим заблистале!

Радујте се, пехари вере, наде и љубави, који сте животворним пићем душе наше напојиле!

Радујте се, три светозарна пута, која нас ка престолу Господњем воде!

Радуј се, Софија, јер си ради деце своје од светих похвале задобила!

Радуј се, Вера, цвете вере, и од снега бељи!

Радуј се, насладо страдалника!

Радуј се, Надо, угњетених срца похвало!

Радуј се, јер као поток исцелитељски, жеђ ожалошћених душа утољујеш!

Радуј се, Љубави, венче од смирења, радости и благости исплетени!

Радуј се, мудри освиту вечности!

Радуј се, Софија, жезло снаге, које си кротко и мудро чеда васпитала!

Радуј се, пресветла лучо Божанствене науке, која је душама нашим заблистала!

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 13.

О, свете и хвале достојне мученице, Вера, Надо и Љубави и мудра мати Софија, примите сада ово мало мољење наше и молитвама својим нас избавите од свих недаћа, болести и жалости, да би се удостојили да у Царству Небеском гледамо бесмртног Господа Исуса и да Му заједно са вама ускликнемо: Алилуја! (трипут)

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Икос 1.

Ангели на небесима радоваше се гледајући ваш врлинама испуњен живот, који проводисте у читању Божанственог Писма, у труду, посту, молитви и милосрђу, непрестано поучаване од ваше мајке да постанете жива обличја трију богословских врлина, по којима имена и добисте. Дивећи се таквој мудрости мајке ваше и вашој усрдности, побожно вам говоримо:

Радујте се, сестре једнодушне, трима врлинама истоимене!

Радујте се, јер сте се беспрекорно покоравале Богомудрој мајци својој!

Радујте се, јер сте као три рајске гранчице, у безбожном Риму израсле!

Радуј се, Софија, јер си своје три кћери, по именима врлина назвала, научила да их и животом потврде!

Радуј се, Вера, јер нам помажеш да вером видимо и видљиво и невидљиво!

Радуј се, у нетрулежност одевена!

Радуј се, Надо, јер нам надом страдања наша у долини туге ублажаваш и десницом на небо показујеш!

Радуј се, јер си Царство Небеско наследила!

Радуј се, Љубави, јер нам љубављу Божанском блаженство бесмртног живота откриваш!

Радуј се, благодаћу Духа Светога обасјана!

Радуј се, Софија, Премудрости, јер си премудро кћери своје одгајала!

Радуј се, јер нас у врлинама вере, наде и љубави укрепљујеш!

Радујте се, Вера, Надо, и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

Кондак 1.

Вери, Нади и Љубави и њиховој мудрој мајци Софији, изабраним слушкињама Господа Сведржитеља, похвалне песме са умилењем узносимо. А ви, се, имајући смелости да станете пред Христа Бога, молите за нас, да се избавимо од грехова и жалости, да бисмо вам благодарно појали:

Радујте се, Вера, Надо и Љубави, заједно са Софијом, мајком вашом премудром!

 

Молитва светим мученицама ВЕРИ, НАДИ И ЉУБАВИ и њиховој мајци СОФИЈИ

О, свете и хвале достојне мученице, Вера, Надо и Љубави и храбрих кћери мудра мајко Софија, к вама сада притичемо са усрдном молитвом, јер шта би снажније могло за нас пред Богом посредовати, него вера, нада и љубав, три темељна камена свих врлина, по којима сте назване и чије обличје бејасте. Умолите Господа да нас у жалостима и искушењима заштити неизрецивом благодаћу Својом, да нас спасе и сачува као Благ и Човекољубив. Његову славу, као сунце незалазно, сада гледате и помозите нам у смиреним молитвама нашим, да опрости нам Господ Бог грехе и безакоња наша, да помилује нас грешне и недостојне милосрђа Његовог. Молите, дакле, за нас, свете мученице, Господа нашег Исуса Христа, а Њему славу узносимо, са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.