АКАТИСТ преподобномученици АНАСТАСИЈИ РИМЉАНКИ
празнује се 11.новембра (29.октобра)

АКАТИСТ преподобномученици АНАСТАСИЈИ РИМЉАНКИ

Кондак 1.

Јагњешцету Христовом, угодници Христовој, дуготрпељивој преподобномученици Анастасији, хитрој помоћници и молитвеници нашој, усрдно певамо и поклањамо се, јер она велику смелост пред Господом има да нас од свих искушења, невоља и болести ослобађа, и с умиљењем и љубављу кличемо јој:

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Икос 1.

Ангелу се уподобила јеси разумом чистим, познавши Творца Свемогућег, Који је свега видљивог и невидљивог Вечни Почетак и Једини жељени крај свих богољубаца; хвалећи како те је дивно васпитала подвижница игуманија Софија, с побожним поштовањем ми ти кличемо:

Радуј се, јер си веру Христову од најраније младости у срце своје сместила!

Радуј се, трогодишња девојчице, изабрана и преславна у монаштву!

Радуј се, јер си, имајући лепоту душе и тела, и у богопознању узрастала!

Радуј се, јер си у греховном Риму чистоту и красоту изгледа свог и живљења сачувала!

Радуј се, јер су те Ангели Божји увек невидљиво штитили!

Радуј се, јер си се светом праведношћу својом Женику Христу приближила!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 2.

Видевши блистање лица твог, света преподобномученице Анастасијо, великаши града Рима дивљаху се гледајући те стаситу, веселу и радосну, али не могаху видети лепоту душе твоје и мисли твојих. Ми пак, сећајући се како си крај ногу старице Софије слушала историју Цркве Саборне и живот Спаситеља света, умним се очима од земаљских ствари у област небеску узносимо, с вером кличући: Алилуја!

Икос 2.

Дубином разума превазишла си ум световних мудраца, девојчице непорочна, размишљајући од малена о Господу нашем Исусу Христу, и жудела си да Му угодиш подвизима духовним. Помињући такву ревност твоју за спасење и за живот вечни, ове ти похвале из дубине душе приносимо:

Радуј се, јер си образац чистоте и целомудрености!

Радуј се, јер си искушења и заблуде младости победила!

Радуј се, јер си неверне светлошћу вере просветлила!

Радуј се, јер си у храм Господњи усрдно на молитву долазила!

Радуј се, девица хришћанских истински украсе!

Радуј се, ти која се стално за наше спасење Христу Богу молиш!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 3.

Дивна сила Свевишњег чудесно те чуваше, девојко преподобна, као сажитељку ангела и сабеседницу њихову, и ти пред свим идолослужитељима показа свету веру и молитву твоју. Заиста Дух Свети говораше кроз тебе: “Спремно је срце моје, спремна је душа моја умрети за Господа Исуса”. Зато те величамо и молимо те усрдно: моли се да се спасу и просвете душе наше, како бисмо с тобом славословили Бога, Творца свега, и певали Му: Алилуја!

Икос 3.

Имајући богопријатну светињу Еванђеља Христовог, ти си, блажена дјево Анастасијо, у дане цара Декија, његовог савладара Валеријана и управитеља Прова, дан и ноћ у маленој обитељи Владики Христу служила постом и молитвом. Завидљиви и злобни непријатељ много се труђаше да тебе, невесту Христову, лукавствима својим од равноангелског живљења одвоји, но ти Женику – Логосу непорочно девство и јуначко страдање принесе на дар. Због тога ти са умиљењем кличемо:

Радуј се, јер си Исусу Христу најпре девственост, а потом и мученичку крв као алавастер скупоценог мира принела!

Радуј се, јер си јаком вољом својом благи јарам Христов понела!

Радуј се, јер си чисто срце своје од сваке лукаве обмане безаконих мучитеља сачувала!

Радуј се, пречудесна евангелска дјево, која светложарну лучу у себи носиш!

Радуј се, многохвална мученице, јер си силу благодатних исцељења и божански и нетљени венац од Спаситеља Христа примила!

Радуј се, јер си веру, наду, молитву и трпљење непрестано имала у созерцатељној души својој!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 4.

Злобну буру јарости своје подиже на тебе нечастиви мучитељ, света Анастасијо, видећи те прекрасног лика а лета близу двадесет, и мишљаше да си каква робиња или заробљеница. А ти, свагда памтећи Господа Исуса Христа, витлејемског Богомладенца, Пророка и Детета назаретског, мудрост храма јерусалимског, најчудеснијег чуда историје света, Спаситеља, Лекара душа и тела људских, Њему си јединоме угодити желела, певајући похвалну песму: Алилуја!

Икос 4.

Имајући увек пред светлим очима својим Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, ти беше од неверника оклеветана код управитеља Прова. Они му јавише да постоји таква девица, којој по лепоти нема равне у целоме Риму, и да она борави код неких убогих и безмужно живећих жена, да се не жели удати, него верује у Распетога и подсмева се њиховом начину живота. А ти им из дубине душе рече: “Моје је благо – Христос, и умрети за Њега жудим свим бићем својим”. Онима што овај твој светлоносни одговор поштују, испроси, богомудра, просвећење с небеса да ти побожно кличемо:

Радуј се, јер си срцем видела Господа Христа, који се преобразио на Тавору!

Радуј се, јер си душом патила при помисли на то како су се Спаситељу света ругали, бичевали Га, осудили и распели на крсту!

Радуј се, јер си са сузама молитвеним целивала икону Христа са трновим венцем!

Радуј се, јер си устима својим проповедала да је Христос Животодавац васкрсао телом!

Радуј се, јер си вазнесење Господње на гори Маслинској јасно запечатила у уму своме!

Радуј се, јер си непрестано вапила ка Исусу Христу, бесконачној Светлости и бесконачном Животу, пристаништу верних!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 5.

Тамјаном молитве и светлошћу богопознања као боговођена звезда сијала си у земљи римској, света преподобномученице Анастсијо. А када управитељ Пров посла слуге своје да те на суд људски приведу, и они, узевши секире, развалише манастирска врата, игуманија Софија збораше ти тада речи пуне разума и светлости: Чедо моје, Анастасијо, моли се, не плаши се, ево је дошло време подвига, ево Женик твој, Исус Христос, хоће да те венча; буди Му верна до смрти, благоразумно и непрестано појући: Алилуја!

Икос 5.

Одежда твоја преподобничка, у којој си се молила у цркви, света Анастасијо, угодна беше Небеском Женику, Цару славе, Исусу Христу. Веровала си и исповедила пред мучитељима да Господ Саздатељ и Спаситељ неће одступити од тебе, него да ће те увести у небеску ложницу Своју, и позвавши све ангелске силе и сабор свих светих, вечно ти весеље приредити. Тога ради и ми недостојни из свег срца кличемо ти:

Радуј се, јер си пред светом исповедила свесвето име Бога свога!

Радуј се, ти која си радосним гласом и псалмопојем украсила душу своју!

Радуј се, свехвална кћери небеског и непролазног Јерусалима!

Радуј се, пречудесна послушнице свештених поука блажене Софије!

Радуј се, јер си сву наду на Преслатког Господа Исуса Христа положила!

Радуј се, сада нас молитвама својим избављаш од свих болести и невоља!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 6.

Богопроповедничка крв часних твојих страдања, преподобномученице Анастасијо, сведочи целом Риму подвиге свете снаге твоје, јер када ти војници римски ставише ланце око врата и доведоше те пред управитеља, ти му рече: “Име ми је Анастасија, то јест Васкресенка, јер ме васкрсну Бог да истину говорим пред тобом”. Он пак, подражавајући лудим речима Ирода, не хтеде спознати Господа славе Исуса Христа и с тобом певати Њему, Сунцу правде: Алилуја!

Икос 6.

Подвигом својим исповедничким као чудесно кандило засјала си међу невернима, света Анастасијо, озарујући град наш благом и дивном светлошћу богопознања. Због тога ти похвале овакве сви узносимо:

Радуј се, јер си приљежно размишљала како да у уму и срцу своме сачуваш божанске и животворне заповести Божје!

Радуј се, јер си на грешној земљи живела по светом завету и светој правди Еванђеља Христовог!

Радуј се, јер си младу главу своју украсила разумевањем суштине основе и крајњег циља свега постојећег!

Радуј се, јер ти Женик твој, Исус преслатки, даде снагу и премудрост којој се не могаху супротставити сви они што истину не знају!

Радуј се, јер и нас гладне увек крепиш и радујеш храном духовном – благодатном и вечном речју Божјом!

Радуј се, јер непотрошиво и неисцрпно богатство исцељења свих болести и мука даде ти Владика Господ, Кога си срцем и душом заволела!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 7.

Желећи да напустиш сујету овосветску, бесконачном с небеса лепотом душу си облагородила, Анастасијо свехвална, и управитељу Прову рекла си: Женик мој, богатство моје, живот живота мога и весеље моје вечно јесте Господ мој, Исус Христос, од Кога ме нећеш одвратити лукавим речима својим, нити ме преварити као змија Еву; нећеш ме ни страхом од мука одвојити од Господа мога, за Кога сам спремна и сто пута, ако је могуће, умрети, и Њему, са Оцем и Светим Духом, Светој Тројици поклањам се и славим Га, на сав глас Му, са свима светима, појући: Алилуја!

Икос 7.

Нову зверску јарост показа нечовечни мучитељ, када нареди слугама да тебе, преподобномученице Анастасијо, по лицу бију и да ти одећу подеру, и обнажено тело ранама да ти прекрију, а затим, на четири стуба привезаној, да те муче ватром, подложеном смолом и сумпором, још и смрдљивим димом, па на точак да те привежу и тело да ти кидају. А ти ове муке трпљаше све док се мучитељи не уморише. Присећајући се овог натприродног мучења твог, ми ти, велика угоднице Божја, с побожним поштовањем приносимо благодарну песму:

Радуј се, јер на икону твоју гледајући, ми се лично теби, непорочној и нетљеној невести Христовој, поклањамо!

Радуј се, јер си за Господа славе, Христа Бога, разноврсне и неподношљиве муке претрпела!

Радуј се, јер си у страшним мукама, молећи се, вапила: “Господе, Прибежиште моје и Заштитниче мој, не одступи од мене, јер изнемогава душа моја од болова и кости се моје скршише”!

Радуј се, јер си од страдања невидљивом силом убрзо избављена била, и тело се твоје цело и здраво показа, тако да се преславном чуду овоме сви дивљаху!

Радуј се, јер си на неправедном суду проповедала Онога о Коме апостолски збор јавно говораше и Кога сабор пророка свагда имаше пред очима!

Радуј се, јер си се духом и телом клањала Ономе Кога мученици богодолично исповедаху и преподобни преславно славословљаху!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 8.

Уз све ово, света Анастасијо, још и чудно и страшно дрво спреми за тебе управитељ Пров, па те у злоби својој другим мукама поче мучити: нареди он да те обесе на дрво и да ти ребра стружу и тело да ти кидају. Ти пак, светлоносна и предивна дјево, присећајући се Господа Исуса Христа, све то храбро трпљаше и, ка Богу јединоме узносећи очи своје, говораше: Види патње моје, Жениче мој, и како страдам за Тебе; нека Ти буде по вољи проливање крви моје, да не бих била одбачена од хора светих мученица, него да Ти певам узвишену, на небесима три пута возглашавану, песму: Алилуја!

Икос 8.

Осењивана си била сладошћу и жељом да пребиваш у вечном и блаженом сједињењу са Богом, света преподобномученице Анастасијо; но, сакаћена од мучитеља, који нареди да ти бритвом одсеку дојке, из којих мноштво крви истече, ти веома занемоћа, па замоли да ти дају воде да пијеш. Један човек, по имену Кирил, који близу тебе стајаше, донесе воде и напоји те. Попивши мало, ти му каза: Нека ти узврати Господ по речи Својој: “Ко вас напоји чашом хладне воде у Моје име, неће му пропасти награда”. Памтећи ове речи твоје и јуначке подвиге исповедништва твог, умилно ти кличемо:

Радуј се, света Анастасијо, богомудријем узвишеним преиспуњена и препрослављена!

Радуј се, јер ти одежда беше ангелска невиност, храна – света правда Божја, а одмор – блаженство светих!

Радуј се, украшена ранама страдања за име Господа нашег Исуса Христа!

Радуј се, јер капи крви твоје слађе од меда у саћу беху у очима Бесмртног Женика!

Радуј се, јер заступништвом својим двери живота вечног отвараш свима који муке твоје и страдања твоја поштују!

Радуј се, јер си при изливању твоје свете крви молитве узносила Ономе Кога небеске војске славе, а Херувими и Серафими с трепетом хвале!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 9.

Бог ти дарова силу невољнике од сваке болести исцељивати, дух наш од унинија избављати, и умиривати срца свих оних који ти, бурама овог света потапани, вапију: угоднице Божја, обрадуј ме молитвама твојим. Прими зато и ово побожно и трепетно поштовање које ти приносимо, као што си примила гутљај воде од човека који је тебе, мученицу Христову, у време тешких страдања твојих напојио. Јер он отиде ка Господу, а и ти прими награду своју. И нас који те прослављамо удостој ући у Небеску и Божанску Ложницу, у којој се све душе праведних радују и Оцу светлости, Богу Сведржитељу, благодарним гласом поју: Алилуја!

Икос 9.

И најречитијим говорницима понестаје речи којима би достојно опевали страдалничке подвиге твоје, света преподобномученице Анастасијо; јер ко би могао описати муке твоје и патње када ти нокте са прстију чупаху, и руке ти и ноге секоше, и све ти зубе поломише, и језик ти клештима ишчупаше, па поток крви из уста твојих тецијаше. Ти се тада, пак, не више уснама, но молитвом из срца, Богу мољаше: “Не остави ме, Боже Спаситељу мој!” И сви људи у страху повикаше, негодујући и грдећи управитеља што тако свирепо и нечовечно мучи тебе, јагњешце Христово и угодницу Божју. Ми, пак, присећајући се мука твојих, ужасавамо се, и недостојним уснама нашим похвалу ти узносимо:

Радуј се, јер ти страдањима Христовим подражаваше и крвљу својом преподобно-мученичком Цару славе ти се уневести!

Радуј се, истинска и красна лозо винограда и Царства Христовог!

Радуј се, јер си неблагодарни и тврдоврати народ задивила свештеним дуготрпљењем својим!

Радуј се, јер кроз вреле сузе на небо гледајући, ти си Богу Спаситељу јединоме узносила мисли своје и молбе!

Радуј се, јер Сам подвигоположник Исус, Син Божји, Човекољубац, похвали твоје подвиге и страдања!

Радуј се, јер ти по дару Божјем од невоља и беда избављати можеш оне који свечасни спомен твој с љубављу славе!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 10.

Желећи душу своју спасти за небо и Бога, презрела си безбожну лудост мучитеља, који у јарости нареди да тебе, невесту свенепорочну и мученицу многохвалну, изведу из града и мачем да одсеку часну главу твоју. И би остављено свето тело твоје да га птице и звери поједу, но чудесно Богом штићено, оно остаде нетакнуто. Ти пак, непрестано гледајући пресветло лице Христа Бога нашег, душом се радујеш, и са ангелима, мученицима и свима светима, узносиш песму похвалну: Алилуја!

Икос 10.

Великим трпљењем својим ти си, света преподобномученице Анастасијо, одбрана и сигуран заклон вернима, јер се те ноћи ангео Господњи јави блаженој старици Софији и нареди јој да узме раскомадано тело твоје, које у пољу ван Рима лежаше. И узевши чисто платно, она изиђе из манастира, но не знајући камо да иде, помоли се Богу, и Њиме вођена, дође до места где свето тело твоје бачено беше. Са сузама га она тада целиваше и умилно говораше:

Радуј се, премила кћери моја, коју у осами и кроз труд многи за Бога васпитах!

Радуј се, девице прекрасна, коју ја, посту и молитви научивши, у целомудрију сачувах!

Радуј се, многославна мученице, јер се ти страху Божјем и закону Христовом научи!

Радуј се, пречудесно јагње, што се у брачном руху непорочне девствености појави пред Господом Исусом Христом!

Радуј се, јер крвљу часном украшена за Спаситеља Христа, не више кћер, но мати си и господарица моја!

Радуј се, јер ти чврст си ослонац и тиха радост старости моје!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 11.

Хвалимо те и свечано прослављамо песмама, света преподобномученице Анастасијо, као девственицу и молитвеницу и душом и телом, као храм Божји, дом Христов и станиште Духа Светог. Стајала си на чврстој стени поуздања у небеско, коју не разбише стихије овог света. Пребивала си у крилу Цркве Саборне, у којој је, кроз Божанску јерархију, Сaм Христос путеводитељ у светињу вере. Он Сaм је истина, и у светим Тајнама и бићем својим – Он је живот бесконачни. Схватила си да ван Цркве нема спасења нити мучеништва; ван Цркве има борбе, и страдањa, и невољa, али мучеништва нема. Тај дар пружа и објашњава света Црква Божја, и само у њој једним устима и једним срцем Тројици Једносуштној и Нераздељивој верни узносе богодоличну молитву: Алилуја!

Икос 11.

Палма светлоносна и плодна узрасте у Цркви Христовој од твог праведног и богоугодног живота, света Анастасијо, а и по престављењу своме ти засја дивним чудима. Јер по промислу Божјем наиђоше два непозната човека, часног изгледа и доброг зборења, па нашавши старицу Софију где над телом твојим плаче, помогоше јој – прикупише одсечене удове твоје, руке и ноге, који из града тамо избачени беху, и свету главу твоју, те све телу припојише, платном обавише и, надгробне отпевавши песме, сахранише те, славећи Оца и Сина и Светог Духа. Ми пак, дивећи се томе како Бог чува и кости преподобних својих, величамо те и молитвено кличемо:

Радуј се, крштена и освештана у трисвето име предвечног Цара векова!

Радуј се, јер те је игуманија Софија васпитала тако да душа твоја узрасташе и саздаваше се по начелима Царства Божјег!

Радуј се, ти којој Бог бедра опаса правдом и истином, и која блисташ чистотом и побожношћу!

Радуј се, јер мишљаше о догматима вере не да се развијају, него да се са све већом ширином и дубином раскривају!

Радуј се, јер се ти, голубице Божја и непорочна доброугодна жртво, престави и предстаде Творцу и Промислитељу света!

Радуј се, јер си од небеског Владике, Господа Исуса Христа, предиван венац славе и блаженства примила!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 12.

Заступница благодатна буди пред престолом Свевишњега, преподобномученице Анастасијо, свима нама који поштујемо свети спомен твој, да се спасемо и да се од сваке беде и невоље сачувамо. Принеси сада Господу силa топлу и свету молитву за нас грешне, да нам сва наша сагрешења опрости и у врлинама напредак подари, како би Творцу и Оцу небеском, дивном у светима својим, сви ми, здрави духом и телом, похвалну песму клицали: Алилуја!

Икос 12.

Псалме Давидове, књигу хвалоспева Богу, појала си често, света преподобномученице Анастасијо, јер је поука Псалтира богата као и живот душе наше што је богат и разноврстан. Љубав према појању псалама породила је многе преславне обитељи, но сви псалми носе јединствен глас благодарења и поклоњења, и покајања, и славословља, и непрестане молитве. Теби пак, земној угодници Божјој, доступно беше и духовно небо – учење Христово, у којем уместо сунца – сија Еванђеље, уместо месеца – Стари Завет, а уместо звезда – светоотачки списи. Због овога се радујући, ми теби, брзој помоћници нашој и молитвеници пред Богом, кличемо овако:

Радуј се, ти која се непрестано молиш Исусовом молитвом, јер је она дисање и радовање током читавог живота!

Радуј се, јер се име твоје преподобно-мученичко с краја на крај земље наше прославља!

Радуј се, јер мошти твоје чудесне, сијајући животном светлошћу Духа Божјег, озарују ум и срце наше вером древном и светом!

Радуј се, јер подражаваш Спаситеља света, који распеће и смрт претрпе, не као немоћан, него као дуготрпељив и многомилостив!

Радуј се, јер си поуздана у самртном часу заштитница и утешитељка свима који страдања твоја прослављају!

Радуј се, јер нам светом и благодатном иконом твојом помоћ и божанствену силу невидљиво дарујеш!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 13.

О, предивна и многострадална Невесто Христова Анастасијо, прими од нас, који поштујемо свети спомен твој, ово, премда и мало, мољење, и заштити нас богопријатним молитвама твојим од сваког зла и невоље, како бисмо миран и тих живот на земљи проживели и рајско на небесима блаженство наследили, те да се удостојимо заједно с тобом и свима светима Најсветијем Богу вечну и непрестану узносити песму: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Икос 1.

Ангелу се уподобила јеси разумом чистим, познавши Творца Свемогућег, Који је свега видљивог и невидљивог Вечни Почетак и Једини жељени крај свих богољубаца; хвалећи како те је дивно васпитала подвижница игуманија Софија, с побожним поштовањем ми ти кличемо:

Радуј се, јер си веру Христову од најраније младости у срце своје сместила!

Радуј се, трогодишња девојчице, изабрана и преславна у монаштву!

Радуј се, јер си, имајући лепоту душе и тела, и у богопознању узрастала!

Радуј се, јер си у греховном Риму чистоту и красоту изгледа свог и живљења сачувала!

Радуј се, јер су те Ангели Божји увек невидљиво штитили!

Радуј се, јер си се светом праведношћу својом Женику Христу приближила!

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

Кондак 1.

Јагњешцету Христовом, угодници Христовој, дуготрпељивој преподобномученици Анастасији, хитрој помоћници и молитвеници нашој, усрдно певамо и поклањамо се, јер она велику смелост пред Господом има да нас од свих искушења, невоља и болести ослобађа, и с умиљењем и љубављу кличемо јој:

Радуј се, Анастасијо, многострадална и изабрана Невесто Христова!

 

Молитва преподобномученици АНАСТАСИЈИ РИМЉАНКИ

Девственицa похвало и мученицa славо, Анастасијо преподобна, са умиљењем у срцу теби припадамо и заступништво твоје пред Господом молимо. Иако чистоти твојој не подражавасмо, нити се неустрашивом исповедању твоме приопштисмо, шта више, многим прегрешењима, и тешким падовима, и одступништвом, гнев Божји заслужисмо, ипак не желимо у гресима својим умрети, него на јуначке подвиге твоје гледајући, опет устајемо да над страстима нашим победу извојујемо. Но знајући да без благодатне помоћи ништа добро учинити не можемо, молимо те, света, такву нам помоћ од Бога испроси. Јер си ти, преподобномученице преславна, смелост велику пред Господом стекла, прославивши Га у чистој души твојој и страдалном телу твоме, кад си презрела све претње и лукаве обмане мучитеља, а избијање зуба, чупање ноктију, одсецање дојки, руку и ногу радосно претрпела, храбро притом узвикујући: “Христос је богатство моје и похвала моја!”. Зато и нама, сиротињи духовној, удели штогод од богатства твог, и од безмерних сагрешења живот наш сачувај, мир нам и спокојство измоли, од невоља и чамотиње заштити нас заступништвом твојим, узајамној послушности и братољубљу научи нас, и очи срцa наших свагда ка Господу узводи, да бисмо непрестано славили Оца и Сина и Светога Духа и твоје топло заступништво у векове векова. Амин.