Чудотворна икона Пресвета Богородица Млекопитатељница

Опис

Нашом усрдном молитвом пред овом иконом Мајка Божија помаже код порођаја, при недостатку мајчинског млека, за здравље, одржање и васпитање деце.. Црква је слави (25.)12. јануара.

Житије

Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељница (грч: Γαλακτοτροφούσα; рус: Млекопитательница) позната је од давнина на хришћанском истоку. Сликана је на основу Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свог, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао (Лк 11,27).

О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако Свети Јефрем Сиријски каже у песмама на Рођење Христово: "Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио њезиним млеком. Када се Господ хранио млеком Маријиним, тада је точио живот свему свету."

За Светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и Свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у Богослужење наше Цркве и налазе се у Црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих Црквених песама исписана је на хиландарској Икони Млекопитатењници у Карејској испосници Светог Саве: "Златоплетени Стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватњиво је чуди: како млеком храниш Господа!?" – Егзапостилар на Успеније Богородице.

Сходно овом Светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још из старина у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у Православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба а онда и код Руса. У Србској цркви, позната је фреска Богородице Млекопитатењнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа Светог Данила (почетак XIV века) и у Науму код Охридског Језера (такође из XIV века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

Наиме, по усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног, која се налази двадесетак километара јужно од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Србски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окруживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божије Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал, тј. штап. Свети Сава Освећени упокојио се (†532) у миру и радости четрвте године владавине великог цара Јустинијана.

Од тада прође много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свог духовног оца, преносећи завештање великог Светитеља. И заиста, почетком XIII века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије (1217) Свети Сава, први Србски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Кад је Свети Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти Светог Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге Светог Саве Србског и поклони му се, а икона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећенога, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је, током тих дана боравка у Лаври, Сава Србски улазио у манастирски храм, ова се сцена понављала. Тек после љеговог трећег уласка у храм, братија му саопште завештање свог духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Светом Сави Србском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, икона Млекопитатељица и игумански жезал поклоњени Архиепископу Србском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородице названа Тројеручица (која се налази у Хиландарској Саборној цркви на месту Игумана, а која је припадала Св. Јовану Дамаскину).

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору Атонску, где свом манастиру Хиландару, кога је подигао са Светим му оцем Симеоном Мироточивим, остави у неотуђиво наслеђе као најлепши украс чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручицу. Игумански пак жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји. Касније је жезал пренет у келију Патерица, названу тако по жезлу-штапу, који се грчки зове патерица (πατερίτσα), и он је ту чуван до скоро, а однедавно је пренет у Испосницу типикарницу Светог Саве у Кареји, која је названа тако по типику који је Свети Сава још као монах написао за ову испосницу, а који се типик састоји у завештању свакодневног читања читавог Псалтира у тој Испосници (види: Карејски типик).

Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице Свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареју, коју је посветио Преподобном Сави Освећеном. Јединствена у Православном свету, икона Пресвете Богородице Млекопитатељница представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божијој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу, као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Он је, другим речима, заменио места икона Богородице и Христа, што је, због велике светости и уважавања Светога Саве Србског, Васељенска Саборно-католичанска Црква Православна дозволила, јер таквих случајева има још у Православљу.

Овој светој икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви Православни Хришћани обраћају се са вером и молитвом, а преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници кад дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.