Манастир Констамонит подигнут је на југозападном делу Свете Атонске Горе који је густо покривен шумама и окружен брдима, због чега је нарочито усамљен. Сведочанства о оснивању манастира су различита. Према једнима као оснивач појављује се Константин Велики или његов син Констанс, према другима – велможа царског двора Комнена (XIII век). Историјски се први пут помиње у XI веку, али под именом Кастамонит. Порекло назива Констамонит повезује се са гајењем кестена, а према другом предању манастир је основао неки подвижник из места Кастамона у Пафлагонији. Почетком XIV века манастир је горео, али је убрзо обновљен великодушношћу кнегиње Ане Филантропине. У XV веку поново је страдао од пожара и обновљен је новцем монаха српског порекла Романа и новцем деспота Ђурађа Бранковића. Манастир има изглед затвореног четвороугаоника и изграђен је у традиционалном облику утврђења. На средини манастирског дворишта смештен је Саборни храм подигнут у XIX веку, који је посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану (22. јануар). У Саборној цркви налазе се три старе чудотворне иконе: Богородица Одазвана (Антифонитрија), свети првомученик Стефан и Богородица Водитељица (Одигитрија), коју је из Цариграда донела кнегиња Ана. Међу манастирским светињама чува се део Христовог пурпурног плашта и делови моштију следећих светих: првомученика и архиђакона Стефана, свештеномученика Власија, цара Константина, Трифона и других. Осим Саборне цркве у манастиру је још осам параклиса. У библиотеци се чува много древних рукописа и књига.