Молитве ПОКРОВУ Пресвете Богородице
прославља се 14.(01.) октобра
(чита се за помоћ и у рату и у миру, и у свим невољама)

Молитве ПОКРОВУ Пресвете Богородице

Молитва прва Пресветој Богородици

О, Пресвета Дјево, Мати Господа вишњих Сила, Царице неба и земље, свемоћна Заступнице града и земље наше! Прими ово похвално и благодарно појање од нас недостојних слугу Твојих и молитве наше узнеси ка престолу Бога Сина Твога да милостив буде нама грешнима и да благодат Своју распростре на оне што поштују свечасно Име Твоје и клањају се са вером и љубављу чудотворној икони Твојој. Јер ми нисмо достојни да се Он смилује на нас, ако Га Ти, Владичице, не умилостивиш за нас, пошто Ти све можеш код Њега. Зато прибегавамо Теби као сигурној и брзој Заступници нашој: услиши нас који се молимо Теби; заклони нас свемоћним покровом Својим и измоли у Бога, Сина Свога, пастирима нашим ревност и бригу за душе наше, градоначелницима – мудрост и силу, судијама – правду и непристрасност, наставницима – разум и смиреноумље, супрузима – љубав и слогу, деци – послушност, злостављанима – стрпљење, увредиоцима – страх Божији, тужнима – благодушност, радоснима – уздржљивост, а свима нама дух знања и побожности, дух милосрђа и кротости, дух чистоте и правде.

О, Пресвета Госпођо, смилуј се на немоћне људе своје: расејане сабери, заблуделе на прави пут изведи, старост подржи, младеж оцеломудри, децу васпитај и погледај на све нас погледом милостивог заступништва Твог, подигни нас из дубине греховне и просвети очи срца нашег да гледају на спасење; милостива нам буди овде и тамо: у крају где ћемо се налазити после пресељења са земље и на Страшном Суду Сина Твог, а оце и браћу нашу што су се у вери и покајању преставили из живота овог, уврсти у вечном животу са анђелима и са свима светима. Јер Ти си, Госпођо, слава небеских и земаљских бића, Ти си по Богу нада и заступница свију нас који Ти са вером прибегавамо. Теби се дакле молимо и Теби, као свемоћној Помоћници, предајемо сами себе, и један другог, и сав живот свој, сада и увек и кроза све векове. Амин!

Молитва друга Пресветој Богородици у невољи и потиштености

Преблага Царице моја, Пресвета Надо моја, Уточиште сиротанима и Заступнице путницима, Помоћи онима који су у беди, Заклоне потиштенима, видиш моју невољу, видиш моју муку: са свих страна сам опкољен искушењем, а нема никога да ме одбрани. Зато ми Ти сама помози као немоћном, збрини ме као странца, упути ме као заблуделог, излечи ме и спаси као безнадежног. Немам друге помоћи, ни заступништва, ни утехе осим Тебе, о Мајко свих невољних и оптерећених! Стога погледај на мене грешног и потиштеног и закрили ме пресветлим омофором Својим да се избавим од зала која су ме опколила и ја ћу вавек славити преславно Име Твоје. Амин!

 

Тропар покрову, глас 4.

Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим Богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.

Кондак покрову, глас 3.

Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.

 

ИСТОРИЈА

Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као Покровитељицу и Заштитницу православних хришћана. Безброј пута помагала је појединцима и народима, у рату и миру и свуда у невољама. Догађај који Црква празнује везан је за 1. октобар, 911. године. Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била испуњена народом, а негде у позадини је стајао свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, свети Андреј је угледао Пресвету Богородицу са раширеним омофором којим као да је покривала народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала је окружена Апостолима, Светитељима, Мученицима, и Девицама. Свети Андреј упита Епифанија да ли и он види „Царицу и Богородицу како се моли за сав свет“, што Епифаније зачуђено потврди. Због тога догађаја је уведено ово празновање да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то од ње молитвено тражимо.