Апостолат

АПОСТОЛАТ (грч. αποστολή), појам који је у старој грчкој култури означавао одређени nomen actionis, док се у ранохришћанској литератури употребљава за значење: послања, акције, функције, дела, али и службе, звања неког Апостола, посланика. Хришћанско схватање апостолата има своје језгро и полазиште у самој Светој Тројици: Бог Син рађа се од Бога Оца, а Бог Отац шаље у свет Бога Сина. Зато је оваплоћени - очовечени Син Божији - "Апостол Исус" (Јев 3,11), па је ово његово послање и ова његова служба за хришћанско схватање апостолата - праапостолат.

Будући да је апостолат служба која је упућена на спасење људи и, преко њих, света - апостолат је служба освећујуће намене и намере; она је лична и колективна, приватног и званичног карактера, кроз оне који за непосредан циљ имају вечно спасење, или кроз оне који сами непосредно извиру из тога. Апостолат мора да има своје полазиште и циљ, своју мотивацију и покретачку снагу и - да не би био деградиран на социолошку раван и конституцију - он неминовно мора да има ове изворе у унутрашњем животу, у животу у Христу, и да се храни из врела Светог Духа који дела у Цркви. Стога, апостолат стварно постоји и његове се службе умножавају под крстом, црпећи своју храну за делање из мистичних благодатних дубина и упућујући све преображају и освећењу свега створеног; деградиран на раван социјалног, економског и сличног приземља, апостолат не би био апостолат, него би изгубио свој квалитет.

Облици апостолата

Јерархијски апостолат

Приписује се Светим Апостолима и њиховим наследницима, који је, у ствари, дијаконија Дванаесторице (Дап 1, 25). Апостоли Петар и Павле примили су од Христа апостолат: Павле - "благодат и апостолство" да у славу имена Христовог "покори све народе" (Рм 1, 5), а печат његовог апостолства јесте општина у Коринту (1 Кор 9,2; 2 Кор 12,12. и даље); Св. Павлу је апостолство даровао за многобошце - зато он сам себе, с разлогом, назива "Апостол многобожаца" (Рм 11,13) - док је Св. Петру дат апостолат над Јудејима (Гал 2,8). Реч апостолат овде је употребљена у смислу послања, службе; затим у смислу послања од стране Исусове да "место Христа радимо" (2 Кор 5,20) као његови посланици (Јн 20,21). Јерархијски апостолат је основан на званичној заповести од стране власти за јурисдикцију и рукополагање.

Апостолат лаика

Апостолат верних Хришћана, представља продужену сарадњу са Апостолима, одн. касније са њиховим наследницима; може се назвати општим апостолатом за разлику од апостолата јерархије (Дап 6, 8. и даље).

Општи апостолат Хришћана део је хришћанског живота који природно проистиче из придруживања и учлањивања у Христово мистично Tело, Цркву - благодаћу кроз Свете Тајне (Јн 6,53-57; 7,38; 15,1-8; Рм 6,1-12; 8,29; 13,14; 1 Кор 12,1-31; Гал 3,26-29; 1 Пет 2,5-9; Отк 1,5. и даље; 5,10; 20,6; 22,3). Овај апостолат, на основу уцрквењења, облагодаћења и спасења обавезује и лаике и клирике на исти начин, а састоји се у апостолату сведочења(Мт 5,13-16), молитве(Мт 6,10; 1 Пет 2,12; 3,1 и даље), речи (Мт 10,32; Лк 17,2: Кол 4,6), дела (Мт 25,34-40; Рм 12,13-21; Јак 4,17), у социјалној љубави (Рм 15,7; Еф 2,10).

Општи лаички апостолат верника израста из нарочитог органског карактера лаика, укорењених у Тело Христово. У овом случају општи апостолат је конкретизован у нарочитим подручјима живота, која су поверена лаику. Специјални лаички апостолат има своје корене у природном или натприродном дару дотичнога лица, у његовом афинитету и таленту за одређене послове, па отуда вуче и своје животне сокове за снагу и преданост - а циљ је помагање појединцима и заједници, мањој или већој, да се лакше укључе у велики саборни организам Цркве - Тела коме је Глава Христос. У питању је узвођење према Царству Божијем, основу свих вредности, личних вредности - људи, намењених вечности и позваних у вечност, и конкретна помоћ до тога остварења. Сви облици апостолата корене се у Христовом праапостолату и израстају из њега, и састоје се у извесном (било општем, било посебном или нарочитом) учешћу у свештенству, пророштву и Царству Божијем; све то вршилац апостолата искуством упознаје и у њему, колико може, партиципира - да није тако не би било ни самог апостолата.