АПОСТОЛСТВО, једно од основних својстава Цркве, које је потврдио Други васељенски сабор (Цариград, 381), у деветом члану Символа Вepe: "(Верујем) у једну, свету, саборну и апостолску Цркву." С обзиром на то да Црква има исту мисију у свету као и Апостоли, она је апостолска, одн. колективни апостол и сведок Господа Исуса Христа, њеног оснивача пред историјом. У том смислу, апостолство припада целокупном црквеном телу које је Спаситељ устројио. Црква је апостолска и по томе што су је ширили и утврђивали Апостоли, после силаска Светог Духа на дан Педесетнице.
Свети Павле пише Хришћанима да су "назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос." (Еф 2,20) Црква је апостолска и зато што непрекидно и неизменљиво чува учење и Предање Светих Апостола, као и зато што је апостолска власт у њој предата законитим апостолским наследницима - Епископима, који настављају мисију Апостола, са циљем да саберу народ у име васкрслога Господа Исуса Христа.
Сви фактори апостолства потврђени су у чину хиротоније Епископа и свештеника, чија је улога сведочење ο аутентичности Христове Цркве.