Брак - Венчањe

БРАК - ВЕНЧАЊЕ, Света Тајна Брака (Венчања), установљена од самог Господа Исуса Христа на свадби у Кани галилејској (Јн 2,1). Самим Својим присуством на тој свадби, Исус Христос је благословио Брак. Кроз ову Свету Тајну, Свети Дух сједињује у једно биће женика и невесту који пред свештеником непоколебљиво изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни. Такође, они примају и благослов за рађање и васпитање деце.

Библијска основа

Господ Бог је у Рају благословио наше прародитеље Адама и Еву и рекао им: "Рађајте се, и множите се и напуните земљу." (1 Мој 1,28). Јединство мужа и жене је нешто најближе од свих људских односа, јер је речено: "Човек ће оставити оца и матер своју, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело."(1 Мој 2,24). Господ Исус Христос је потврдио овај стари закон о браку. Он је поновио исте речи Старог Завета, и говорећи против развода брака, додао: "Што је Бог саставио, човек да не раставља." (Мт 19,6)

Рађање деце у прехришћанском времену имало је за циљ "напунити земљу" (1 Мој 1,28), док хришћански брак има за циљ напунити Христову Цркву и на земљи и на Небу, коначно - напунити Рај. Хришћански брак има дубљи символички значај. Св. Павле упоређује брачну везу мужа и жене с везом Христа и Његове Цркве: "Муж је глава жене као што је Христос глава Цркве" (Еф 5,23). Као што човек и жена у браку постају једно, тако су једно и нераздвојни Христос и Његова Црква.

Свети Козма Етолски о благословеном браку

Радујмо се, браћо моја, и веселимо се што нам Господ наш дарова благословен брак. Господ нам заповеди да муж узме једну жену, а тако и жена једног мужа. Када се заруче, да се исповеде чисте вере, са страхом и трепетом и богобојажљивошћу и да се причесте и Пречистим Тајнама са страхом и трепетом и богобојажљивошћу. И када се причесте да се венчају у цркви и после три дана да се споје. Α ако хоћете, браћо моја да направите весеље, узмите певаче да певају цели дан, да славе Господа нашега. То се онда, браћо моја, зове благословеним браком. Тада, браћо, да вам хиљаде, миријаде препрека и чини баце, ништа се не лепи. Тада, браћо, супружници рађају благословену децу, па их Бог благосиља да и овде, у овом сујетном животу, у добру и миру поживе и да оду и у Рај.

Α ако муж узме по две или три жене, или жена по два или три мужа, тај брак није благословен, него је блуд и прељубништво. Сведобри Бог створио је једнога човека и једну жену да се узимају и рађају децу. Јеси ли се оженио брате, јеси ли родио децу? Ниси родио децу, умрла ти је жена? Не узимај другу, него постани калуђер и поради за душу своју, да у Рај уђеш, а немој да узимаш много жена и стичеш сав свет, па да одеш у геену. Ако одеш у преисподњу, каква ти је корист? Добро ли је у геенском огњу?

Начин приступања

Женик и невеста пре приступања овој Светој Тајни, морају да своју намеру најаве свештенику. Након узимања неопходних података, свештеник на три Свете Литургије оглашава њихову намеру. Циљ овог објављивања је да се хришћанска заједница упозна са плановима чланова своје заједнице. Поред тога, женик и невеста пре чина Венчања, морају да дођу код свештеника на предбрачни испит. Све ово је неопходно како би се проверило да за склапање брака нема никаквих сметњи (малолетство, крвно или духовно сродство - кумство, сагласност родитеља).

Пре почетка обручења, женику и невести се пред царским дверима, где се у Српској Православној Цркви врши чин обручења, дају свеће. Упаљене свеће у рукама оних који ступају у брак означавају њихову чистоту пре Брака и светлост врлина и благодати Свете Тајне Брака.

Заручење (обручење)

Заручење, залог (2 Кор 1,22; 5,5,1,14) представља први део Венчања. Заручење или обручење женика и невесте, којом приликом добијају прстење, врши се пред царским дверима. Иако је ово засебан чин, одмах после обручења, на средини храма се врши чин венчања. Од момента заручења, иако још није обављено веначње, веза која је остварена има снагу брака.

У 98. правилу Шестог васељенског сабора се каже: "Који узме ради брачног саживљења (зајдничког живота) жену која је са другим заручена, а жив јој је још заручник, нека подлегне осуди за прељубу."

Венчање

Венчање представља други део Свете Тајне Брака који се врши у наосу храма. Састоји се из мирне јектеније; три молитве венчања; самог чина венчања у коме се на младенце стављају венци (код нас круне) уз одговарајуће молитве. Брачни венац се прво ставља на главу женика, а потом на главу невесте у првом делу чина венчања. Приликом стављања венаца јереј или архијереј који врши венчање, над њиховим главама и венцима чини знак крста и венчавајући их благосиља их говорећи трипут: "Господе, Боже наш, славом и чашћу венчај их."

Овим благословом извршено је венчање, а чин се наставља даље читањем Апостола, Јеванђеља, сугубе јектеније и молитве; прозбене јектеније и молитве Оче наш; благосиљања заједничке чаше и пијења младенаца из ње; трикратног опхода око постоља са Јеванђељем уз појање тропара: "Исаије ликуј..", "Свјати мученици.." и "Слава Тебје Христе Боже.."

Венци (круне)

Брачни венци, односно круне, којима се венчавају женик и невеста уз изговарање речи: "Венчава се раб Божији (име) са рабом Божијом..." и обратно, називају се венчила. По томе је и Света Тајна Брака и добила назив Венчање. Брачним друговима дају се венци као награда за њихов целомудрени живот пре брака, јер Св. Јован Златоусти у венцима види знак победе над пожудом и каже: "Венци као победни знаци стављају се зато, што су брачници били неприступни блуду и непобеђени сада могу ући у брачну собу." Супружници су ове венце после венчања носили осам дана, а потом су долазили у храм, где је свештеник вршио чин разрешења венаца.

У молитви коју је свештеник том приликом изговарао молио је, између осталог, Господа да благослови супружнике пошто се сада разрешавају ових венаца и њихову спрегу одржи нераскидивом. По Симеону Солунском, овај обред означава венац живота, бесмртности, блаженства и славе на Небу. Венци се не стављају на главе другобрачних, а и текстови обреда имају друкчији садржај: код првобрачних иду благослови и жеље за слогу и рађање и васпитање деце, а код другобрачних основна идеја је да је тај брак снисхођење да се сачувају од недоличног живота.

Правила везана за Свету Тајну Брака

За Црквени клир, важе посебна правила када је у питању ступање у брак. Брак претходи рукоположењу у свештенички чин, што значи да се брачно стање након рукоположења не може више променити. По Црквеним канонима, свештена лица се могу женити само једном. То важи и у случајевима када свештеник остане удовац.

Опште правило је са се венчања не могу обављати у посне дане, уочи недеље и великих празника.