Црквена заједница
- Православна Црква је једна, света, саборна и апостолска, као што исповедамо у символу вере. Она је заједница светих пошто су сви њени чланови сједињени у Христу, Духом Светим. Између видљивог, земаљског дела Цркве и њеног невидљивог, небеског дела постоји стално молитвено јединство.
Црква је присутна на свим континентима и својим присуством и апостолским радом сведочи јеванђеље свима народима. Милиони Православних верника организовани су осим у Србској Православној Цркви и у помесним Црквама и патријаршијама: Цариградској (цариградски патријарх је први по части међу поглаварима помесних Православних Цркви), Александријској, Антиохијској, Јерусалимској, Руској, Бугарској, Румунској, Грузинској, Кипарској, Грчкој, Пољској, Албанској, Америчкој, и у аутономним Црквама - Чешкој, Словачкој, Синајској, Критској, Финској, Јапанској, Кинеској и Украјинској.
Они верују у истога Бога Оца, Сина и Светога Духа, крштавају се онако како верују, труде се да живе онако како се крштавају; Причешћују се Телом и Крвљу Христовом на истој Тајној вечери са апостолима, мученицима и светима свих времена.
Помесне Цркве састављене су од епархија, а ове су подељене на парохије.
На челу СПЦ је патријарх србски, кога бира Свети архијерејски сабор, који се састоји од архијереја СПЦ.
СПЦ је подељена на епархије. Свака од њих има свог архијереја (епископа - владику) који је њен непосредни поглавар. У земљи и иностранству има укупно 40 епархија СПЦ: Београдско-карловачка архиепископија, са седиштем у Београду, Аустралијско-новозеландска (седиште Илејн), Аустралијско-новозеландска (Хол, Новограчаничка митрополија), Банатска (Вршац), Бањалучка (Бањалука), Бачка (Нови Сад), Бихаћко-петровачка (Босански Петровац), Браничевска (Пожаревац), Британско-скандинавска (Стокхолм), Будимска (Сентандреја), Врањска (Врање), Горњокарловачка (Карловац), Дабро-босанска (Сарајево), Далматинска (Шибеник), Жичка (манастир Жича), Загребачко-љубљанска (Загреб), Западноамеричка (Алхамбра), Западноевропска (Париз), Захумско-херцеговачка (Мостар), Зворничко-тузланска (Тузла), Злетовско-струмичка (Штип), Источноамеричка (Еxворт), Канадска (Милтон), Милешевска (манастир Милешева), Нишка (Ниш), Новограчаничка епархија за Америку, Канаду и Треће језеро (Новограчаничка митрополија), Охридско-битољска (Битољ), Осечко-пољска и барањска (Даљ), Рашко-призренска (Призрен), Скопска (Скопље), Славонска (Пакрац), Средњозападноамеричка (Либертвил), Средњоевропска (Химелстир), Сремска (Сремски Карловци), Србски Православни викаријат у Скадру, Темишварска (Темишвар), Тимочка (Зајечар), Црногорско-приморска (Цетиње), Шабачко-ваљевска (Шабац) и Шумадијска (Крагујевац). Епархије су подељене на архијерејска намесништва од којих се свако састоји из неколико Црквених општина и парохија. Црквену општину сачињава једна или више парохија. Ако у месту има више парохија оне сачињавају једну Црквену општину. Парохија је најмања Црквена јединица - заједница Православних верника који се окупљају на Светој евхаристији и који су под духовним вођством парохијског свештеника.