Догматика

ДОГМАТИКА - богословска наука која систематски излаже догмате хришћанске вере; Православна догматика - наука која, у духу Православне Цркве, излаже и тумачи догмате хришћанске вере. Дакле, догматика није систем научних резултата, до којих долазе ауторитети науке, изван Цркве. Догматика Цркве разматра правила вере, од Бога објављене, а од Цркве утврђене, које се називају догматима вере.

Назив догматика употребљен је најпре у XVII веку, али тада није означавао посебну богословску дисциплину; она то постаје у другој половини XVIII века. Поред тог назива, догматика се понекад погрешно назива богословљем (теологијом) - богословље је наука ο Богу, док је догматика наука о догматима вере, мада, и она је и материјално и формално божанска.

Карактеристике

Предмет догматике је догма (δόγμα), односно догмати, а особине догме су:

Богооткривеност - основна особина, потврђује божанско порекло догме.

Црквеност - с обзиром на то да је догма дело Откривења, онда је и дело Цркве, јер је Црква тело Откривења.

Општеобавезност - неопходност за спасење сваког члана Цркве.

Неизменљивост - особина која истиче из богооткривености, црквености и општеобавезности.

Другим речима, догматика има богооткривене догмате као главни предмет свог научног рада; они извиру из Божијег Откривења а формулише их саборни ум Цркве (1 Кор 2,16). Око овог предмета догматике, концентрише се сав догматски материјал, који се може поделити на два дела (тако су га, у старини, делили и оци Цркве):

- Део, који говори ο унутрашњем животу Бога и особинама његове суштине. Састоји се из догмата ο суштини и јединству Бога и догмата ο тројичности Божанских Лица.

- Део, који говори ο односу Бога према свету и човеку. Састоји се из неколико општих догмата, од којих један разматра Бога као Творца и Промислитеља, други као Спаситеља, трећи као Осветитеља и четврти као Судију.

Извор и историјат

Једини извор догматике јесте Божије Откривење, које је током времена од стране Цркве излагано кратким обрасцима вере - символима, у одредбама Васељенских и помесних сабора и у вероисповедањима Светих Отаца и учитеља Цркве. Историја Црквене догматике дели се на два периода:

- Први период обухвата време од апостолског доба до Св. Јована Дамаскина (780), а њега карактерише више или мање системско излагање догматских истина. Овај период почиње Оригеновим списом Ο начелима, а завршава се епохалним делом у историји догматике Тачно изложење Православне вере, Св. Јована Дамаскина.

- Други период обухвата време од Св. Јована Дамаскина до данас, а у том периоду догматика се креће у оквиру ненадмашног дела Св. Дамаскина, мада се истичу и друга дела, нарочито у Руској Православној цркви, Митрополита Макарија и Архимандрита Филарета.

Задатак догматике је да у систему изложи свете догмате откривења, онако како их има, чува, предаје и објашњава Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Догматика престаје да буде Православна наука, ако при излагању светих догмата наруши, ма у ком погледу, догматско учење Православне Цркве.