ЕПЕКТАЗА (пружање, пењање), учење Св. Григорија Ниског ο усавршавању у врлини или пуноћи духовног живота кроз напредовање у богопознању.
У својим делима, Живот Mojcијев и Расправа ο усавршавању у врлини, Св. Григорије Ниски говори ο души, која се, будући Богом привучена, непрестано креће навише, ка вишим степенима пуноће благодати. Као што и Свето Писмо сведочи: "А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут." (1 Кор 12,31)
Основни услов за стицање тог успеха јесте очишћење срца од страсти и страствене привезаности за било шта чулно, као и одушевљење Богом, који свој божански ерос, као динамички елеменат, утискује у човеково биће. На крају, долази молитва, којој се даје посебно место у целокупној побожности, пошто се помоћу ње одржава заједница са Богом, молитва као врлина над врлинама и садржај вере сваког Православног Хришћанина.
Епектаза значи и напредовање у врлинама које су дар од Бога и које су међу собом тесно органски повезане, као и напредовање у делању, труду на самоизградњи у оквиру Божије благодати. У учењу Св. Григорија Ниског, символ епектазе јесте Мојсије, који се "уопште не зауставља у своме пењању, нити пак одређује себи границу за висине". Само успињање Мојсија на гору синајску представља алегоријско успињање душе човечије до самог врха, до Бога. Тај пут навише, ка савршенству, тј. обожење, пореди се са атлетском трком коју успешно треба завршити овде на земљи, само да би се наставила у Царству Божијем. Успешан завршетак трке подразумева одређени ниво светости, по мери искуства које је душа, милошћу Божијом, стекла у погледу есхатона.