МАНДИЈА; Горња одећа, без рукава и црне боје, коју добијају монаси приликом примања мале схиме, а чува их као риза спасења и оклоп правде од неправде и мудровања своје воље. Током живота, мандија подсећа монаха да он нема своје воље да чини дела која је као стари човек чинио пре примања монашког чина, јер као што га мандија покрива тако га покрива и Божија сила.
За разлику од монашке мандије, архијерејска мандија је светле боје (пурпурне, плаве и зелене) и украшена је извезеним таблицама (са иконама Спаситеља, Богородице, четири јеванђелиста или херувимима), на доњим и горњим крајевима, и извезеним рекама или рекама црвене и беле боје, које означавају реке живе воде ο којима говори Спаситељ (Јн 7,38). Спреда на доле закопчава се са два дугмета. Постанак архијерејске мандије треба тражити у хламиди византијског императора и високих достојанственика Византије.
Таблице и копче постоје и на црној мандији Архимандрита. Ове таблице су четвороугаона платна, обично тамноцрвене боје (код Архимандрита још и зелене), која се нашивају на горње и доње крајеве мандије по два. Таблице представљају Стари и Нови Завет, одакле свештенослужитељи треба да црпе своје учење. На таблице се понекад још нашивају крстови или иконе, извезени златом или другим концем у боји. Осим таблица, на архијерејској мандији постоје још и "источници". То су траке разних боја, углавном беле и црвене, које се нашивају дуж мандије, представљајући струје учења која теку из уста Архијереја. На архијерејској мандији постоје још и звонца, попут оних на горњој одежди јудејског првосвештеника.