НАБЕДРЕНИК (наколеник), део одежде виших Црквених чинова; одежда коју је до XII века носио само Епископ, а касније, набедреник се као одликовање проширује и на истакнутије презвитере - протопрезвитере, и оне који су постајали исповедници, тј. они који добијају дозволу да врше Исповест; платно у облику ромба, које се качи ο сакос, једним дугметом, на десно бедро, по чему је и добило име - набедреник; обликом представља мач, духовни мач, реч Божију, којом је Епископ наоружан против јеретика.
Символика
По Светом Симеону Солунском, набедреник значи и победу над смрћу, као и Васкрсење Господа Исуса Христа. Символично, набедреник представља и ручно платно (έγχείριον), убрус којим је Христос био опасан за време Тајне вечере, и којим је брисао ноге својим ученицима. Мистична концепција набедреника не испољава се доследно ликовним композицијама на набедренику, у смислу праштања, што би одговарало његовој символици, већ се више ослања на литургијску намену. Приликом стављања набедреника, изговара се молитва: "Опаши мач твој око бедара својих, силни, красотом својом и добротом својом; и шири се и успевај и царуј ради истине, кротости и правде, и водиће те дивно десница твоја, свагда, сада и увек и у векове векова" (Пс 44,4-5).
Украшавање
Сцене на њему прилично су различите. Па ипак, на већини набедреника налазе се ликовне композиције које се односе на тему Васкрсења и Вазнесења Христовог и на уснуће Богородице, а ређе на тему - Христос у слави или Христос Сведржитељ. То би се слагало с практичном Литургијом, посебно недељном, када се слави Васкрсење Христово, а набедреник се носи за време Литургије. Дакле, теме на набедренику чешће су везане за Литургију, а ређе за његово мистично значење. Набедреник је ушао у употребу у VI веку.