НАПРСНИ КРСТ; Обавезан украс на грудима Архијереја, па се често назива и Архијерејски крст (грч: Αρχιερατικός σταυρός); Највише одликовање мирског свештеника, после двадесет и пет година активне свештеничке службе, које на предлог надлежног епархијског Архијереја додељује Свети архијерејски Синод Српске Православне цркве. Протојереји одликовани напрсним крстом добијају назив "протојереј-ставрофор", што значи "крстоносни протојереј".
Напрсни крст добијају приликом хиротесије Архимандрити и игуманије. У Руској Православној цркви сваки свештеник, након рукоположења, добија напрсни крст, али је то крст без икаквих украса. Украшени крст, у поменутој цркви добијају као одликовање. Овај обичај је уведен у време руског цара Павла, а од времена цара Николаја II, новорукоположеним свештеницима (јерејима) даје се сребрни осмокраки крст.
Носи се на грудима преко одеће. Зависно од црквеног чина, више је или мање украшен. Архијерејски крст је обично од злата, украшен драгим камењем. Приликом стављања напрсног крста, изговарају се речи Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде." (Мр 8,34) Исти напрсни крст даје се и Архимандритима. На врху, где је учвршћење са ланчићем, обично има украс у облику круне, а испод је крст. Напрсни крст који се даје игуманима и протојерејима, нема круну.