ОМОФОР; од ωμός - раме и φέρω - носим, тј. део одежде који Архијереј носи на плећима, на раменима - нараменик; архијерејска одежда без које Архијереј не може обавити ни једну свештену радњу; символ Архијерејског духовног и еклесијалног ауторитета; символ изгубљене овце коју је добри пастир пронашао и носи је за својим вратом, на раменима, наглашавајући Архијерејску пастирску улогу, као наследника Апостола, а преко њих и икону самог Исуса Христа.
Будући да је карактеристика Архијерејске одежде, за оне који су духовно подређени надлежном Архијереју, каже се да су "под његовим омофором". Приликом стављања омофора, изговарају се речи молитве: "На рамена, Христе, узевши заблуделу природу, вазнео си се и привео је Богу и Оцу." Смволичко значење омофора повезано је и са искупљењем рода људског и примање човечије природе од Господа Исуса Христа.
Облик и начин употребе
У току служења Литургије, омофор се неколико пута скида и поново ставља, зависно од символичке представе Архијереја у дотичном моменту. Онда када символизује Исуса Христа, треба да носи омофор, а док се чита Јеванђеље, савршава Велики вход или претварање Светих дарова, омофор се скида, јер се током тих делова Литургије, онима који се моле јавља сам Исус Христос.
Омофор има изглед дуге и широке траке, која подсећа на ђаконски орар и свештенички епитрахиљ, а која се ставља преко оба рамена, око врата. Носи се преко сакоса, а постоји велики и мали омофор. Велики омофор Архијереј носи при уласку у храм и у почетку Литургије, а мали током Литургије, на начин сличан ношењу епитрахиља. У неким помесним Православним црквама, постоји обичај да ако је на служби присутно више Архијереја, онај који началствује служби цело време носи велики омофор, а остали мали омофор.