ПАСХАЛНЕ ПОСЛАНИЦЕ, упућивали су их александријски Епископи свим хришћанским црквама, на основу одлуке Никејског сабора (325), одмах после празника Рођења Христова, обавештавајући их када ћe се празновати празник Васкрсења Христова и сви остали празници (Цвети, Вазнесење и Света Педесетница) чије празновање зависи од Пасхе.
До данас су сачуване Пасхалне посланице Светог Атанасија Великог (†373). На пример, у својој Петој пасхалној посланици из 333. године, обавештава цркве да Васкрс те године пада 22. априла: "Недеља Пасхе паде у седамнаести дан мајских календи, то јест двадесетог фармута, у петнаести дан месеца, седмога дана седмице, четрдесет и девете године." Управо су његове Пасхалне посланице важна писана сведочанства о постојању Часног поста у првим вековима.
У неким нашим крајевима, па и у СПЦ у Америци и Канади, сачувао се обичај разношења богојављенске водице по домовима, а он потиче од најстаријих времена. Будући да у старим временима није било штампаних календара, парохијски свештеници су од навечерја Богојављења па до његовог оданија разносећи Богојављенску водицу, обавештавали своје парохијане када ће почети Васкршњи пост и када ћe бити Васкрс те године.