ПЕНТАРХИЈА (грч. πέντε и αρχή - пет поглавара), редослед по части, пет Патријаршија у древној Цркви: Рим, Цариград, Александрија, Антиохија и Јерусалим. Још од најранијих времена, катедре нарочито славне по свом историјском значају, основали су сами Апостоли и њима неко време лично управљали. Такве катедре биле су управо набројаних пет помесних цркава основаних од стране Апостола. Оне су се називале апостолским столицама.
Значај градова, у којима су се ове Патријаршије налазиле, такђе је утицао на њихово појачавање ауторитета. Тако се Епископ Рима налазио на првом месту, али не у смислу неког примата у свеколикој саборној Цркви, него као први међу равнима. Због тога, на саборима им је припадало право да председавају, али се на гласању глас сваког Патријарха, Митрополита, Архиепископа или Епископа бројао исто - један архијереј, један глас. Поред тога, јурисдикција сваког Патријарха се ограничавала на област у којој је он био Епископ. Наведени поредак части дефинисан је 36. каноном Шестог васељенског сабора (Цариград, 680): "Обновивши уредбе које су дали сто и педесет светих отаца који су се сабрали у Богом чуваном царском граду (Константинопољу), и шест стотина и тридесет, који су се сабрали у Халкидону, ми проглашавамо да престо Константинопоља ужива равно првенство са престолом древнога Рима, а у Црквеним питањима да буде частвован као и овај, будући други после претходнога после кога одмах долази престо великога града Александрије, затим Антиохије, а иза њега престо града Јерусалима."