ПРВОРОДНИ ГРЕХ (прародитељски грех), грех првих људи, Адама и Еве, у Рају, Едему (отуда и Едемски Грех); грех којим су прародитељи човека лишили своје потомке непосредног општења с Богом и тиме осудили и себе и њих на двоструку смрт: духовну и телесну (првородни грех је, дакле, и наследни грех, а не само лични грех Адама и Еве); по Православном вероисповедању: "првородни грех је нарушавање онога закона Божијег који је дат прародитељу Адаму у Рају и који је од њега прешао на све људе, па се сви зачињемо и рађамо са тим грехом" (члан 3).
Последице по душу
По библијском откривењу (1 Мој 3,1-6), првородни грех је познат као догађај у Рају, у коме су Адам и Ева отказали послушност Богу, тако што су нарушили дату им заповест ο неједењу плодова с дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17; 3,6). Та Божија заповест одређивала је најважнији чин човекове егзистенције (којим човек своју слободну вољу добровољно потчињава Божијој вољи) и у њој је садржан сав Закон и све остале заповести, које је Бог дао људима у Светом откривењу. Човекови прародитељи преступили су ту најважнију Божију заповест и пожелели "бити као богови, који разлучују добро и зло" (1 Мој 3,5), тј. хтели су уместо Бога одлучивати ο добру и злу. Последице нарушавања ове Божије заповести односиле су се, пре свега, на човекову душу, јер је отпала од везе која је везивала човека с Богом. Та веза (према 1 Мој 2) није била само веза зависности, већ и љубави, коју је првородни грех изменио. И не само то. Мистерија првородног греха надилази људску свест, јер се између човека и Бога поставља трећи лик, ђаво или сатана, па је тако с питањем првородног греха везано и питање зла на овом свету - зло је последица слободне воље свесних бића.
Последице по тело
Поред душе, и човеково тело претрпело је велику промену: раније, било је потчињено души, а сада, својим страстима покушава да надвлада душу. Уз то, иако је грех био лично Адамов, сви који су примили људску природу, природним рађањем од првог људског пара, примили су и грех. Непослушност Адамова, постала је и непослушност целог људског рода, па је грех прожео сву људску природу и све генерације, ширећи се у континуитету. Од првородног греха изузет је једино Господ Исус Христос, који је као Богочовек зачет дејством Духа Светог, од пречисте Дјеве Марије, која је озарењем Духом Светим очишћена од свог личног греха. Првородни грех је судбоносни поступак, јер значи: одбацивање Богом одређеног циља живота. Али, првородни грех се не завршава, а да човеку није пружена нека нада. Будући да је иницијатива за првородни грех потекла од човека, јасно је да иницијатива за помирење, на основу милосрђа и љубави Божије, може доћи само од Бога.