САКОС (грч: Σάκος); реч јеврејског порекла која означава кострет, коју су Јевреји облачили као одећу туге, смирења и покајања (Јер 48,37); архијерејска одежда коју су оригинално носили византијски цареви као знак свог царског достојанства и почасти; горња одежда, богато извезена и украшена, која замењује свештенички фелон. У ритуалном облачењу Архијереја, ипођакони доносе сакос, подижу га и приносе на целивање крста на леђима, постављају на Архијереја и закопчавају дугмад са страна.
Облик
Сакос је одежда у облику тунике широких рукава, сеже до испод колена али је краћа од фелона, и са обе стране разрезана. Разрези се учвршћују дугмадима или тракама, а на леђима високо према раменима има пришивене дугмади или петље за које се причвршћује доња страна омофора. На леђима је извезен крст који Архијереј целива пре облачења. На сакос се пришивају и мали звончићи по узору на библијска упуства за одежду првосвештеника Арона (2 Мој 28,33-34).
Историјат и символика
У раној Цркви, Архијереји су носили фелон који је био богатије украшен и извезен могим крстовима (многокрсник). Током векова, Патријарси добијају сакос од царева као израз поштовања и почасти, али га носе само на три велика празника: Васкрс, Божић и Духове. Од XVI века, сакос носе и Епископи.
Символично значење: Хаљина у коју је био одевен Исус Христос ради поруге. Символичко значење сакоса је идентично значењу фелона, па се приликом његовог облачења, изговара иста молитва, која потиче од речи (Пс 131,9). Звончићи на сакосу символизују благовест и благодат речи Божије, коју чува, којом управља и која излази из уста Епископа.