Студенички типик

СТУДЕНИЧКИ ТИПИК (образник) - Правило за манастир Студеницу; устав који прецизно уређује организацију живота у монашкој заједници Студенице, уређење и организацију манастирске управе, молитве, исхране, поста; први устав Српске Православне цркве. Писан је у Студеничкој испосници 1208. године, и у себи садржи и развијено житије Савиног оца - Стефана Немање, касније монаха Симеона, од напуштања престола па све до представљења. Житије Светог Симеона се истичу лепотом казивања и драматичним описом историјских догађаја, строгим хронолошким приказивањем живота личности и догађаја уз доследно навођење датума када се, где и шта догодило, уношењем у текст многих историјских појединости које нам објашњавају збивања и моралне особине учесника у њима. Приповедање је директно и једноставно, уз коришћење симбола и метафора.

Историјат

Као што је образац Хиландарског типика био Евергетидски цариградски типик, на исти начин он је био и образац Студеничког типика као основног обрасца целокупног живота у Студеници, а преко ње касније и у Жичи и у другим манастирима широм србских земаља. Пишући Студенички типик, назван и Образник Светог Саве, Св. Сава нема за циљ да пропише само спољашњу законик о устројству живота у манастиру. Он, пре свега, својом изузетно снажном и препорођеном личношћу, преноси у Студеницу, а преко ње и у целу Србију, живо монашко предање и искуство Свете Горе и других духовних центара Истока, нарочито оних у Цариграду, Палестини (Лавра Св. Саве Освећеног) и на Синају.

Већ у Студеничком типику Свети Сава указује на људску меру устројства и дубљег смисла не само Студенице, него и целокупног друштвено-црквеног бића србског народа. Јер, по Студеничком типику, као што је човек састављен од душе и тела, тако је састављено и све оно што постоји у манастиру и што се у њему збива. Манастир има, као и човек, своју душу - богослужење и молитвено-литургијски предукус Царства небеског. Тело је сам манастир као грађевина и све оно у њему што је неопходно за наше тело. Тај податак, који по самој природи ствари постоји у човеку и који се разоткрива у устројству Студенице, остварујући се кроз типик, показује се као основа историјског устројства друштвено-црквене заједнице државе и Цркве из доба Немањића. Држава се доживљава као тело, а Црква - као душа тог тела.

Карактеристике

Значајно је истаћи и то да се Студеничким типиком оснива у Студеници и прва болница код Срба, по византијским манастирским узорима. У њој се вековима просвећује и лечи вером, и душа и тело. Она је вековима била стециште поклоника и болесника, како душевних, тако и телесних. У типику се говори о детаљима организације болнице у коме се налазе подаци о распореду лежаја за болеснике, раду особља, кућном реду, начину справљања лекова, поступању код масовног обољевања и друго. Студеничка болница је имала четири просторије и 12 кревета, а болесни су након излечења (залечења) отпуштани са отпусном листом. Поред упустава за рад болнице, Св. Сава је прописао и забрану надрилекарства.