Теологија

ТЕОЛОГИЈА (грч. θεολογία, тј. Θέος - Бог и λόγος - наука), учење, наука, реч, знање ο Богу - богословље; наука која се бави проучавањем Божијег Откривења, како у време Старог, тако и Новог Завета, све до наших дана, не ограничавајући се само на записани део тог Откривења - Свето Писмо, него и на Свето Предање, и целокупно искуство Цркве кроз векове. Карактеришу је монотеистичка светотројичка духовност, вера у Оваплоћење Сина Божијег, баланс између апофатичког и катафатичког приступа дефинисаних Светим Предањем, жива еклисиологија, нада прожета кроз Сотириологију. Циљ теологије је боље и свеобухватније разумевање целокупног Божијег Откривења.

Историјат

Сама реч теологија веома је стара. Прву употребу налазимо код грчког философа Платона, који је у делу Држава (књига II, поглавље 18) по први пут споменуо. Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку ο боговима (време доминације многобоштва). Свети Оци Цркве (Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики) доводе Платонов појам теологија у везу с митологијом, или га једноставно називају "игра речи", јер они не само да одричу могућност изражавања ο Богу већ сматрају да човек није у стању ни да замисли суштину Божију.

У свом делу Метафизика, Аристотел теологију назива "првом философијом", заправо науком ο апсолутном бићу, "првом покретачу", непроузрокованом. Појам "први покретач" код Аристотела идентичан је појму "бог", па ћe Аристотелова терминологија ући у хришћанску теологију. То ћe довести до богословских спорова, али ћe Свети Оци Цркве задржати и користити ту терминологију, дајући јој хришћански смисао и садржај.

Теологија у Хришћанству

Ни у Старом, ни у Новом Завету реч теологија се не спомиње. Ни Св. Павле није употребљавао појам теологија, имајући на уму опасност која би претила ако би се он схватио као код Платона, јер Хришћанство је базирано на монотеизму. Зато Св. Павле говори ο "философији људској" и "философији по Христу" (Кол 2,8), а "философија по Христу" је права, богооткривена теологија. У списима Светих Отаца, теологија има много значења: учење ο Богу уопште, знање ο Светој Тројици, знање ο Господу Исусу Христу, учење ο Христу и Духу Светоме, затим спасење у Христу, молитвено и мистично познање Бога, исповедање догмата, а није редак случај да се теологија поистовећује с доксологијом (славословљем) или да представља знање или учење ο Богу унутар себе.

Данас можемо рећи: теологија је и објављивање и деловање Речи Божије, па са тог аспекта она означава: Реч од Бога (Откривење Божије преко природе, старозаветних догађаја и Господа Исуса Христа), Реч ο Богу (посматрајући себе и природу долазимо до сазнања ο Богу), Реч ка Богу (молитва је дијалог с Богом) и Реч у Богу (када у човеку дође до перихорезе, мистичног сједињавања с Богом. То је тзв. созерцање, надлогички, надрационални акт душе). У прилог томе иду и битне карактеристике теологије (реализам, ортодоксност, апофатизам, сотириологичност, есхатологизам, итд.), па се може закључити да теологија у Хришћанству има широко значење.