Велики вход

ВЕЛИКИ ВХОД, део трећег дела Лиургије - Литургије верних, који почиње за време појања Херувимске песме; пренос Светих дарова у току Литургије са жртвеника на Часну трпезу. Велики вход започиње код жртвеника, пролазећи кроз северне двери иконостаса до средине солеје, завршава се повратком у олтарски простор кроз Царске двери, до Часне трпезе.

Начин савршавања

Док се поје Херувимска песма, свештеник тихо моли молитву херувимске песме и отвара Царске двери. У исто време, ђакон узима кадионицу и примивши уобичајени благослов од свештеника, кади Свету трпезу унаоколо, олтар и свештеника, а затим, изишавши пред Свете двери, кади иконе и народ, говорећи у себи педесети Псалам. По молитви и кађењу, свештеник и ђакон пред Светим престолом говоре Херувимску песму три пута, дижући руке и клањајући се. Онда целивају крст, антиминс и Часни престо. Поклонивши се народу тражећи опроштај, одлазе до жртвеника, ђакон иде напред, свештеник кади Свете дарове, молећи се у себи. На ђаконове речи: "Узми, владико..", свештеник, поклонивши се трипут, узима воздух и полаже га на плећа ђакону (ако свештеник сам служи, на своја плећа). Затим, узевши дискос, ставља га ђакону на главу са сваком пажњом и побожношћу, док ђакон држи кадионицу једим прстом. Свештеник узима у руке путир (ако сам служи, узима левом руком дискос, а десном путир). Када се заврши појање, излазе на северне двери, док пред њима иду свећеносци, иду до средине солеје где стају окренути ка народу. Свећеносци стају испред њих, окренути леђима народу.

Још у току изласка кроз северне двери, и током застајања на солеји, спомињу: благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе, приложнике светога храма, Патријарха (или Митрополита, или Епископа), свештенички и монашки ред и сав клир Црквени, Православни род, све присутне и све Православне Хришћане. По завршетку се пева други део Херувимске песме, ђакон се окреће и одлази ка олтару, и ушавши на Свете двери, стаје са десне стране. За њим улази свештеник, ставља путир на Свети престо, и узевши дискос од ђакона, ставља и њега на Свети престо.

Символика

Велики вход нас мистички преноси у Јерусалим у време Христовог ношења Часног крста ка Голготи. Заједно са појањем Херувимске песме, символички представља долазак Исуса Христа из Витиније у Јерусалим, на добровољно мучење, страдање и смрт. Због тога се у време Великог входа, посматрајући преношење Часних дарова, приклањају главе са највећом пажњом, побожношћу и поштовањем, јер крај нас пролази сам Господ Исус Христос, носећи Часни крст, и идући на муке и страдања, ради нас и наших греха. У то време, у себи понављамо: "Сети ме се Господе у Царству Твоме" (Лк 23,42) по узору на покајаног разбојника са десне стране Господњег крста. Постављање Часних дарова на Часни престо представља распеће, скидање Тела са Часног крста и полагање у гроб. Затварање Царских двери и навлачење завесе, представља печаћење Гроба Господњег и постављање страже око њега.

У последње време, под утицајем екуменске јереси, неки негирају потребу затварања Царских двери и навлачења завесе, чиме се озбиљно нарушава споменута символика целог Великог входа. Сасвим је очигледно да та јерес има за циљ негирање и уништење Православног богослужења, као једног од стубова Православља уопште.