Псалам 35.
[ За крај, слуге Господњег Давида. ]
2. ГОВОРИ безаконик грешећи у себи, нема страха Божијег пред очима његовим;
3. јер обману пред Њим да призна безакоње своје, и да омрзне на њега.
4. Речи уста његових су безакоње и лаж, не хтеде да се опамети да чини добро;
5. безакоње смисли на постељи својој, иђаше сваким путем рђавим, а на зло никад не негодова.
6. Господе, на небу је милост Твоја, истина Твоја до облака;
7. правда је Твоја као горе Божије; судови су Твоји бездан многи; људе и животиње спасићеш, Господе.
8. Како си умножио милост Твоју, Боже; и синови људски под окриљем крила Твојих надаће се.
9. Опиће се од обиља дома Твога, и потоком сладости Твоје напојићеш их.
10. Јер је у Тебе извор живота, у светлости Твојој видимо светлост.
11. Продужи милост Твоју онима који Те знају, и правду Твоју онима правог срца.
12. Да ми не дође нога охола, и рука грешника да ме не потресе.
13. Тамо падоше сви који чине безакоње, избачени бише и не могаху опстати.