Псалам 37.
[ Давидов, за сећање, о суботи. ]
2. ГОСПОДЕ, немој ме јарошћу Твојом кажњавати, нити ме гневом Твојим казнити.
3. Јер стреле Твоје забодоше се у мене, и спустио си на ме руку Твоју.
4. Нема исцељења телу моме од лица гнева Твога, нема мира у костима мојим од лица грехова мојих.
5. Јер безакоња моја превазиђоше главу моју, као бреме тешко оптеретише ме.
6. Усмрдише се и загнојише ране моје, од лица безумља мога.
7. Пострадах и скруших се до краја, сав дан постиђен ходих.
8. Јер се слабине моје испунише поругама, и нема исцељења телу моме;
9. злостављан бих и унижен веома, риках од уздисања срца мога.
10. Господе, пред Тобом је сва жеља моја, и уздисање моје од Тебе се не скри.
11. Срце моје смути се, остави ме снага моја, и светлост очију мојих и она није са мном.
12. Пријатељи моји и ближњи моји спрам мене дођоше и сташе, и најближи моји на одстојању стадоше.
13. Тражитељи душе моје ужурбаше се, и који ми искаху зла говорише погубне ствари, и по цео дан смишљаху лукавства.
14. А ја као глув не слушах, и као нем не отварах уста своја;
15. и бејах као човек који не чује, и који у устима својим нема оправдања.
16. Јер у Тебе се, Господе, поуздах; Ти ћеш ме услишити, Господе Боже мој.
17. Јер рекох: Да ми се не порадују непријатељи моји; и у спотицању ногу мојих бише нада мном велеречиви.
18. А ја сам на ударце спреман, и бол је мој стално преда мном.
19. Јер безакоње моје ја ћу објавити, и бринућу се за грехе своје.
20. А непријатељи моји уживају, и осилише се нада мном, и умножише се који ме мрзе неправедно;
21. који ми узвраћају зло за добро оклеветаше ме, јер идох за добротом.
22. Не остави ме, Господе; Боже мој, не удаљи се од мене.
23. Похитај ми у помоћ, Господе спасења мога.