Псалам 38.
[ За крај, Идитуну, Псалам Давидов. ]
2. РЕКОХ: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим; поставих устима мојим стражу кад устане грешник наспрам мене.
3. Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара, и бол се моја обнови.
4. Запали се у мени срце моје, и у размишљању моме разгоре се огањ. Говорих језиком мојим:
5. Обзнани ми Господе кончину моју, и број дана мојих који је, да знам шта ми недостаје.
6. Гле, педљима си поставио дане моје, и састав је мој као ништа пред Тобом; али заиста све је таштина, сваки човек жив.
7. Заиста, као у слици ходи човек, али се узалуд мете; сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.
8. И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ? И састав мој код Тебе је.
9. Од свих безакоња мојих избави ме; за поругу безумноме дао си ме.
10. Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си то Ти учинио.
11. Отклони од мене ударце Твоје, јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.
12. Кажњавањима за безакоње казнио си човека, и растопио си као паучину душу његову; али заиста узалуд се мете сваки човек.
13. Услиши молитву моју, Господе, и мољење моје чуј; сузе моје немој прећутати, јер сам ја дошљак код Тебе и пролазник, као сви оци моји.
14. Остави ме, да се одморим, пре но што отидем и више ме не буде.