Псалам 41.
[ За крај, за поуку, синова Корејевих. ]
2. КАО ШТО чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја Теби, Боже.
3. Жедна је душа моја за Богом Живим; кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?
4. Бише ми сузе моје хлеб мој дан и ноћ, када ми говораху сваки дан: Где је Бог твој?
5. Тога се сетих и излих на се душу своју; јер ћу проћи кроз место шатора дивног, до дома Божијег, с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.
6. Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш? Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему - Спасењу лица мога и Богу моме.
7. У мени се самоме узбуни душа моја; тога ради споменух Те од земље Јорданске и Ермонске, од горе мале.
8. Бездан бездну призива гласом слапова Твојих; сва узвишења Твоја и таласи Твоји дођоше на ме.
9. Дању ће заповедити Господ милост Своју, и ноћу је песма Његова код мене, молитва Богу живота мога.
10. Рећи ћу Богу: Заштитник мој јеси Ти, зашто си ме заборавио? И зашто сетујући ходим када ме угњетава непријатељ мој?
11. Када се крше кости моје ругаху ми се мучитељи моји, када ми говоре свакога дана: Где је Бог твој?
12. Зашто си жалосна, душо моја, и зашто ме смућујеш? Уздај се у Бога, јер ћу се исповедати Њему - Спасењу лица мога и Богу моме.