Псалам 57.
[ За крај, да не погубиш, Давидов, за стилографију. ]
2. ЕДА ЛИ заиста правду говорите, еда ли право судите, синови човечији?
3. Јер у срцу безакоње чините на земљи, неправду руке ваше плету.
4. Отуђише се грешници још од материце, заблудеше још од утробе, говорише лажи.
5. Гнев је њихов на подобије змије, као у аспиде глуве и која зачепљује уши своје,
6. која неће чути глас бајача, ни бајалицу бајану од вешта бајача.
7. Бог скрши зубе њихове у устима њиховим, чељусти лавова сатре Господ.
8. Уништиће се као вода мимотекућа; затегнуће лук свој докле не изнемогну.
9. Као восак растопљен ишчезнуће; паде огањ на њих, и не видеше сунца.
10. Пре но што дође трње ваше до гране, још као живе, као у гневу прогутаће вас.
11. Обрадоваће се праведник кад види одмазду безбожнима; руке своје опраће у крви грешника.
12. И рећи ће човек: Ево заиста има плода праведнику, има дакле Бога који им суди на земљи.