Псалам 61.
[ За крај, за Идитуна, Псалам Давидов. ]
2 ЗАР СЕ неће Богу повиновати душа моја? Јер је у Њега спасење моје;
3. јер је Он Бог мој и Спаситељ мој, заштитник мој, да се не колебам више.
4. Докле ћете се наслањати на човека? Убијате сви ви као зид накривљен и ограда поткопана.
5. Али, част моју намерише одбацити, трчаху у лажи, устима својим благосиљаху, а срцем својим проклињаху.
6. Али, Богу се повинуј, душо моја, јер је у Њега трпљење моје.
7. Јер је Он Бог мој и Спаситељ мој, заштитник мој, нећу се поколебати.
8. У Богу је спасење моје и слава моја; Он је Бог помоћи моје, и нада моја је у Бога.
9. Уздајте се у Њега сав саборе народа; излијте пред Њим срца ваша; јер је Бог помоћник наш.
10. Али су сујетни синови човечији, лажни су синови људски у мерилима да учине неправду, они су сви заједно од таштине.
11. Не надајте се у неправду и за отмицом не жудите; богатство ако тече, не прилагајте му срце.
12. Једном говораше Бог, ово двоје чух:
13. да је моћ Божија, и Твоја је, Господе, милост, јер ћеш Ти узвратити свакоме по делима његовим.