Псалам 72.
[ Псалам Асафов. ]
1. КАКО је добар Бог Израиљу, свима правима срцем.
2. А мени замало да не склизнуше ноге, замало да не скренуше кораци моји.
3. Јер позавидех безаконицима гледајући мир грешника;
4. јер нема трајања у смрти њиховој и постојаности у казни њиховој,
5. у трудовима људским они нису и са људима не бивају кажњени.
6. Зато их ухвати гордост до краја, оденуше се у неправду и безбожност своју.
7. Изађе као из дебелог сала неправда њихова, пређоше у расположење срца;
8. смислише и говорише у лукавству, неправду у висину говорише;
9. поставише на небо уста своја, и језик им се пружи до земље.
10. Ради тога окренуће се народ мој овамо к њима, и сматраће да ће се дани пуни среће наћи њима.
11. И рекоше: Како дозна Бог; и има ли знања у Вишњега?
12. Ево, такви су грешници и уживачи, до века се држе богатства.
13. И рекох: Еда ли узалуд учих правди срце моје и умивах у невиности руке моје,
14. и бејах бијен васцели дан, и изобличење моје биваше свако јутро?
15. Ако говорах: Казиваћу тако, гле нараштају синова Твојих бих преступник завета.
16. И замислих да дознам то, и би преда мном труд и мука;
17. док не уђох у Светилиште Божије и схватих свршетке њихове.
18. Јер, за лукавства њихова ставио си им зла, оборио си их када се узгордише.
19. Како дођоше у опустошење ненадно, ишчезоше, пропадоше због безакоња свога.
20. Као сан онога који се буди, Господе, у граду Твоме лик њихов уништићеш.
21. Јер се распали срце моје, и утроба се моја измени,
22. и ја бих понижен и не познах, као скот бејах код Тебе.
23. А ја сам свагда са Тобом, узео си десну руку моју,
24. и у савету Твоме повео си ме, и са славом си ме примио.
25. Јер шта ми то постоји на небу, и осим Тебе шта хтедох на земљи?
26. Ишчезе срце моје и тело моје, Боже срца мога, и удео је мој Бог до века.
27. Гле, који себе удаљују од Тебе, пропашће, погубио си сваког прељубника од Тебе.
28. А мени је добро прилепљивати се Богу, полагати на Господа наду своју, да објављујем све хвале Твоје на вратима кћери Сионове.