Псалам 77.

[ Поучан, Псалам Асафов. ]

1. ПАЗИТЕ, народе мој, на закон мој, пригните ухо своје речима уста мојих.

2. Отворићу у причама уста своја, говорићу старе загонетке.

3. Оно што чусмо и дознасмо, то и оци наши казиваше;

4. не скри се од деце њихове у другом нараштају, казујући хвале Господње, и све силе Његове, и чудеса Његова, која учини.

5. И подиже сведочанство у Јакову, и закон постави у Израиљу, што је заповедио оцима нашим да то обзнане синовима својим,

6. да дозна нараштај други, синови који ће се родити, и устану и казују то синовима својим,

7. да на Бога полажу наду своју и не забораве дела Божија, и заповести Његове да траже;

8. да не буду као оци њихови, нараштај покварен и преогорчујући, нараштај који није исправљао срце своје, и није поверио Богу дух свој.

9. Синови Јефремови затежући и бацајући стреле окренуше се у дан рата.

10. Не сачуваше завет Божији, и у закону Његовом не хтеше ходити.

11. И заборавише доброчинства Његова и чудеса Његова, која им је показао

12. пред оцима њиховим, што учини чудеса у земљи Египатској, на пољу Танејском.

13. Раздвоји море и проведе их, постави воде као мешину,

14. и вођаше их облаком дању и посву ноћ светлошћу огња.

15. Расече стену у пустињи и напоји их као безданом многим,

16. и изведе воду из камена и низведе воде као реке.

17. И они још продужише да Му греше, огорчише Вишњега у пустињи безводној,

18. и искушаваху Бога у срцима својим, да траже јела душама својим;

19. и клеветаше на Бога, и рекоше: Не може ли Бог спремити трпезу у пустињи?

20. Пошто већ удари камен и потекоше воде и потоци набујаше, зар не може Он и хлеба дати или припремити трпезу народу Своме?

21. И за то чу Господ, и одбаци их, и огањ се запали у Јакову, и гнев узиђе на Израиља;

22. јер не вероваше у Бога, нити се надаше у спасење Његово.

23. И заповеди облацима одозго и врата небеска отвори,

24. и одожди им ману да једу, и хлеб небески даде им;

25. хлеб анђелски једе човек, храну им посла у изобиљу.

26. Подиже југ са неба и наведе силом Својом источни ветар,

27. и даде кишу меса по њима као прашину, и као песак морски птице крилате;

28. и падоше усред окола њиховог, около шатора њихових.

29. И једоше и наситише се веома, и жељу њихову даде њима,

30. не лишише се жеље своје. Али, још док храна беше у устима њиховим,

31. дође гнев Божији на њих, и већину међу њима поби, и изабране Израиљеве сатре.

32. У свему томе још сагрешише, и не повероваше чудесима Његовим,

33. и ишчезоше у сујети дани њихови, и године њихове са хитањем.

34. Када их погуби, тад Га тражаху, и враћаху се и рано ранише к Богу,

35. и опоменуше се да је Бог помоћник њихов и Бог Вишњи Избавитељ је њихов.

36. И заволеше Га устима својим, а језиком својим слагаше Га,

37. и срце њихово не беше искрено са Њим, нити повероваше завету Његовом.

38. А Он је милосрдан и очишћује грехе њихове, и не погубљује, и већма настоји да одврати јарост Своју и не распаљује сав гнев Свој.

39. И опомену се да су тело, дух који одлази и не враћа се.

40. Колико пута Га огорчише у пустињи, разгневише Га у земљи безводној?

41. И вратише се и искушаваху Бога, и Светога Израиљевог разљутише.

42. И не опоменуше се руке Његове, дана у који их избави из руке мучитеља,

43. како учини у Египту знаке Своје и чудеса Своја у пољу Танејском.

44. И преобрати у крв потоке њихове у Египту, и бунаре њихове, да не би пили.

45. Посла на њих псећу муву, и изједе их; и жабу, и разједе их;

46. и даде црву плодове њихове, и трудове њихове скакавцима;

47. поби градом винограде њихове, и смокве њихове мразевима,

48. и предаде граду стоку њихову, и имање њихово огњу.

49 Посла на њих гнев јарости Своје, јарост и гнев и жалост, послање по анђелима зла.

50. Припреми пут гневу Своме и не поштеди од смрти душе њихове и стоку њихову затвори у смрт;

51. и погуби свако прворођено у земљи Египта, првину сваког бола њиховог у шаторима Хамовим.

52. И подиже као овце народ Свој, и поведе их као стадо у пустињу,

53. и вођаше их са поуздањем, и не устрашише се; и непријатеље њихове покри море Црвено.

54. И узведе их на гору Светиње Своје, гору ову Сион коју стече десница Његова.

55. И изагна испред лица њихова народе незнабожне, и даде им у наслеђе ужетом деломерења, и настани у насељима њиховим племена Израиљева.

56. И опет искушаваху и огорчаваху Бога Вишњега, и сведочанства Његова не сачуваше;

57. и одвратише се и одвргоше, као и оци њихови, и преокренуше се у лук искривљен;

58. и разгневише Га на хумовима својим, и идолима својим раздражише Га.

59. Чу Бог и одврати очи, и потре веома Израиља,

60. и одбаци скинију Силомску, насеље Своје где се настани међу људима.

61. И предаде у ропство снагу њихову, и лепоту њихову у руке непријатеља,

62. и сколи мачем народ Свој, и наслеђе Своје презре.

63. Младиће њихове прождре огањ, и девојке њихове не бише ожаљене;

64. свештеници њихови падоше од мача, и удовице њихове не бише оплакане.

65. И устаде као спавајући Господ, као моћник опијен вином,

66. и порази непријатеље Своје унатраг, посрамљење вечно даде њима.

67. И одбаци насеље Јосифово, и племе Јефремово не изабра;

68. а изабра племе Јудино, гору Сион коју заволе.

69. И изгради као једнорога Светињу Своју, на земљи је утемељи до века.

70. И изабра Давида слугу Свога, и узе га од стада овчијих,

71. од јагњилишта узе њега, да он напаса Јакова слугу Свога, и Израиља наслеђе Своје.

72. И напасаше их у безазлености срца Свог, и у разборитости руку својих вођаше их.

 

---