Псалам 87.
[ Песма Псалма, синова Корејевих, за крај, за Маелет да одговори, поучан. Емана Израиљца. ]
2. ГОСПОДЕ Боже спасења мога, дању и ноћу виках пред Тобом.
3. Нека изађе преда Те молитва моја, приклони ухо Твоје мољењу моме.
4. Јер се душа моја испуни зала, и живот се мој спусти до ада.
5. Прибројан бих онима који силазе у гроб, постадох као човек беспомоћан, међу мртвима слободан.
6. Као смртно рањени што леже у гробу, којих се више не сећаш, и који од руке Твоје бише одбачени.
7. Поставише ме у јаму најдубљу, у места мрачна, и у сенку смрти.
8. На мени се утврди јарост Твоја, и све валове Твоје навео си на ме.
9. Удаљио си познанике моје од мене, поставише ме за гађење себи; предан бих, и не излажах.
10. Очи моје изнемогоше од сиромаштва; виках к Теби, Господе, сав дан, пружах к Теби руке своје:
11. Еда ли ћеш мртвима чинити чудеса? Или ће их лекари васкрснути, па ће се исповедати Теби?
12. Еда ли ће неко у гробу казивати милост Твоју, и истину Твоју у пропасти?
13. Еда ли ће у тами бити позната чудеса Твоја, и правда Твоја у земљи заборављеној?
14. И ја к Теби, Господе, завапих, и јутром молитва моја претиче Те.
15. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, одвраћаш лице Твоје од мене?
16. Сиромах сам ја и у трудовима од младости своје. И уздигнут будући, понизих се и изнемогох.
17. На мене дођоше љутње Твоје, устрашења Твоја потресоше ме,
18. опколише ме као вода сав дан, окружише ме скупа.
19. Удаљио си од мене пријатеља и ближњега, и познанике моје од несреће моје.