1. ГОСПОДЕ, уточиште си нам био из нараштаја у нараштај.
2. Пре него што горе постадоше, и саздана би земља и васељена, и од века и до века Ти јеси.
3. Не скрени човека у понижење. И рекао си: Обратите се, синови човечији.
4. Јер је хиљаду година пред очима Твојим, Господе, као дан јучерашњи, који прође, и као стража у ноћи.
5. Ништавне ће бити године њихове, ујутро ће као трава проћи;
6. ујутро ће процветати и проћи, увече ће отпасти, стврднути се и осушити.
7. Јер ишчезосмо од гнева Твога, и јарошћу Твојом смутисмо се.
8. Поставио си безакоња наша пред Тобом; век наш у светлост лица Твога.
9. Јер сви дани наши ишчезоше, и од гнева Твога ишчезосмо; године се наше као паучина схватише.
10. Дани година наших достизаху собом седамдесет година, а ако је у већој крепости, осамдесет година, и већина је њих мука и бол. Јер дође унижење на нас, и бићемо кажњени.
11. Ко познаје моћ гнева Твога, и од страха Твога љутњу Твоју да измери?
12. Десницу Твоју тако покажи ми, и васпитане срцем у мудрости.
13. Обрати се, Господе, докле ћеш? И умољен буди за слуге Твоје.
14. Испунисмо се ујутро милости Твоје, Господе, и обрадовасмо се и узвеселисмо се, у све дане наше;
15. узвеселисмо се, за дане у које си нас унизио, за године у којима видесмо зла.
16. И погледај на слуге Твоје, и на дела Твоја, и упути синове њихове.
17 И нека буде светлост Господа Бога нашега на нама, и дела руку наших исправи на нас, и дело руку наших исправи.