П С А Л Т И Р
(ЧЕТВРТА књига Псалама: Псалми 89-105)
(ПЕТА књига Псалама: Псалми 106-150)
КАТИЗМА 15.
(Псалми 105-108)
Псалам 105.
Алилуја (Алилуја).(МТ: Псалам 106)
- ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар,
јер је до века милост Његова. - Ко ће изрећи силе Господње,
учинити да се чују све хвале Његове? - Блажени који чувају суд (прави)
и који чине правду у свако време. - Помени нас, Господе, у благовољењу народа Твога,
посети нас спасењем Твојим, - да видимо у доброти изабране Твоје,
да се узвеселимо весељем народа Твога,
да се хвалимо са наслеђем Твојим. - Сагрешисмо са оцима нашим,
безаконовасмо, неправдовасмо. - Оци наши у Египту не схватише чудеса Твоја
и не опоменуше се мноштва милости Твоје,
и преогорчише узлазећи код мора Црвеног. - И спасе их ради Имена Свога
да познају моћ Његову. - И запрети Црвеном мору, и осуши се,
и проведе их кроз бездан као кроз пустињу; - и спасе их из руке мрзитеља
и избави их из руке непријатеља; - и покри вода мучитеље њихове,
ни један од њих не остаде. - И повероваше речима Његовим,
и певаше хвали Његовој. - (Но) убрзаше, заборавише дела Његова,
не поднесоше савет Његов; - и зажелеше жељу у пустињи
и кушаху Бога у безводној (земљи). - И даде им тражњу њихову,
и посла задовољење душама њиховим. - И разгњевише Мојсија у околу,
Арона свештенога Господњег. - Отвори се земља и прогута Датана,
и покри на збору (=у синагоги) Авирона; - и распали се огањ у синагоги њиховој,
пламен попали грешнике. - И направише телца у Хориву
и поклонише се идолу; - и променише славу своју
за подобије телца који траву једе. - И заборавише Бога Који их спасава,
Који је учинио велика дела у Египту, - чудеса у земљи Хамовој,
страшне (ствари) у мору Црвеном. - И рече да их истреби,
да није Мојсије изабрани Његов
стао у сакрушењу пред Њега,
да одврати гњев Његов да их не истреби. - И понизише земљу жељену (=обећану),
не вероваше Речи Његовој; - и роптаху у шаторима својим,
не послушаше гласа Господњег. - И подиже руку Своју на њих,
да их сатре у пустињи, - и да сатре семе њихово међу незнабожцима,
и да их расеје по земљама. - И служише службу Велфегору,
и једоше од жртава мртвих (богова). - И раздражише Га у поступцима својим,
и умножи се у њима пад(еније). - И устаде Финес и умилостиви,
и престаде сеча (и пропаст); - и урачуна му се у правду
из нараштаја у нараштај до века. - И разгњевише Га на води спорења
и злострада Мојсије због њих; - и преогорчише дух његов (=Мојсијев),
и би малодушан (=маловеран) у устима својим. - Не истребише народе које им рече Господ,
- и помешаше се с незнабожцима
и научише дела њихова; - и служаху идолима њиховим,
и би им на саблазан (и пропаст). - И принеше на жртву синове своје
и кћери своје демонима, - и пролише крв невину,
крв синова и кћери својих,
које принеше на жртву идолима Хананским,
и крвљу би обојена земља; - и оскврни се делима њиховим,
и блудничише у подухватима својим. - И разгњеви се Господ јарошћу на народ свој
и згади се на наслеђе Своје; - и предаде их у руке незнабожаца
и овладаше њима мрзитељи њихови; - и кињише их непријатељи њихови,
и понижени бише под руке њихове. - Много пута их је избавио,
а они Га преогорчише у савету своме,
и понизише се у безакоњима својим. - И виде Господ кад бише мучени,
кад Он дочу мољење њихово; - и опомену се завета Свога,
и раскаја се по мноштву милости Своје, - и даде их у сажаљење
свију који их заробише. - Спаси нас, Господе Боже наш,
и опет нас сабери из незнабожаца,
да се исповедамо Имену Твоме светоме,
да се хвалимо хвалом Твојом.
- Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века.
И нека рече сав народ: Нека тако буде. Амин.
(Крај Четврте књиге Псалама)
ПЕТА КЊИГА ПСАЛАМА (106-150)
Псалам 106.
Алилуја (=Хвалите Господа).(МТ: Псалам 107)
- ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар,
јер је до века милост Његова. - Нека (то) кажу искупљени (=избављени) од Господа,
које је избавио из руке непријатеља. - Из земаља сабра их,
од истока и запада и севера и мора; - лутаху у пустињи, у (земљи) безводној,
пут ка граду насељења не нађоше, - гладујући и жеђујући,
душа њихова у њима ишчиле. - И повикаше ка Господу када се мучаху,
и из невоља њихових избави их, - и одведе их путем правим
да отиду у град насељења. - Нека исповедају Господу милости Његове
и чудеса Његова синовима људским, - јер нахрани душу празну
и душу гладујућу испуни добрима. - Оне који седе у тами и сенци смрти,
оковане у сиромаштву и гвожђу. - Јер преогорчише речи Божије
и савет Вишњега раздражише, - и понизи се у мукама срце њихово,
онемоћаше, и не би кога да помогне. - И повикаше ка Господу када се мучаху,
и из невоља њихових спасе их, - и изведе их из таме и сенке смрти,
и окове њихове раскину. - Нека исповедају Господу милости Његове
и чудеса Његова синовима људским, - јер скрши врата бакарна
и полуге гвоздене поломи. - Прихвати их са пута безакоња њиховог,
јер се због безакоња свога понизише. - Сваког јела узгнуша се душа њихова,
и приближише се до врата смрти. - И повикаше ка Господу када се мучаху,
и од свих невоља њихових спасе их. - Посла Реч Своју и исцели их,
и избави их из трулежи њихових. - Нека исповедају Господу милости Његове
и чудеса Његова синовима људским; - и нека принесу Њему жртву хвале
и нека објављују дела Његова у весељу. - Који силазе у море лађама,
(и) који чине послове у водама многим, - они видеше дела Господња
и чудеса Његова у дубини (мора). - Рече, и стаде ветар бурни,
и подигоше се таласи његови, - уздижу се до небеса и силазе до бездана;
душа се њихова растапаше у залима; - смутише се, потресоше се као пијаница,
и сва мудрост њихова потону. - И повикаше ка Господу када се мучаху,
и од невоља њихових изведе их, - и заповеди бури и стаде као лахор,
и ућуташе се таласи њени. - И обрадоваше се што се умирише,
и одведе их у залив воље Своје. - Нека исповедају Господу милости Његове
и чудеса Његова синовима људским; - нека Га узвишују у цркви (=сабору) народа,
и на седишту презвитера нека Га хвале. - Постави реке у пустињи
и изворе вода за жеђ (људску); - земљу плодоносну (окрену) у слану (бару)
од злобе њених становника. - Постави пустињу у језера водна,
и земљу безводну у изворе вода; - и настани тамо гладне (људе),
и подиже градове становања; - и засејаше поља и засадише винограде
и произведоше плод жита. - И благослови их и умножише се врло,
и стоку њихову не умањи. - А (пре тога) умањише се и напатише
од жалости зала и болова. - И (зато) изли понижење на кнезове (незнабошце),
и заведе их у беспуће, а не на пут. - И убогог (Израиља) поможе од сиромаштва,
и постави као овце родове (његове). - Видеће прави (срцем) и обрадоваће се,
и свако ће безакоње затворити уста своја. - Ко је мудар да ово сачува,
и схватиће милости Господње.
Слава:
Псалам 107.
Песма Псалма, Давидов.
(ср. Пс. 56 и 59).(МТ: Псалам 108)
- ГОТОВО је срце моје, Боже, готово је срце моје;
певаћу и псалмопојаћу слави мојој. - (Устани славо моја),
устани псалтиру и гитаро,
устаћу рано ујутро. - Исповедаћу Ти се међу народима, Господе,
псалмопеваћу Ти међу незнабошцима, - јер је велика изнад неба милост Твоја
и до облака истина Твоја. - Узнеси се на небеса, Боже,
и по свој земљи слава Твоја. - Да се избаве љубљени Твоји,
спаси десницом Твојом и услиши ме. - Бог говораше у Светињи Својој:
Узвисићу се и разделићу Сихем,
и долину шатора (у Сукоту) размерићу. - Мој је Галад, и мој је Манасија,
и Јефрем је заштита главе моје,
Јуда је цар мој, - Моав сасуд наде моје,
на Идумеју ћу ставити обућу моју,
мени се иноплемени (Филистеји) потчинише. - Ко ће ме узвести у град ограђени?
Или ко ће ме одвести до Идумеје? - Нећеш ли ти, Боже, Који си нас одгурнуо?
И зар нећеш изаћи, Боже, са војском нашом? - Дај нам помоћ од невоље,
и сујетно је спасење човечије. - Богом ћемо учинити силу,
и Он ће уништити непријатеље наше.
Псалам 108.
За крај, Псалам Давидов.(МТ: Псалам 109)
- БОЖЕ, хвалу моју не прећути;
- јер уста грешничка и уста лукавога отворише се на ме,
говорише против мене језиком лажљивим, - и речима мржње опколише ме,
и ратоваху на мене узалуд. - Уместо да ме воле, оклеветаше ме,
а ја се молих (Теби); - и поставише против мене зла уместо добара,
и мржњу уместо љубави моје. - Постави на њега грешника,
и ђаво (=клеветник) нек стане с десна њега; - када му се буде судило, нека изађе осуђен,
и молитва његова да буде на грех. - Нека дани његови буду малобројни,
и епископство (=достојанство) његово да узме други.(1) - Нека синови његови буду сирочад,
и жена његова удовица; - покренути синови његови нек се преселе, и нека просе,
нек су изгнани из домова својих. - Да (му) тражи зајмодавац све што је његово,
и да разграбе туђинци трудове његове; - нека му нема заштитника,
нити да има милујућег сирочади његове; - нек буду деца његова за погубљење,
у једном нараштају нек се уништи име његово. - Да се спомене безакоње отаца његових пред Господом,
и грех матере његове да се не очисти. - Нек буду свагда пред Господом,
и да уништи са земље спомен њихов; - јер се не сетише да учине милост,
и прогањаше човека убогог и сиромаха
и потиштенога срцем, да (их) убију. - И заволе проклетство, и доћи ће му;
и не хтеде благослов, и удаљиће се од њега. - И обуче проклетство као одело,
и уђе као вода у утробу његову,
и као уље у кости његове. - Нека му буде као одећа коју ће оденути,
и као појас којим ће заувек опасати се. - Ово је плата од Господа онима који ме клеветају,
и који говоре зло против душе моје. - А Ти Господе, Господе, учини са мном милост ради Имена Твога,
јер је добра милост Твоја. - Избави ме, јер сам сиромах и убог,
и срце се моје потресе у мени; - као сенка када се склони, ишчезох,
истресох се као скакавци. - Колена моја изнемогоше од поста,
и тело се моје измени јелеја ради. - И ја постадох поруга њима;
видевши ме, климаху главама својим. - Помози ми, Господе Боже мој,
и спаси ме по милости Твојој; - и нека познају да је ово рука Твоја
и Ти си, Господе, учинио то. - Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати;
они који устају на ме нек се посраме,
а слуга Твој обрадоваће се. - Нека се клеветници моји обуку у срамоту,
и нека се огрну као огртачем срамотом својом. - Исповедаћу се Господу веома устима мојим
и усред многих хвалићу Га, - јер стаде с десне стране убогога,
да спасе од гонитеља душу моју.
Слава, И сада: Алилуја!
- Дап. 1, 20.