1. Самуилова, глава 2

 

1. И Ана се помоли и рече: Развесели се срце моје у Господу; подиже се рог мој у Господу; отворише се уста моја на непријатеље моје, јер сам радосна ради спасења Твог.

Псал. 9:14, Псал. 13:5, Лука 1:46, Филиб. 4:6

2. Нема светог као што је Господ; јер нема другог осим Тебе; и нема стене као што је Бог наш.

2 Мој. 15:11, 5 Мој. 4:35, Псал. 73:25, Иса. 6:3

3. Не говорите више поносито, и нека не излазе из уста ваших речи охоле; јер је Господ Бог који све зна, и он удешава намере.

Мал. 3:13

4. Лук јунацима сломи се, и изнемогли опасаше се снагом.

Псал. 18:38

5. Који беху сити, наимају се за хлеб; а који беху гладни, нису више; и нероткиња роди седморо, а која имаше деце, изнеможе.

Псал. 68:6, Псал. 113:9, Псал. 119:9, Иса. 54:1, Јер. 15:9, Лука 1:53, Гал. 4:27

6. Господ убија, и оживљује; спушта у гроб, и извлачи.

5 Мој. 32:39, 2 Цар. 5:7, Јов 5:18, Ос. 6:1, Јован 5:25, Откр. 1:18

7. Господ сиромаши и богати; понижује и узвишује.

2 Цар. 9:6, Јов 1:21, Псал. 75:7, Псал. 102:10

8. Сиромаха подиже из праха, и из буњишта узвишује убогог да га посади с кнезовима, и даје им да наследе престо славе; јер су Господњи темељи земаљски, и на њима је основао васиљену.

1 Мој. 41:14, 1 Сам. 15:17, Јов 36:7, Псал. 75:3, Дан. 4:17, Јевр. 1:3, Јаков 2:5, Откр. 1:6, Откр. 3:21

9. Сачуваће ноге милих својих, а безбожници ће умукнути у мраку; јер својом снагом неће човек надјачати.

1 Сам. 14:6, Псал. 91:11

10. Који се супроте Господу, сатрће се; на њих ће загрмети с неба; Господ ће судити крајевима земаљским, и даће снагу цару свом, и узвисиће рог помазанику свом.

Псал. 96:13, Језек. 29:21

11. Потом отиде Елкана у Рамат кући својој, а дете служаше Господу пред Илијем свештеником.

1 Сам. 3:1

12. А синови Илијеви беху неваљали, и не знаху за Господа.

5 Мој. 13:13, 1 Сам. 3:13, Рим. 1:28

13. Јер у тих свештеника беше обичај према народу: кад ко приношаше жртву, долажаше момак свештеников док се куваше месо с виљушкама трокраким у руци,

14. И забадаше у суд, или у котао, или у таву, или у лонац, и шта се год набоде на виљушке узимаше свештеник. Тако чињаху свему Израиљу који долажаше у Силом.

15. Тако и пре него би запалили сало, дошао би момак свештеников, те би рекао човеку који приношаше жртву: Дај месо да испечем свештенику, јер ти нећу примити месо кувано, него сирово.

16. Ако би му тада човек одговорио: Нека се прво запали сало, па онда узми шта ти год душа жели; он би рекао: Не, него дај сада, ако ли не даш, узећу силом.

17. И грех оних младића беше врло велик пред Господом, јер људи не мараху за принос Господњи.

1 Мој. 6:11, Мал. 1:7, Мал. 2:8, Рим. 2:24

18. А Самуило служаше пред Господом, још дете у оплећку ланеном.

2 Мој. 28:4

19. А мати му начини мали плашт и донесе му, и тако чињаше сваке године долазећи с мужем својим да принесе жртву годишњу.

20. А Илије благослови Елкану и жену његову говорећи: Господ да ти да порода од те жене за овог ког је дала Господу! И отидоше у своје место.

Рута 4:12

21. И Господ походи Ану, и она затрудне и роди три сина и две кћери. А дете Самуило растијаше пред Господом.

1 Мој. 21:1, Лука 2:40

22. А Илије беше врло стар, и чу све што чињаху синови његови свему Израиљу, и како спаваху са женама које долажаху гомилама на врата шатора од састанка.

23. И говораше им: Зашто то радите? Јер чујем зле речи о вама од свега народа.

24. Немојте, децо моја; јер није добро шта чујем; отпађујете народ Господњи.

25. Кад човек згреши човеку, судиће му судија; али кад ко згреши Господу, ко ће молити за њ? Али не послушаше оца свог, јер Господ хтеде да их убије.

4 Мој. 15:30, 5 Мој. 2:30, Приче 15:10

26. А дете Самуило растијаше и беше мио Господу и људима.

Приче 3:4, Лука 2:40, Дела 2:47, Рим. 14:8

27. Тада дође човек Божји к Илију, и рече му: Овако вели Господ: Не јавих ли се дому оца твог, кад беху у Мисиру у кући Фараоновој?

2 Мој. 4:14, 1 Сам. 3:12, 1 Цар. 13:1

28. И изабрах га између свих племена Израиљевих себи за свештеника да приноси жртве на олтару мом и да кади кадом и носи оплећак преда мном, и дадох дому оца твог све жртве огњене синова Израиљевих?

2 Мој. 28:1, 3 Мој. 2:3

29. Зашто газите жртву моју и принос мој, које сам заповедио да се приносе у шатору? И пазиш синове своје већма него мене, да се гојите првинама свих приноса Израиља, народа мог?

5 Мој. 12:5, 5 Мој. 32:15, Мал. 1:12

30. Зато Господ Бог Израиљев каже: Рекао сам доиста: Дом твој и дом оца твог служиће преда мном до века; али каже Господ: Неће бити тако, јер оне ћу поштовати који мене поштују, а који мене презиру, биће презрени.

4 Мој. 11:20, 2 Сам. 12:9, 1 Дн. 15:2, Псал. 18:20, Псал. 91:14, Приче 4:8, Јер. 18:9, Мал. 2:9

31. Гле, иду дани кад ћу одсећи теби руку и руку дому оца твог, да не буде старца у дому твом.

1 Сам. 4:11

32. И видећеш невољу у шатору место свега добра што је Господ чинио Израиљу; неће бити старца у дому твом довека.

Зах. 8:4

33. А кога од твојих не истребим испред олтара свог, онај ће остати да ти чиле очи и да ти се цвели душа; и сав подмладак дома твог умираће у најбољим годинама.

34. И ово да ти је знак шта ће доћи на оба сина твоја, на Офнија и Финеса: у један дан погинуће обојица.

1 Сам. 4:11

35. А себи ћу подигнути свештеника верног, он ће радити по срцу мом и по души мојој; и сазидаћу му тврд дом, и он ће ходити пред помазаником мојим вазда.

2 Сам. 7:11, 1 Цар. 2:35, 1 Дн. 17:10, 1 Дн. 17:25, Псал. 2:2, Јевр. 2:17

36. И ко остане од дома твог, доћи ће да му се поклони за сребрн новац и за комад хлеба, и говориће: Прими ме у какву службу свештеничку да имам комад хлеба.

1 Цар. 2:27

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga