2. Царевима, глава 7

 

1. Тада рече Јелисије: Чујте реч Господњу: Тако вели Господ: Сутра ће у ово доба бити мера белог брашна за сикал а две мере јечма за сикал на вратима самаријским.

2 Мој. 8:23, Ис.Н. 3:5, 2 Цар. 7:18, Псал. 46:1

2. А војвода на ког се руку цар наслањаше, одговори човеку Божијем и рече: Да Господ начини окна на небу, би ли могло то бити? А Јелисије рече: Ето, ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

1 Мој. 7:11, 1 Мој. 8:2, 4 Мој. 11:22, 5 Мој. 3:27, 2 Цар. 5:18, 2 Цар. 7:17, Мал. 3:10, Јевр. 3:17

3. А беху на вратима четири човека губава, и рекоше један другом: Што седимо овде да умремо?

3 Мој. 13:46, 4 Мој. 5:2, 5 Мој. 24:8, 2 Цар. 5:27, Лука 17:12

4. Да кажемо: Да уђемо у град, глад је у граду, те ћемо умрети онде: а да останемо овде, опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор сирски: ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе, погинућемо.

Јест. 4:16, Лука 15:17

5. И тако, уставши у сумрак пођоше у логор сирски, и дођоше до краја логора сирског, и гле, не беше никога.

6. Јер Господ учини те се у логору сирском чу лупа кола и коња и велике војске, те рекоше један другом: Ето цар је Израиљев најмио на нас цареве хетејске и цареве мисирске да ударе на нас.

3 Мој. 26:36, 2 Сам. 5:24, 1 Цар. 10:29, 2 Цар. 3:23, Јов 15:21, Језек. 1:24, Језек. 10:5, Откр. 6:15

7. Те се подигоше и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше ради душа својих.

Јов 18:11, Псал. 48:4, Приче 28:1, Јер. 48:8

8. Па кад дођоше губавци на крај логора, уђоше у један шатор, и наједоше се и напише се, и покупише из њега сребро и злато и хаљине, и отидоше те сакрише. Па се вратише и уђоше у други шатор, па покупише и из њега, и отидоше те сакрише.

9. Тада рекоше међу собом: Не радимо добро; овај је дан дан добрих гласова; а ми ћутимо. Ако ушчекамо до зоре, стигнуће нас безакоње. Зато сада хајде да идемо и јавимо дому царевом.

Јест. 9:17, Иса. 41:27, Наум 1:15, Филиб. 2:14, 2 Пет. 1:19

10. И тако дошавши дозваше вратара градског и казаше му говорећи: Идосмо у логор сирски, и гле, нема никога, ни гласа човечијег; него коњи повезани и магарци повезани, и шатори како су били.

11. А он дозва остале вратаре, и јавише у дом царев.

12. А цар уставши по ноћи рече слугама својим: Казаћу вам сада шта су нам учинили Сирци. Знају да гладујемо, зато отидоше из логора да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

13. А један од слуга његових одговори и рече: Да узмемо пет осталих коња што још има у граду; гле, то је све што је остало од мноштва коња израиљских; то је све што није изгинуло од мноштва коња израиљских; да пошаљемо да видимо.

14. И узеше два коња колска, које посла цар за војском сирском, говорећи: Идите и видите.

15. И отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и судова, које побацаше Сирци у хитњи. Тада се вратише посланици и јавише цару.

16. Тада изађе народ и разграби логор сирски; и беше мера белог брашна за сикал, и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.

4 Мој. 23:19, Псал. 89:2, Иса. 33:23, Иса. 40:8, Иса. 44:26, Мат. 24:35, Мар. 13:31, 1 Кор. 1:9, 1 Сол. 5:24, 1 Пет. 1:25

17. И цар постави на врата оног војводу, на ког се руку наслањаше, а народ га изгази на вратима, те умре, по речи човека Божијег, коју рече кад цар к њему дође.

5 Мој. 32:35, 5 Мој. 32:39, 2 Цар. 6:32, 1 Дн. 4:8, 2 Дн. 36:16, Јов 31:3, Приче 13:13, Иса. 5:24, Иса. 28:22, Јер. 5:11, Јер. 5:14, Наум 1:2, Лука 10:16, Јевр. 10:30, Јуда 1:14

18. Јер кад човек Божји рече цару: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима самаријским,

2 Цар. 7:1

19. А онај војвода одговори човеку Божијем говорећи: Да Господ начини окна на небу, би ли могло бити шта кажеш? А Јелисије рече: Ти ћеш видети својим очима, али га нећеш јести.

20. И зби му се то, јер га изгази народ на вратима, те умре.

4 Мој. 20:12, Јов 20:23, Јер. 17:6, Јевр. 3:18

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga