1. Дневника, глава 17

 

1. А кад Давид сеђаше код куће своје, рече Давид Натану пророку: Гле, ја стојим у кући од кедровог дрвета, а ковчег завета Господњег под завесима.

2 Сам. 7:1, 1 Дн. 14:1, 1 Дн. 15:1, Агеј 1:4, Дела 7:46

2. А Натан рече Давиду: Шта ти је год у срцу, чини, јер је Бог с тобом.

3. Али ону ноћ дође реч Божја Натану говорећи:

4. Иди и реци Давиду слузи мом: Овако вели Господ: Ти ми нећеш сазидати куће да у њој наставам.

5. Кад нисам наставао у кући откад изведох Израиља до данас, него сам ишао од шатора до шатора и од наслона до наслона,

2 Мој. 40:2, 2 Сам. 6:17

6. Куда сам год ходио са свим Израиљем, јесам ли једну реч рекао коме између судија Израиљевих којима заповедах да пасу народ мој, и казао: Зашто ми не начините кућу од кедра?

7. Овако, дакле, реци слузи мом Давиду: Овако вели Господ над војскама: Ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мом Израиљу.

8. И бејах с тобом куда си год ишао, и истребих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име као што је име великих људи на земљи.

9. И одредићу место народу свом Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом месту, и неће се више претресати; нити ће им више досађивати неправедници као пре,

2 Дн. 15:2, Иса. 49:17, Јер. 31:12

10. И од оног дана када сам поставио судије над народом својим Израиљем; и покорих све непријатеље твоје; него ти јављам да ће ти Господ сазидати кућу.

11. И кад се наврше дани твоји да отидеш к оцима својим, подигнућу семе твоје након тебе, које ће бити између синова твојих, и утврдићу царство његово.

12. Они ће ми сазидати дом, и утврдићу престо његов довека.

13. Ја ћу му бити Отац, и он ће ми бити син; а милости своје нећу уклонити од њега као што сам уклонио од оног који беше пре тебе.

2 Сам. 7:14, 1 Дн. 22:10, Јевр. 1:5

14. Него ћу га утврдити у дому свом и у царству свом довека, и престо ће његов стајати довека.

Псал. 2:6, Псал. 89:36, Језек. 37:25, Дан. 2:44, Мих. 4:1, Мат. 21:1, Мат. 21:9, Лука 1:33, Јевр. 1:8

15. По свим овим речима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

16. Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: Ко сам ја, Господе Боже, и шта је дом мој, те си ме довео довде?

1 Мој. 32:10, 2 Сам. 7:18, Псал. 144:3

17. И то ти се чини мало, Боже, него си говорио и за дом слуге свог на дуго времена, и постарао си се за ту славу законом човечијим, Господе Боже.

2 Сам. 7:19

18. Шта ће још Давид да Ти говори о части слуге Твог, кад Ти знаш слугу свог?

Псал. 139:1, Јован 21:17

19. Господе, слуге свог ради и по срцу свом чиниш сву ову велику ствар, обзнањујући све ове велике ствари.

Мат. 11:26, Ефес. 1:11

20. Господе, нема таквог какав си Ти, и нема Бога осим Тебе, по свему сто чусмо својим ушима.

2 Мој. 15:11, 5 Мој. 3:24, 1 Сам. 2:2, 2 Сам. 7:22, Псал. 86:8

21. Јер који је народ на земљи као Твој народ Израиљ? Ради кога је Бог ишао да га искупи да му буде народ, и да стече себи име великим и страшним делима изгонећи народе испред народа свог, који си искупио из Мисира

22. Јер си учинио народ свој Израиља својим народом довека; а Ти си им, Господе, Бог.

23. И тако, Господе, реч коју си обрекао слузи свом и дому његовом нека буде тврда довека, и учини како си рекао.

24. Нека буде тврда, да се велича име Твоје довека и да се говори: Господ над војскама, Бог Израиљев јесте Бог над Израиљем, и дом Давида слуге Твог нека стоји тврдо пред Тобом.

2 Дн. 6:33, Псал. 21:13, Мат. 6:9, Мат. 6:13, Јован 12:28

25. Јер си Ти, Боже мој, јавио слузи свом да ћеш му сазидати дом, зато се слуга Твој усуди да Ти се помоли.

26. Тако Господе, Ти си Бог, и обрекао си слузи свом то добро.

2 Мој. 34:6, Титу 1:2, Јевр. 6:18

27. Буди дакле вољан и благослови дом слуге свог да буде довека пред Тобом; јер кад Ти, Господе, благословиш, биће благословен довека.

Псал. 72:17, Рим. 11:29

 

Prethodna glava Vrh stranice Sledeca glava
Prethodna knjiga Sledeca knjiga