Јов, глава 12
       
      
      1. А Јов одговори и рече:
      2. Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
      
      
      3. И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
      
      
      4. На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
      
      
      5. Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
      
      
      6. Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
      7. Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
      8. Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
      9. Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
      10. Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
      
      
      11. Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
      
      
      12. У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
      
      
      13. У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
      14. Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
      
      
      15. Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
      
      
      16. У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
      17. Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
      
      
      18. Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
      
      
      19. Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
      
      
      20. Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
      21. Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
      22. Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
      
      
      23. Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
      
      
      24. Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
      
      
      25. Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
      
       
      